игуман (?, 1739 – Ковиљ, 30.05.1795)

        Већ од шездесетих година 18. века помиње се као врло вредан монах, али у молдавским манастирима Кипријану и Добровецу. Према повељи из 1776, која се налази у манастиру Добровец, види се да је отишао из Монархије 1762. у чину јерођакона, као ковиљски калуђер, којег је рукоположио бачки епископ Путник. У Молдавији се помиње као јеромонах од 1763. године. Следећи бачи епископ Арсеније Радивојевић наводи ковиљском архимандриту податке које му је изложио сам Вујић, да је био замонашен 1758. у Ковиљу, а да је већ 1759. отишао да изучава латински језик. Пошто се налазио четрнаест година изван Монархије и у Молдавији рукоположен за презвитера, угарске власти су 1786. успеле да спрече његово намесништво над манастиром Ковиљем. Добио је спор 1787. пред Угарским намесничким већем и исте године био је проглашен за игумана (намесника) ковиљског манастира. Није проглашен за ковиљског архимандрита, јер је та титула припадала Јовану Рајићу, иако је већину послова обављао он. Остало је записано да је био врло чуваран и штедљив, оставивши за собом манастирској братији више десетина холандских дуката и неколико хиљада форинти.

Autor: Rade Aničić
Datum: 09, 03, 2007.