ДАВИДОВИЋ, Дамаскин (Душан)

архимандрит, хоровођа, композитор (Панчево, 10. 06. 1894 – Ковиљ, 23. 2. 1933)

 

        Син је панчевачког пароха Обрада и мајке Милеве, рођене Поповић. Гимназију је завршио у Панчеву а права уписао 1913. у Будимпешти. Да би избегао да за време Првог светског рата буде у аустроугарској војсци, уписао се у богословију у Сремским Карловцима и завршио теолошке науке. После рата наставио је да студира правне науке у Београду, али их није завршио, већ се запослио као срески подначелник у Панчеву. Био је талентован музичар и хоровођа. Дириговао је Српским црквеним певачким друштвом у Панчеву и приредио је за годину дана две забаве са концертним програмом. На литургијама у цркви његов баритон је изазивао пажњу. После годину дана напустио је све послове везане за хор и као питомац манастира Беочин отишао је 1933. на музичке студије у Беч где је за четири године са одличним успехом завршио Државну музичку академију. После студија био је секретар конзисторије Бачке епархије. Такође је био и вођа одсека за црквену музику  Музичког друштва у Новом Саду. Одлази у манастир Ковиљ за игумана. Онде је, после дуге болести, умро и сахрањен  на монашком гробљу.
        Бавио се компоновањем, највише црквених песама. Његова нотна оставштина у библиотеци манастира Ковиља остала је непроучена и необјављена. у манастиру је остала и његова библиотека књига. Његови савременици тврде да је певао оперске арије и друге песме  и снимао их на грамофонским плочама, вероватно у Мађарској.

(Бошко Брзић, СБР, т. 3)

Autor: Rade Aničić
Datum: 25, 02, 2007.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *