Jako se dobro osećam na terenu kada me 22 muškarca slušaju, tvrdi Koviljka Bagić, 18-godišnja devojka, fudbalski sudija.

        Mošorin već tridesetak godina ima ženski rukometni klub „Miletić“ i mali je broj učenica ovdašnje osnovne škole „Isidora Sekulić“ koje  se nisu okušale sa rukometnom loptom. Tako je i Koviljka Bagić rano počela da trenira rukomet i stigla do prve postave, još kao učenica osnovna škole.  Upis u srednju školu u Novom Sadu postepeno je odvajao od rukometa, ali je ona želela da ostane u sportu pa se prijavila na konkurs za sudije, jer je fudbal interesovao od malih nogu .Uspešno je završila kurs i već treću  godinu sudi utakmice Područne lige Novi Sad i po potrebi Međuopštinske lige Titel-Žabalj.
        – Za tri godine, kako sudim, imala sam tri neprijatne situacije. Imam daleko veće poštovanje od kolega sudija. Zahvaljujući sudijskoj pištaljci dobro sam upoznala mesta u Vojvodini, priča ova devojka, frizer po obrazovanju, koja je trenutno pripravnik u frizerskom salonu „Gracija“ u Novom Sadu.
        Pištaljka joj je prirasla za srce, a uzor joj je talijanski sudija Kolina. Priča da je na poslednjem fudbalskom prvenstvu daleko veću pažnju obraćala šta rade  sudije nego igrači, jer je to odlična prilika za učenje.

Autor: Dušanka Buvač
Datum: 24, 10, 2007.