шајкашки капетан (Каћ, 3. 12. 1819 – Нови Сад, 10. 8. 1894)

        У војну службу ступио је врло млад. Као каплар се 1840. из Титела претплатио на књигу Преглед битке Косовопољске Василија Суботића. Изгледа да је око 1840. био упућен у Венецију ради учења „вештине употребе једара“, па је потом 30. августа 1840, на захтев Команде Шајкашког батаљона, распоређен код ратне морнарице. Средином октобра 1845. унапређен је у чин „националног оберлајтнанта“ у ШБ, а 1. марта 1849. у чин царског оберлајтнанта. У чин капетана друге класе унапређен је 1. августа 1859, а 1. фебруара 1864. у чин капетана прве класе. Пензионисан је 30. маја 1865. године.

        Посебно се истакао у борбама у току Српског народног покрета 1848-9. године. Када су поткрај јуна 1848. у Сентомаш (Србобран) стигли први добровољци из Кнежевине Србије, ондашњи „штражмештер Јаша“ придружио им се као једини из Шајкашке, и примио се дужности буљубаше. Као „редован војник“ одмах је саветовао да се око насеља копају шанчеви и редути и да се Сентомаш подели на четири дела, да се у сваком делу оснује по једна компанија сталних војника и да под његовом управом изаберу своје официре. То је и учињено, па је 14. јула успешно одбијен први напад мађарске војске на Сентомаш. Јаша је храброст и умешност показао и приликом другог и трећег напада на Сентомаш  кад је командовао одредом шајкаша. Тако се показао и у Банату 25. јуна 1849. када је његова шајкашка компанија учествовала у сузбијању напада мађарске војске из Перлеза, заслуживши и нарочиту похвалу бана Јелачића.

Autor: Rade Aničić
Datum: 18, 02, 2007.