ТИТЕЛ: „Оно што чиниш у животу, одјекује у вечности“, речи римског цара Марка Аурелија, који је живео од 121-180. године нове ере, а које исписане на муралу са ликом прерано преминулог Вукана Зечевића из Титела (1993-2021), добијају свој пуни смисао.
О младом правнику Вукану Зечевићу, у његовом Тителу, као и свугде где год се затекао, нико није имао лоше мишљење ни ружну реч. Био је пун знања, љубитељ историје и жива енциклопедија, увек спреман на шалу и безазлене „зврчке“ којима је увесељавао своје друштво. Мурал на спољњем зиду летње позорнице смештене на обали Тисе у Тителу, у непосредној близини споменика борцима из другог светског рата, настао је свега неколико месеци по трагичној Вукановој смрти.
Из разговора са његовом сестром Чарном, одличним студентом српског језика и књижевности, која управо ради свој мастер рад, сазнали смо да је иницијатива за осликавање мурала са Вукановим ликом потекла од групе његових пријатеља, који су сви дали новчани допринос у складу са својим могућностима, али искрено и од срца. Део новца обезбедила је породица Зечевић и њихова родбина.
Према Чарниним сазнањима, вест о изради мурала прихваћена је са великим одушевљењем и одобравањем свих који су за то чули.
„Жеља нам је да његов лик буде на видљивом месту у нашем Тителу, да нам је увек пред очима, у нашим срцима и сећању какво он заслужује. Испоштована је процедура око дозволе за израду мурала, обавештена је полиција и општинска власт, тако да са те стране нема никаквих препрека. У разради је идеја да урадимо и документарни филм о његовом кратком животу. Биће укључени његови пријатељи и породица, биће ту фотографије и видео записи из његовог детињства, изјаве његових пријатеља о њему, делићемо лепе успомене из наших живота са њим. Све ће то бити уобличено у филмску причу која ће остати за успомену нама који смо га волели и живели са њим и за њега.“
Чарна нам открива и планове за организовање меморијалног фудбалског турнира у септембру када је његов рођендан. Он је фудбал изузетно волео и тренирао га је. Средства прикупљена од тога турнира била би упућена можда неком сиромашном или болесном детету, а доделили би их уз помоћ школе, Црвеног крста, хуманитарних организација… За сада превладава размишљање да их дамо хуманитарној организацији „Срби за Србе“ како би они према својим критеријумима помогли некоме коме је помоћ најпотребнија.
О Вукану су своје мишљење дали и неки од његових пријатеља.
Тако Урош (Ука), Марко (Кисели) и Милица кажу да је Вукан био пријатељ којега би свако пожелео, одан, поштен и ведрог духа. Сећање на њега никада неће избледети.
Аутор мурала је Милан Милосављевић – Дерокс из Београда. Он Вукана није познавао, а каже да то за његову уметност није ни важно. Он ради уз помоћ фотографије и, како каже, настоји да на достојанствен начин прикаже лик поштујући емоције и жеље наручиоца.
Текст и фото: Стево Диклић