прота, професор, црквени писац (Силбаш, 20.01.1833 – Земун, 17.04.1906)

        Отац му је био ковач. Основну школу завршио је у Силбашу, гимназију је учио у Врбасу, Осијеку и Баји, а 7. и 8. разред у Пешти. У Карловцима је завршио Богословију, где је друговао са потоњим патријархом Георгијем Бранковићем и темишварским владиком Никанором Поповићем. Потом је био учитељ у Каћу и Новом Саду, где је у српској гимназији изабран за професора латинског језика и историје (1857-1862). У то доба добио је свештенички чин и 1860. произведен за ђакона. За администратора парохије у Мошорину постављен је 1862, затим је био парох у Врбасу, где је био и наставник у мађарској нижој гимназији. Земунски прота постао је априла 1871. и ту остао до смрти.
        Био је један од најученијих Земунаца свога доба. У Матици српској више пута је био биран за члана Књижевног одељења (од 1864). Написао је више пригодних и других мањих чланака. Говорио је мађарски, немачки и латински, а разумео старогрчки. Патзријарх Бранковић га је одликовао надбедреником  (1890), а краљ Александар Обреновић Орденом св. Саве трећег реда 1902. године.

Autor: Rade Aničić
Datum: 08, 03, 2007.