Вазнесење је један од десет празника посвећених Христу. Спада у покретне празнике – пада истог дана, али се мења датум јер се рачуна од Васкрса. Празнује се увек у четвртак, 40 дана после Васкрса, а 10 дана пре Духова.
У народу је празник Вазнесења Господњег познатији као Спасовдан, а колики му је значај одувек народ давао види се по томе што је највећи историјско-правни документ српске средњовековне државе, чувени Душанов законик, обнародован на Спасовдан 1349., а допуњен такође на Спасовдан 1354. године.
Од кад је деспот Стефан Лазаревић 1403. године устоличио Београд као престоницу, у част обнове и напретка, Град је као своју крсну славу узео Вазнесење Господње – Спасовдан.
Ова Слава симболично указује на стално уздизање – вазнесење града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност изражавајући душевну и моралну снагу народа прекаљеног у славној прошлости.
Литургијом у Вазнесењској цркви и литијом главним градским улицама које ће предводити патријарх српски Иринеј, данас ће бити обележена слава града Београда – Спасовдан.
Литургија ће почети у 9.00 часова, а почетак литије заказан је за 11.30 уз звона у свим градским и приградским црквама.
Литија која се одржава у част Крсне славе Града, Вазнесења Христовог, кретаће се улицама Адмирала Гепрата, Кнеза Милоша, Краља Милана, преко Теразија где ће се код Чесме одржати прва молитва.
Литија ће затим проћи Кнез Михаиловом, Париском, Симе Марковић где ће се код Саборне цркве одржати друга молитва, а затим Поп Лукином, Бранковом, Краљице Наталије, Добрињском, до Адмирала Гепрата и Вазнесењске цркве где ће бити одржана трећа молитва у спомен свих палих јунака Београда.
Данашњу форму постојећег славског обреда уобличио је 1862. године митрополит београдски Михаило Јовановић, тада и поглавар Цркве Кнежевине Србије, на чији је предлог, упућен кнезу Михаилу Обреновићу, 1863. године и саграђена Вазнесењска црква.
Ова црква успела је да сачува оригинални барјак Управе града.