граничарски капетан (Баноштор/Черевић, друга половина 17. в. – Черевић, после 1745)

        Био је највероватније рођак (синовац?) капетана Петра Димитријевића. Помиње се као капетан у Черевићу 1730, када су средином јула у манастиру Гргетегу разбојници убили неког калуђера, а он се дао у потеру за њима. И касније је са пандурима Илочког спахилука убијао и хватао многе разбојнике у Сремском подунављу. Из тог времена, на Часловцу (Лавов, 1692) у цркви села Лока записано је да је 1732. ту књигу приложио цркви у Вилову „из Даља Капитен Исак Димитријевич за родитељи душу Димитрија и Заки“. У лето 1740. био је на дужности капетана у Черевићу. Тада је Коморској управи писао о немаштини народа. Кад је поткрај 1745. расформирана дотадашња Подунавска војна граница, остао је у Черевићу као пензионисани официр и поседник куће знатне вредности, винограда, воденице на потоку Поторању и другом имовином. Супруга Марија га је надживела (умрла 1759). Пошто нису имали мушке деце, на имовину, по праву кадуцитета, претендовао је митрополит Павле Ненадовић, али ју је сву присвојила Угарска дворска комора.

Autor: Rade Aničić
Datum: 20, 02, 2007.