поручник, племић (Чуруг ?, око 1695 – Чуруг, после 1758)

У официрске редове у Чуругу ступио је стицањем чина поручника (лајтнанта), који му је 28. 6. 1726. дао командант Потиске војне границе генерал Пилије. Није сигурно  да ли је учествовао у рату против Турака 1716 – 1718, али је сасвим извесно  да је то учинио  1737 – 1739, после чега је, у време рата за аустријско наслеђе 1741- 1748, био на бојиштима  против Пруса и Француза у Шлезији и у Баварској . У попис официра Потиске војне границе из почетка 1749. унет је у чину лајтнанта, у којем је провео пуне 23 године; тада је био у 53. години живота. Кад је 1750 дошло до развојачења Потиске војне границе, изјаснио се за цивилну, провинцијалну власт и као награду добио племићку титулу и земљишни посед у Чуругу од 80 јутара. Племићки лист и грбовница дати су у Бечу  1. марта 1751. њему, супрузи Јелисавети Бранков и деци: Марку, Јовану, Ђорђу, Јакову и Марији. Његово име унето је 1758. у попис племића куријалиста у Фелдвару.

Autor: Rade Aničić
Datum: 01, 04, 2007.