У Србији се данас, као Дан државности и као празник Српске православне цркве, обележава Сретење Господње, први сусрет Бога и човека под сводовима храма – успомену на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу, али и као сећање на 1804. годину, када је у Орашцу почела борба за ослобођење од Турака. Сретење се слави и као дан када је на исти дан 1835. године Скупштина у Крагујевцу прогласила први Устав Србије, који је означио и почетак савремене српске државности.
Сретење новорођеног Месије кога је у јерусалимском храму у наручје примио праведни старац, познат као свети Симеон Богоносац, слави се увек четредесетог дана по рођењу Исуса Христа.
Побожни старац Симеон назива се и Богопримац. Њему је Бог рекао да неће умрети док не види Христа Спаситеља. Он је то дочекао и примио је на руке малога Христа Бога.
Духом вођен дође у храм, и кад унесоше родитељи дете Исуса, да изврше на њему оно што је уобичајено по закону, он га узе на руке своје и благослови Бога и рече:
”Сада отпушташ у миру слугу својег, Господе, по речи својој; јер видеше очи моје Спасење твоје, које си уготовио пред лицем свих народа. Светлост, да просвећује незнабошце и славу народа твога Израиља”.