лекар, јавни радник (Мошорин, 1864 – Београд, 18.01.1920)
Отац Јефтимије био му је прота у Мошорину. Основну школу завршио је у Мошорину, а гимназију у Новом Саду. Студирао је медицину у Бечу и Грацу и марта 1889. промовисан је за доктора медицине. Одмах је прешао у Србију и био срески и окружни лекар у Варварину, Јагодини,. Темнићу, Расини, Књажевцу и Зајечару. Отишао је у Македонију новембра 1897. и до октобра 1899. обављао дужност школског лекара у гимназијама у Солуну и Скопљу. Смела путовања по јужној Македонији допринела су буђењу националне свести. Вратио се у Јагодину и оженио из угледне трговачке куће Костића из Сремских Карловаца. Потом је службовао поново у Зајечару (1900), Ћуприји (1901) и Београду (од 1902).
Бавио се врло предано и здравственим просвећивањем. У Ћуприји је са др Слободаном Рибникаром и др Владом А. Поповићем 1902. основао Друштво за чување народног здравља и исте године га пренео у Београд и основао друштво за целу Србију, које је 1903. ушло у Међународно друштво за сузбијање туберкулозе у Берлину. Први је аутор илустрованог и поучног рецепта, због чега га је јавно похвалио др Ласар, професор медицинског факултета у Берлину. У Зајечару је шест година (од1900) издавао календар Здравац и његовим залагањем у више места у Србији отварају се јавна купатила. Иницирао је, након стручног боравка у Берлину, отварање санаторијума за слабуњаву децу по Србији (први у Београду у Кошутњаку, а потом у Шапцу и Крагујевцу). Са др В. Кујунџићем уређивао је Здравље (1910-1914), са којим је отворио и први приватни лабораторијум за испитивање човечијих сокова. Сарађивао је и у Српском архиву за целокупно лекарство и Народном здрављу. Учествовао је у отварању школа за сељачке домаћице.
За време Првог светског рата био је командир пољске болнице Дринске дивизије првог позива. Ухваћен 1915. у Јагодини, где је по наређењу Врховне команде остао да преда болницу и рањенике непријатељу, најбруталније је спроведен у Београд. Мучен је и суђен због увреде величанства, ишчекивао је смрт на вешалима. Немајући доказа о његовој кривици, спроведен је у логор у Нежидеру. Скрхан и болестан вратио се у Србију и, нервно оболео, умро у сиромаштву.
Autor: Rade Aničić
Datum: 07, 03, 2007.