Пап Антал (10.04.1934 – 02.10.1999) је професионално радио у општинском војном одсеку (Територијална одбрана) у Тителу, али је био и пасионирани ботаничар. Имао је личну библиотеку у којој су преовладавале књиге из ботанике и биологије, али и збирку књига и брошура из осталих области у којима се помиње Тител са околином. Највише слободног времена посвећивао је шетњама и проучавању биљака на Тителском брегу. Имао сам прилике (и част) да се упознам са његовим познавањем биљака, а било је невероватно. Колико је сјајно познавао флору Тителског брега забележиле су новине Тител Данас (Бр. 1, 1996). Преносимо текст са незнатном редакцијском обрадом.
Ретке биљке Тителског брега
По сведочењу лочкиње покојне Радмиле Васић († 1963) народна песма која је била популарна у време расформирања Шајкашког батаљона верно сведочи како је народ и у овим крајевима познавао исцелитељску моћ лековитог биља:
Тителски је висок брег,
Онде расте кукурек.
Тешко сам болна,
Ал’ за мене лека има,
Мајко! Иди у Тител,
Донеси ми кукурек.
Данас кукурека (Helleborus odorus) на Тителском брегу више нема. Последњи струк Антал јепренео у башту породичне куће у Тителу (примедба аутора). У последњих неколико деценија, под утицајем човека, хемизацијом пољопривреде, животна средина толико је поремећена да су неке, некада доминантне, врсте постале ретке или су потпуно ишчезле. Током времена, посредством човека појавиле су се нове, тзв. адвентивне биљке (биљке придошлице)које су на појединим стаништима постале, чак, доминантне.
Флора Тителског брега и данас је специфична. У подножју и на падинама задржала се природна, аутохтона (самоникла) степска и шумо-степска флора, додуше у нешто измењеном облику и представља прави драгуљ природе.
Од укупно евидентираних 531 врсте и 31 подврсте из прошлог и овог века (19. и 20, примед. а.), посебно су интересантни ендеми (биљке које су ограничене на једну уску област): козја брада (Centaurea scabiosa subsp. Sadleriana) и крупноцрвенидивљи каранфил (Dianthus pentedere subsp. Gigantheiformis). Ове биљке су доста ретке и јављају се местимично у малим групама.
Од ретких и реликтних биљака (остатак некадашњих давних флора), вредно је истаћи следеће врсте: гороцвет (Adonis vernalis), гранати попанац (Convolvulvus canthabricus), ниска перуника (Iris pumila), дивљи шафран (Crokus varigiatus) и жути лужњак (Sternbergia colchiciflora).
Присуство биљака, становника шума, као што су мала павенка (Vinca minor), калина (Ligustrum vulgare), љубичица (Viola odorata) и друге сведоче о томе да је шума на Тителском брегу некад било више.
Утицај човека на флору Тителског брега посебно се види и по великом броју адвентивних (42 врсте) и гајених биљака (22 врсте). Међу биљкама придошлицама има и љутих корова, као што су: штир (Amarantus retroflexus), дикица-боца (Xanthium spinosum) и др.
Посебно место на Тителском брегу припада лековитом биљу, на пример: мајкина душица (Thymus glabrescens) – народни лек против кашља и болова у зглобовима; дивизма (Verbascum phlomoides). Цвет дивизме употребљава се против астме и бронхитиса, а ту су још хајдучка трава, кантарион, петровац и други. Углавном у пролеће, често се виђају травари, чак и са стране, како масовно скупљају лековито биље на Тителком брегу а за продају.
Неке су биљке доста проређене и у повлачењу, на пример: ђиповина (Chrysopogon gryllus) – некад се употребљавала за израду грубих четака. Ковиљу (Stipa capillata), поред спонтаног повлачења, прети и опасност од излетника, јер је веома декоративна у доба цветања.
На падинама Тителског брега све је већи број аутохтоних биљних врста, које представљају природну реткост, проређене су и угрожене.
О заштити овог природног блага још се не размишља. А, неопходно је у целини сачувати флору Тителског брега, посебно оне ретке и реликтне врсте, за наредне генерације, ако им желимо добро.
Овај текст је објављен у рубрици Природа око нас – новине Тител Данас (Бр. 1, 1996) и грешком је непотписан. Овим враћамо дуг покојном Пап Анталу.
Аутор: Драган Колак
Равница магазин: 23. 11. 2008. године