Na dvadesetak kilometara od Novog Sada za dve tri godine uskoro će „proraditi“ pluća ovog dela Vojvodine jer će na oko 500 hektara nići novi zasadi topola.

        To je potencijal Krčedinske ade na Dunavu koja raspolaže izuzetnim šumskim zemljištem, po oceni stručnjaka najplodnijim u Evropi. – Imovinsko pravne odnose smo sredili sa zemljoradničkim zadrugama u Beškoj i Krčedinu, uzimajući ove površine u zakup na dvadeset i pet godina. Obišli smo teren, snimili stanje u  postojećim šumama, i neosporno je da ćemo 450 do 500 hektara šumskog zemljišta privesti nameni. Zasadićemo vrbu i topolu, za koju je ovo područje izuzetno stanište, ističe Zoran Novčić, direktor Šumskog gazdinstva Novi Sad.
        Poseban problem na Krčedinskoj adi je stoka koja hoda bez ikakvog nadzora i pričinjava velike štete šumama, pogotovo zimi u nedostatku hrane. – Najveća šteta je zabeležena u zimu 92-93. godine, koja je prema proceni Instituta za topolarstvo iznosila 1,5 miliona maraka i niko nije odgovarao. Pre nekoliko godina u odeljenju 48 konji, koji i čine najveće štete, kompletno su uništili mladi zasad topola na površini od 40 hektara i još se vodi sudski postupak, priča Dušan Bastajić, upravnik šumske uprave  Titel koja je do sada gazdovala na sedamdesetak hektara Krčedinske ade.

         Privatnim licima pripada 115 hektara ade koji na posedima drže konje, ovce, goveda, svinje. – Poznato je da pašarenje nije dozvoljeno. I mi ćemo sve učiniti da zaštitimo mlade zasade – ogradom, čuvarskom službom, razgovorima sa vlasnicima stoke, ali i podnošenjem prijava, energičan je Novčić.
        Kakav je to drvni potencijal govori podatak da će na Krčedinskoj adi godišnji prirast drvne mase iznositi 13 500 m³ što je više od većine šumskih uprava u Srbiji. Ada je mesto i sa osamdesetak hektara bara koje se najverovatnije neće kultivisati nego će ostati prirodna mrestilišta ovog dela Dunava. Krčedinska ada je veliki potencijal sa ekonomskog, ali i ekološkog stanovišta, a po rečima Bastajića ove jeseni će se pošumiti najmanje 50 hektara sa klonovima topola.

Autor: Dušanka Buvač
Datum: 16, 10, 2007.