Na Ločkoj adi, na 23. kilometru, svakog leta u dugom nizu godina, okuplja se grupa dunavskih Robinzona da daleko od gradske vreve i civilizacije, pored Dunava, provedu svoje godišnje odmore. To su: Radenko Mićin – Buca, Gojko Ajdić, Dragoslav Ćirić, Lazar Obrenov – Mađar i najmlađi među njima Dragan Vujkov.
Oni su se dogovorili da približno u isto vreme uzmu godišnje odmore i pobegnu od civilizacije ovde na adu, da se odmore, uživaju i prikupe energije za nove životne izazove. Ovaj njihov beg u prirodu traje najmanje 10 – 15 dana.
Ovde svako ima svoje zaduženje. Buca priprema hranu, Gojko je zadužen da na jelovniku bude kvalitetne ribe, Mađar je u selu u nabavci, a Dragoslav brine o prevozu čamcem. Uloge im nisu stalne i menjaju se. Najveći im je problem pranje sudova jer to niko ne voli, ali i to znaju da rade jer su samci. Od pomenute ekipe jedino Dragan ne noćiva na adi, jer noću konobariše, ali je zato preko dana obavezno ovde. Nikad im, kažu, nije dosadno jer su tu karte, pribor za pecanje, kupaju se na Belilu, a imaju i česte posete.
– Ovo je najbolji mogući odmor, u čarima Dunava i daleko od buke. U selu nas mnogi podržavaju i zavide nam, dok drugi smatraju da nismo normalni. Ovde na adi ima mesta za sve koji vole prirodu i Dunav. Dovoljno je samo da odluče i donesu šator. Na adu se rado dolazi, ali se od nje teško rastaje – kaže Buca.
Nedaleko od njih, baš u neposrednoj blizini kupališta Belilo, podignut je porodični kamp. Ovde sa svojim porodicama letuju: Kamenko Ajdić, Zoran Ilić, Karolj Mađar, Mile Ajdić i Goran, a očekuje se dolazak još nekoliko porodica čiji godišnji odmori počinju kasnije. Zbog dece, ovde je mnogo življe. Svi su aktivni po ceo dan. Deca najviše uživaju. Prosto ne znaju šta bi pre: da se igraju, kupaju se ili da pecaju ribu. Za njih su stariji organizovali školu plivanja i školu pecanja. Televizor i kompjuter niko ni ne pominje.
– Trenutno nas je oko tridesetak u kampu, a biće i više. Teren pripremamo prvih lepih dana kad se voda povuče. Očistimo smeće i korov, a nikad ne sečemo drveće. Pripremljeni smo za sve moguće vremenske nepogode, od ovako visokih temperatura do oluje, kiša i vetrova. Da bi kamp dobro funkcionisao svaki član mora biti spreman da nešto uradi za celu družinu, bilo da spremi ogrev ili hranu za tridesetak ljudi, opere suđe, pospremi stolove i slično. Prednost je što kod nas većinu tih poslova rade muškarci. Ovde svi funkcionišemo kao jedna velika porodica – kazala nam je Jelena Ajdić član ekološkog društva ''Forland''.
– Spremamo ribu, meso, pasulj, kupus… Ovde se dobro jede, a nadam se da se to na nama i vidi. Spremimo samo onoliko koliko se može pojesti, jer hranu ne možemo da čuvamo. Posle kupanja sve dobro dođe, čak i pasulj sa slaninicom ili suvom kosti – priča nam Zoran.
Druženje, aktivan odmor i boravak u prirodi pored Dunava naši sagovornici ne bi menjali ni za šta na svetu. Nakon samo nekoliko časova provedenih s njima, poželeli smo da im se dogodine i pridružimo.
Autor: Nikola D. Turajlić
Datum: 27, 07, 2007.