ПЕРЛЕЗ: Дуго најављивано свечано отварање музичког павиљона „Исидорина с(ц)ена“ одржано је у недељу 22. октобра у Великом парку у Перлезу.
Сам чин отварања започет је звуцима звона са оближње православне цркве након чега се архитекта Зоран Стојачић, аутор спомен обележја, обратио великом броју угледника и грађана Перлеза и околних места. Он се захвалио присутнима што су дошли у тако великом броју да би својим присуством увеличали тај чин, подсећајући присутне да је његова генерација и генерације пре тога опчињене оним што им долази као прегнуће и благодет лагодног живота са запада, а притом често заборављајући да смо својим рођењем добили „руксак нашег наслеђа који нам је дат да носимо и који, ако имамо иоле свести, никада не смемо одбацити“. Он је истакао да један од његових доприноса у стварању усправне земље је и ово опредмећивање сећања на велику Исидору Жебељан, на нешто што је његова генерација скрајнула и заборавила. Аутор је дао и упутства како гледати и разумети ово спомен обележје. Спомен обележје које се зове „Исидорина с(ц)ена“ може да се тумачи као сцена, летња позорница на којој ће ђаци и млади људи моћи за лепа времена да изводе своја уметничка достигнућа, а притом ће Исидорина сена заувек лебдети изнад перлеског парка да нас подсећа на велико и неизрециво Исидорино дело које превазилази оквире Перлеза, Зрењанина, Србије, Европе и света. Ово је асоцијација на музички павиљон некаквих средњоевропских парковских мобилијара, креиран у кружном облику са осам стубова који асоцирају на осам тонова октаве. Стубови су повезани луковима који представљају небеску куполу која, како рече аутор, треба да асоцира на банатски шлингерај, бели вез и на то што је Исидора успешно користила у својим делима.
Након овог упутства за разумевање порука које ово дело носи, приступило се званичном отварању Музичког павиљона „Исидорина с(ц)ена“.
Јованка Мргић, Исидорина пријатељица из детињства донела је јастуче и маказе да би траку пресекао Симо Салапура, градоначелник Зрењанина, уз помоћ Ивана Бошњака, државног секретара у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог.
Након овог дела програма сви су се упутили у галерију Културне станице Баштинар-млин, која је била испуњена до последњег места и више од тога. Осим чланова породице концерту су присуствовали бројни угледници из политичког живота и уметности, као и обични грађани – љубитељи озбиљне музике или једноставно Исидорини поштоваоци и поштоваоци угледне породице Жебељан.
Кратки увод у програм дао је Зоран Стојачић који је најавио др-а Борислава Чичовачког музичара и књижевника, Исидориног супруга и уредника музичког дела ове приредбе.
Др Борислав Чичовачки је са сетом говорио о Исидори уметници и човеку, о породици Жебељан, о Исидорином друштву међу које спадају и браћа Стојачић, о духу Перлеза и Перлежана…
О Исидори је говорила и Мирјана Бобић Мојсиловић, књижевница и сликарка која је у надахнутом говору похвалила бројни аудиторијум, уметничко дело и гест Зорана Стојачића, Исидориног друга. Сетила се Исидориног карактера када је показивала дубоку меланхолију и невероватну радост. „Она је била велика српска уметница, светски позната, извођена на сценама широм света, жена чију су музику објављивале светске издавачке куће. Имала је нешто што мало ко има – невероватну отменост која се огледала у фасцинантној скромности. Док сам седела овде, нешто је прхнуло поред мене и додирнуло ме по образу. Ја знам да је то била Исидора.“
Цела приредба протекла је у добро одмереној комбинацији музике и сећања на Исидору и њено дело. У музичком делу осим Борислава Чичовачког наступили су Анета Илић, сопран, Горан Ћургуз, харфа и Никола Стојаковић, клавир.
На програму су биле композиције Исидоре Жебељан: Доплер и школа за жене, две минијатуре за харфу, II circo, за клавир, Umbra, за клавир, Маријина песма, за сопран и клавир.
Пројекат је суфинансиран средствима Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.
Текст и фото: Стево Диклић