Pre 140 godina, donošenjem Pravila 3. avgusta 1868, ozvaničen je rad Titelske zemljodelske zadruge, prve zemljoradničke zadruge u Srba. Stoga titelska zadruga ima počasno mesto među našim zadružnim organizacijama na prostorima današnje Vojvodine i Srbije.
Da se osnuje ova zadruga 1868. bilo je ozbiljnih razloga i potreba. Pre svega, na prelazu iz naturalne u robno-novčanu privredu, u vreme materijalnog propadanja srpskog naroda u Ugarskoj, trebalo je voditi brigu o nacionalnom opstanku. U novim društveno-ekonomskim uslovima, nastalim pojavom kapitalizma, razorene su kućne zadruge u Šajkaškoj, a koje su konačno nestale ukidanjem Vojne granice 1872. godine. Šajkaše je to nateralo brže od drugih da traže rešenja za svoj ekonomski i nacionalni opstanak. Spas od propadanja nađen je u osnivanju zemljoradničke zadruge. Čini se da su i organi austrijskog ministarstva rata, iz svojih razloga, bili naklonjeni osnivanju zadruge. Ono je izdavalo naredbe o osnivanju zadruge 13. maja 1867. i 29. marta 1868, a 3. avgusta 1868. desio se završni čin u formiranju “zemljodelske zadruge u stolnom mestu Titelu“ za teritoriju ondašnjeg Šajkaškog bataljona, danas Šajkaške.
Prva Pravila Titelske zemljodelske zadruge štampana su 1869. u štampariji Ignjata Fuksa u Novom Sadu. Prvo predsedništvo činili su predsednik Mihajlo Krestić, potpredsednik Đorđević, blagajnik Ognjanović i perovođa Đura Kresttić, svi trgovcci iz Titela. Zadruga je za svoje počasne članove birala istaknute ličnosti, pored nekoliko istaknutijih šajkaških oficira tu su dr Đorđe Radić, urednik lista Seljak, novosadski novinar i ekonom Emil Čakra, profesor učiteljske škole u Somboru Nikola Đ. Vukičević, urednik Pančevca Jovan Pavlović, dr Svetozar Miletić i drugi.
Zadruga je imala svoje mesne odbore, koje su činili članovi zadruge iz pojedinih mesta sa izabranim mesnim predsedništvima. Svoje glavne skupštine, po pravilu dve godišnje, zadruga je održavala svaki put u drugom mestu Šajkaške. Zadruga je samo imenom, dakle, bila titelska a po značaju i teritoriji – šajkaška. Osnivačka skupština održana je u Titelu, a kasnije, redovne održavane su u Žablju, Đurđevu, Gospođincima. Redovna skupština 1870. održana je 30. aprila u Gospođincima. Na ovom zasedanju zadruga menja ime u Šajkaška zemljodelska zadruga i dobija nova Pravila.
Godišnja skupština Šajkaške zemljodelske zadruge 1871. zakazana je za 29. april u Kaću, ali nije održana, pošto se nije okupilo dovoljno zadrugara, pa je dogovoreno da se nova održi 18. maja u Žablju.
Među istoričare zadrugarstva zabunu su unosile neke odredbe iz Pravila, pa su zadrugu više držali poljoprivrednim udruženjem nego zadrugom. Razlike u shvatanjima govore koliko je Titelska zemljodelska zadruga na samom početku bila organizaciono složenija od zadruga koje će kasnije nastajati. Zabuna je dolazila i otuda što joj je na čelu bio jedan ttrgovac, Mihajlo Krestić. Međutim, za njegovo ime su vezane sve inicijative i rad na unapređivanju privrede i zadrugarstva. Zbunjuju i odredbe koje su predviđale da zadruga ima četiri vrste članova: redovne, “osnovatelje“, besplatne i počasne. Zatim da ima čitaonicu i knjižnicu, zastavu i pečat, te, dakako, i službeni , srpski jezik, da ima odseke za razne grane poljoprivrede od ratarstva do podrumarstva. Ali, Zadruga je i omogućavala članovima da se služe “spravama“, proizvodima, dobivanjem semena, rasada, drveća i dr.
Zadruga je onda shvaćena kao deo ukupnog društvenog i privrednog angažovanja, pa je kao takva i morala da okuplja najrazličitije članstvo, od zemljoradnika do ljudi društvenog i naučno-prosvetnog profila. Najvažniji poduhvat zadruge na unapređenju poljoprivrede trebalo je da bude osnivanje poljoprivredne škole, što je na skupštini u Đurđevu i odlučeno.
Po svemu ovome, reklo bi se da je zadruga organizovana pre kao naučno društvo za unapređenje poljoprivrede a ne zadruga. Baš to ukazuje na širinu poimanja ondašnjih ukupnih društveno-ekonomskih odnosa u Šajkaškoj od strane njenih članova.
Nema sumnje, Titelsku zemljodelsku zadrugu osnovali su napredni privrednici, koji su imali iskrenu nameru da rade na unapređivanju poljoprivredne proizvodnje i kvalitetu ondašnjeg života. Smrću Mihajla Krestića, 1873, zadruga je počela da se gasi. Ovaj događaj zadugo je odložio razvitak zadružnog pokreta u Šajkaškoj.
Titelska zemljodelska zadruga i njena pravila može biti da nisu ostavila značajnijeg traga u životu zemljoradnika Titela i Šajkaške, ali su barem pokazali puteve koji su vodili napretku onda kada su to videli samo najnapredniji. U tome je i najveći značaj zadruge, a to je odista dovoljno da ostanu trajan primer, čiji jubilej obeležavaju samo novine i novinari. Na žalost!
HRONOLOGIJA O NASTAJANJU I NESTAJANJU ZADRUGE
Vojvodinu i Tamiški Banat u Temišvaru;
1862. Mihajlo Krestić podnosi predlog za osnivanje poljoprivredne
škole u okrugu Šajkaškog bataljona;
1867. Naredba visokog carskog Ministarstva rata broj 1674 od 13.maja;
1868. Naredba Ministarstva rata broj 1209 od 29. marta;
1869. Donose se Pravila 3.avgusta o osnivanju Titelske zemljodelske
zadruge;
1868. U Žablju 29. decembra održana je redovna skupština zadrugara;
1869. U štampariji Ignjata Fuksa u Novom Sadu štampana su Pravila;
1869. U Đurđevu 1. maja održana treća redovna skupština;
1870. U Gospođincima na zasedanju redovne skupštine promenjeno ime u
Šajkaška zemljodelska zadruga i doneta nova pravila;
1871. U Kaću zakazana za 29. april redovna skupština, koja nije održana
i zakazana nova u Žablju za 18. maj;
1873. Umire Mihajlo Krestić i zadruga počinje da se gasi;
1874. Pozvani Šajkaši da zakažu skupštinu Zadruge i obnove njen rad;
1884. U Žablju održana jedna skupština Zadruge na kojoj je pokušana obnova njenog rada, ali bez većih rezultata.
Autor: Dragan Kolak
Datum: 30, 11, 2007.