Богојављење или празник Просвећења последње је велико празновање православних хришћана које се надовезује на Божићне светковине. Срби га славе веома живописно, а већина обичаја и обреда подстакнута је жељом за здрављем.
“Како иде вода, тако иде и берићет у наше њиве”, певале су некада сеоске девојке на Богојављење, а старије жене пратиле временске прилике, да би прогнозирале какво их време очекује. Младићи су излазили на обалу реке и пливали за Часни крст… баш као што се за Часни крст пливало на Старој Тиси у Чуругу.
“Из приче старијих знамо да се у и пред Другог светског рата пливало у Чуругу за Часни крст. Али, након 1942. Године и немилог догађаја када су житељи бацани под лед, све до прошле године није се пливало”, каже Максим Срећков.
Иако је ове године изостало присуство православног свештеника организатори су били и више него задовољни одзивом учесника.
“Дошло је 22 такмичара из Врбаса, Новог Бечеја, Бечеја, Новог Сада… Више их је него прошле године и надам се да ће наредних година број пливача бити и већи”, каже Перо Кулунџић организатор и такмичар.
Под тежином стаситих момака попустио је и понтон али то није омело такмичаре. Уз неподељену подршку тристотинак Чуружана до часног крста први је допливао, Врбашанин Милош Ђаконов.
“Учешће ми, као и победа, много значи. Ипак, рекао бих да су победници сви момци који су данас учествовали”, рекао је победник Милош Ђаконов.
Након Богојављења паори, одморни од божићног поста, враћају се послу на њивама. Први ће се посла латити виноградари у традиционалном благосиљању лозе на Светог Трифуна 14. фебруара.