Sa fagotom obišao svet

Aleksandar Ranisavljev, 32 – godišnji fagotista iz Titela zahvaljujući muzici obišao je ceo svet…

        Aleksandar Ranisavljev, 32 – godišnji fagotista iz Titela zahvaljujući muzici obišao je ceo svet, svirao u prestižnim muzičkim dvoranama – Karnegi Holu ili Berlinskoj filharmoniji sa svetskim umetnicima poput Džejmsa Livajna, Zubin Mehte, Kurt Mazura, Kent Nagana, Jurija Timorova, Najdžel Kenedija, Či Korije, Mstislava Rastropoviča, Vadima Repina, Stefana Milenkovića… Trenutno je član Simfonijskog  orkestra RTV Slovenije.
        Sa devet godina Aleksandar je počeo da svira fagot u Mizičkoj školi Isidor Bajić u Novom Sadu. Ljubav prema muzici i ovom instrumentu bila je velika tako da mu česta putovanja od Titela do Novog Sada nisu teško padala. Kao 13. godišnjak prvi put se predstavio ne međunarodnoj sceni i od tada beleži brojne nagrade. Bio je odličan učenik, a sa 16 godina se upisao na Akademiju umetnosti. Za vreme studija bio je član Mediteranskog orkestra mladih, čije je sedište u Francuskoj, i sa kojim je u više navrata svirao po mediteranskim zemljama. Po diplomiranju upisao je postdiplomske studije i radio kao asistent na Akademiji umetnosti.
        – Krajem 1998. dobio sam poziv da sviram u Filharmoniji nacija u Nemačkoj. Prihvatio sam i upoznao se sa novim načinom rada, sa dosta napora, to  je bilo jedno dragoceno iskustvo. Tada sam prelomio i na nagovor prijatelja Novosađana polagao sam 2000. prijemni ispit na Odseku za  solističko koncentriranje u gradu Karlsrue. Nakon audicije dobio sam i stipendiju i uspešno okončao školovanje. Ubrzo sam polagao audiciju i  do 2003. sam svirao kao prvi fagotista renomiranog švajcarskog međunarodnog orkestra UBS Festivala sa sedištem u Verbieu sa kojim sam obišao Evropu, Aziju, Severnu u Južnu Ameriku.
       
Tokom bogate muzičke karijere za Aleksandra je najveći problem bio obezbediti dobar fagot. Često je bio prisiljen da za audicije pozajmljuje instrument. I to je ostalo iza njega. Danas ima izuzetno vredan, kvalitetan Pihnerov fagot, koji je dorađivan dok nije dobio zvuk kakav je Aleksandar želeo. – U Sloveniji sam nešto više od dve godine. Uslovi za rad su odlični. Pošto imam prostora, želja mi je da radim i kod nas pogotovo na Akademiji u Novom Sadu sa koje sam i krenuo u svet. Podneo sam zahtev i za slovenačko državljanstvo koji će mi omogućiti daleko veću pokretljivost, jer ja želim da se i dalje dokazujem, ističe Aleksandar.

Autor: Dušanka Buvač
Datum: 16, 04, 2007.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *