писац, преводилац (Велика Кикинда, 22. 02. 1877 – ?, после 1914)

        Рођена је у угледној кикиндској породици Косић. Отац Пера био јенатконтролор а мати Христина из познате породице Шевић. Била је у блиском сродству са породицом Руварац и владиком Платоном Атанацковићем. После завршене вероисповедне школе родитељи је нису даље дали у школу већ је у Кикинди стекла образовање које се у то време могло стећи по мањим српским варошима, што је подразумевало основно музичко образовање и знање мађарског и немачког језика. Крајем 19. в. удала се за бележника Ђорђа Буљу и живела у Вилову. Као чланица певачког друштва „Гусле“ и „Девојачког кола“ од четрнаесте године учествовала је на беседама и концертима у Кикинди. Књижевношћу се почела бавити веома млада. Писала је новеле и објављивала их по листовима свога краја. Сарадница угледног новосадског Женског света постала је 1906. преводећи за Аркадија Варађанина а 1907. објавила је две кратке приче и непрестано сарађивала у овоме часопису до 1914. године. Своју најдужу причу објавила је у календару  Србобран (1914). У земунском календару (1910) Женски свет објавила је Сличице из брачног живота. Две књиге прича које јој је објавила и наградила Матица српска имале су врло противуречну критику, од сасвим негативне до афирмативне. Ова последња је на својеврстан начин дефинисала женско писмо код нас. Била је један од аутора и чланица Уређивачког одбора за књигу Српкиња, њезин живот и рад, њезин културни развитак и њезина народна умјетност до данас (Сарајево, 1913), коју је издала Добротворна задруга Српкиња у Иригу.

Autor: Rade Aničić
Datum: 15, 03, 2007.