сликар, карикатуриста, писац (Шајкаш, 7.3.1815 – Нови Сад, 1.3.1855)

Детињство и младост провео је у Новом Саду где је као ђак ниже гимназије две године (1827-28) учио цртање у цртачкој школи Атанасија Николића. Без обзира на склоност цртању, отац га је дао на трговину коју је убрзо напустио и почео да учи сликарски занат код мало познатог живописца Димитрија Јовановића, а наставио код Алојзија Кастање, Италијана из Мантове, од 1820. настањеног у Новом Саду, и Јоана Иванића, сликара из Петроварадина. Даље усавршавање наставио је у Бечу (1833) копирајући дела старих мајстора. По повратку у Нови Сад радио је иконе и портрете по наруџбинама грађана. За бачког епископа Стефана Станковића копирао је портрете карловачких митрополита и његов портрет у неколико реплика, те му је епископ скромном стипендијом од 100 форинти годишње омогућио да студира (1836-1840) на Сликарској академији у Бечу. У Бечу је израдио чувену слику Апотеоза Лукијана Мушицког (1840). У то време насликао је и портрет Вукс Караџића. После завршених студија Караџић му је помогао 1841. да у Саборној цркви у Београду слика иконостас и зидне композиције. Од 1852. стално је настањен у Новом Саду. Насликао је иконостас, сводове и зидове  манастира Раванице у Врднику (1852-1953), потом престоне иконе и две мање иконе за Христов гроб српске цркве у родном Шајкашу (1854). Сликање цркве Свети Врачеви у Футогу није успео да обави пошто је изненада умро од срчане капи у четрдсесетој години живота.  сахрањен је у Новом Саду код некадашње Јовановске цркве.

Autor: Драган Колак
Datum: 09, 04, 2007.