Žan Belivo na putu oko sveta

TITEL: Žan Belivo, Kanađanin, na svoj 45-ti rođendan 18. avgusta 2000. krenuo je na put oko sveta. Prešao je da sada Severnu i Južnu Ameriku, Afriku, Evropu. Sada je u Srbiji, u Titelu. Do sada je prešao oko 40 000 km, jednom je već obišao zemaljsku kuglu po njenom najširem delu i poderao 33 para cipela.

 

        Pokazujući album u kome je uspeo da sačuva ilustrovane novinske isečke na brojnim jezicima  koji govore o njegovom putu, Belivo tvrdi  da punim životom živi, otkako je krenuo na ovaj poduhvat. – Tajnu sam čuvao više od osam meseci od porodice, pripremajući se za put. Tri nedelje pre polaska rekao sam porodici da  krećem na put oko sveta pešice gurajući mala kolica sa najneophodnijom opremom. Moja sreća je bila beskrajna kada su  supruga, sin i kćerka razumeli moju potrebu, objašnjava Belivo dodajući da se sa suprugom svake godine vidi po mesec dana i da  od 2000. imaju svake godine medeni mesec. Ponovni susret zakazan je uskoro u Istambulu, a tada će mu u posetu doći i majka. Žan ima i dve unuke. Stariju je video, a mlađu još nije. Sa sinom se video nedavno u Nemačkoj gde trenutno  radi.
        – U kolicima imam najnužnije – odeću, šator, vreću za spavanje, prvu pomoć, alat za njihovu popravku, priča Belivo. Tako opremljen krenuo je iz Montreala, prešao istočnu obalu Severne Amerike, da bi prešao na zapadnu, pacifičku obalu Južne Amerike, preko Čilea i Argentine došao do Brazila. Iz Sao Paola 1. jula 2003, jedan Brazilac platio mu je  avionsku kartu, leteo je do Kejp Tauna odakle je prepešačio Afriku istočnim delom. U Port Elizabetu je bio 18. avgusta 2003, a godinu dana kasnije u Adis Abebi. Jedino u Libiji nije dobio vizu pa je ovaj severni deo Afrike morao da preleti, ali je preko Maroka i Tunisa nastavio put za Evropu. U  Lisabonu se našao 3. marta 2005.
        – Ovaj put je moj put mira, moja želja da mir vlada u celom svetu. Na tom putu imao sam i susrete sa tri dobitnika Nobelove nagrade za mir, iz Kostarike i Argentine  i poslednji sa Nelsonom Mendelom. Moram priznati svugde sam nailazio na dobrodošlicu, priča Belivo.
       
– Fizički najteže je bilo putovati kroz pustinje Sudansku, a pogotovo pustinjom Atakama u Čileu u  kojoj nema ni insekata. Teško je bilo preći i Ande, jer sam bio i na nadmorskoj visini od 4600 metara gde je jako razređen vazduh. Video sam prelepe predele kao što  je Luizijana, oblast Čija Pas, Mozambik, Severni Sudan, Irska, priča svoje utiske Žan Belivo.

 


       
Na putu je upoznao preko 1200 porodica. Kaže da je oduševljen gostoprimstvom u Srbiji u koju je ušao 12. januara. Još nije odlučio da li će do Istambula preko Makedonije ili Bugarske. Planira da put nastavi preko Irana, Indije, Kine, Australije i Novog Zelanda, da bi se u Kanadi ponovo našao u februaru, martu 2012, da pređe celu Kanadu i svoj put završi  u jesen te godine u Montrealu.

Autor: Dušanka Buvač
Datum: 18, 01, 2007.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *