ТИТЕЛ: Генерација „малих матураната“ школске 1989/90. године ОШ „Светозар Милетић“ из Титела обележила је тридесет година од завршетка основне школе са годину дана закашњења због општепознатог стања са пандемијом.
Њих четрдесетак окупило се у петак, уочи Велике Госпојине, у школском холу којим су до пре три деценије осам година пролазили разврстани у четири одељења. Обележавању јубилеја (они су зато да означе како време пролази) присуствовало је око половине од 90 ђака и одељењске старешине, те учитељице. Свако је имао своје разлоге за недолазак, оправдане или не. Од одељењских старешина присуствовали су Милица Бренесел и Драган Колак, док су Анђа Грујин и Тома Ђокић оправдали свој изостанак. Ђокић је упутио поздравно писмо уз жеље за леп провод и добро здравље. Уз писмо је послао две-три књиге из свог опуса од 25 објављених књига. Писмо је прочитао Драган Колак. Састанку су присуствовале и две учитељице, Јулкица Томић и Марија Прокин, што је , по речима Томићеве први пут у њеној вишегодишњој пракси и пензионерском стажу. Из белог света свој видео-запис из Ванкувера у Канади послао је Дејан Љепић. Из Лондона се на састанак у школи, путем модерних средстава комуникације, директно укључила Зузана Цица Хуцки, школска другарица из 8/3 одељења. У току преподнева група другова и другарица отишла је на гробље и пожила цвеће на гробове преминулих другара Дражена Дукића, Немети Дејана, Стевице Стојановића и Драгана Милићева.
Алфа и омега организације прославе, Јелена Петровић и Милена Станојковић, отпочеле су час сећања, а ђаке су поздравили и прозивали одељењске старешине. Представници одељења су учитељицама и наставници поклонили корпице цвећа, а наставнику пиће. Наставник Колак је захвалио на поклонима и наговестио да ће им у ресторану узвратити и сваком присутном поклонити по примерак своје књиге Читуља Тителског брега 1848-1849. и примерак брошуре Општина Тител 1918-2018. У току прозивке у учионици је свако од прозваних говорио о свом животном путу за ових 30 година. После краћег „ћаскања“ са Цицом из Лондона и гледања Дејановог видео-прилога дружење је настављено у ресторану „Тиса“, уз договор да се следећи сусрети одржавају сваке пете, а не десете године.
У малој сали ресторана, ипак, тесној да се сви удобно сместе, чекала их је вечера и пиће уз песму, нешто млађе школске другарице, Анкице Петровић.
Текст: Драган Колак
Фото: Јелена Петровић Ћурувија