Čurug: U Čurugu će se 31. jula 2010. obeležiti sto godina postojanja Zemljoradničke zadruge.
Zemljoradnička zadruga u Čurugu nastala je zahvaljujući Ratarskoj banci, koja je u Čurugu osnovana još 1910. godine. Prvenstveni zadatak banke je bio rad i saradnja sa čuruškim ratarima.Zemljoradnička zadruga je od osnivanja bila i danas je udruženje ratara. Tokom svog postojanja doživljavala je niz transformacija. Transformacija se, uglavnom, odnosila na naziv, ali svrhu postojanja nikad nije menjala. Posle Drugog svetskog rata prva zadruga je osnovana 1945. i nazivala se „Komunist“. U njoj su bili zaposleni borci i pomagači NOB i revolucije. Osnivaju se i seljačke radne zadruge. Prva takva zadruga je Seljačka radna zadruga „Radivoj Milin“. Njen prvi direktor bio je Radivoj Davidovac – Ćuća. Ubrzo je formirano još drugih SZR, a najznačajnije su „Sloboda“, „Crnjina zadruga“, “29. Novembar“; „Ivo Lola Ribar“, „1. Maj“; „7. Juli“ i druge. Donošenjem Zakona o agrarnom maksimumu gase se seljačke radne zadruge i formiraju se nove zadruge. Boško Džigurašev je bio (1953/54 god.) na čelu nove zadruge u Čurugu. Neku godinu kasnije, 1956, zadruga dobija novi oblik i ima proizvodno-otkupni karakter u okviru poljoprivredne proizvodnje. Formira se Ekonomija u potezu „kukuruzište“ pod nazivom „Partizan“ sa zemljom od oko 300 katastarskih jutara. Na Ekonomiji zemlja se obrađuje sa tri traktora marki „Oliver 90“ i „Zadrugar“. Njima su upravljali Jaša Savić, Sava Čupić i Danilo Čupić. Na čelo zadruge 1957. dolazi Milenko Blizanac, koji prednost daje saradnji sa selom. U proizvodnju se uvode nove sorte pšenice „Leonardo“ i „Sampastore“, a kupuje se i prvi kombajn. Njime upravlja Dušan Tapavica. U otkupu dominira krompir (400 vagona) i 10.000 tovljenika godišnje u stočarstvu. Iste godine se osniva fabrika za preradu povrća „Čuružanka“ . Fabrika tih godina doživljava ekspanziju u proizvodnji i plodoredu zemljišta. Najznačajnija je prerada paradajza, krastavaca, kajsija, kukuruza šećerca i dr. Tih godina se gradi i hladnjača koju su gradili stručnjaci iz Poljske, a služila je za otkup i čuvanje paradajza i ostalih proizvoda. Kada 1960. godine na čelo zadruge dolazi Branislav Janjin podstiče se stočarstvo i organizuje se na Ekonomiji „Partizan“ farma svinja i goveda, a istovremeno se gradi i mešaona stočne hrane, koju oprema pančevačka „Utva“. Mešaona je snabdevala farmu i kooperante u selu koji su uzgajali stoku. Kada 1963. na čelo zadruge dolazi Sava Kekić nastavljeno je širenje kapaciteta i dogradnja. Posle Kekića direktor je bio i Radoslav Šokić, a 1968. na čelo zadruge dolazi Mlorad Milidragović kada je i osnovan Poljoprivredno-prehrambeni kombinat „Žabalj“. U sastavu kombinata nastavlja sa radom i zadruga sa svim svojim zadrugarskim funkcijama. Komasacija zemljišta se obavlja 1970, kada se arendiraju parcele i privatne i zadružne, a na čelo zadruge dolazi Miodrag Perić. Joca Vasiljev postaje direktor 1983. i tih godina počinje novi razvoj zadrugarstva, prijem novih stručnjaka i početak primene računarske opreme u obradi podataka. Vreme od 1975. do 1990. se smatra zlatnim periodom poljoprivrede. U vreme hiperinflacije direktor je Uroš Jovin, a 1993. godine za direktora dolazi Stevan Milin, da bi već 1995. bio izgrađen moderan silos kapaciteta 1.100 tona za brzi pretovar žitarica. Iste godine zadruga dobija i Povelju Privredne komore za ostvarene razultate u privređivanju. Tada se organizuje proizvodnja na 800 ha u privatnom i 650 ha na sopstvenoj ekonomiji od čega 150 ha pod zalivnim sistemom gde se uzgaja semenski materijal i postrna setva.
Zadruga trenutno raspolaže sa 74 ha sopstvene zemlje i oko 300 ha u zakupu koju obrađuju zaposleni. Takođe, prošle godine je montirana i italijanska reverzibilna sušara gde se kompjuterski kontroliše proces rada od ulaska robe do izlaska osušenog materijala.
Ljubaznošću sadašnjeg direktora, Stevana Milina, saznali smo podatke iz istorijata čuruške Osnovne zemljoradničke zadruge. Pored jubileja istog dana će se obeležiti i završetak ovogodišnje žetve strnih žita.
Autor: Lazar R. Kaćanski
Datum: 30, 07, 2010.