Простор где се може осетити дух старих времена и урбана култура истих свакако је сам центар насеља Тител. Ту је сачувана стара регулација са низовима јавних, сакралних и стамбених објеката значајних за развој Титела. Објекти поред локалног имају и шири значај за архитектуру, посебно војнограничарску, као ретка врста градитељства у Србији, Војводини.
Зграда на Парадном тргу бр. 7, некадашња касарна (данас хотел “Тиса“), спратна зграда масивних зидова, са тремом и ступцима у приземљу главне фасаде. Грађевина је једноставних облика без украса, класичан пример војне зграде. У ентеријеру су очувани сводови и степениште у првобитном изгледу. Битно је измењен првобитни изглед.
Зграда нове општине у Ул. Главној бр. 1, угаони објекат лучно формиран на саставу улица Главне и Жарка Зрењанина, грађен 1933. године у стилу Модерне за потребе Пореске управе. У ентеријеру су очувани елементи првобитног изгледа. На крилу према насипу после Другог светског рата дозидан је део са улазом.
Зграда у Ул. Главној бр.2, накадашњи арсенал за шајке, приземни објекат правоугаоне основе, радикално измењен током Другог светског рата, али постоје подаци о првобитном изгледу фасаде. У склопу објекта, на његовом источном углу налази се римокатоличка капела кружне основе са кипом Св. Јована Непомука.
Зграда Ул. Главна бр.4 са наглашеним дрвеним улазним тремом у дворишту арсенала за шајке, правоугаоне основе, на покренутом терену. У згради су били смештени банка, катастар.
Хотел ” Анкер”, објекат спратности П+1 правоугаоне основе, са бочним крилом у коме су били биоскоп, кухиње и технички блок, уз сокак који повезује улице Главну и Рибарску. Хотел је изграђен крајем 19. века у стилу мирног историцизма, али је током времена дозиђиван и преправљан. Садашњи изглед зграда дугује низу преправки.
Зграда у Ул. Главној бр.7, данас Средња Школа „ Милева Марић“ спратна зграда, масивних зидова од опеке, са сводовима и луковима и карактеристичним једноставним отворима, који су на спрату надвишени луковима. Зграда је из времена Војне границе и има скромну декорацију карактеристичну за прву половину ХIХ века. Изворни изглед је нарушен.
Стамбена зграда Ул. Главној бр. 8, спратни објекат са богатом историцистичком декорацијом на главној фасади. Очуван аутентични изглед спрата, измењено приземље, могућа реконструкција.
Зграда Грађанске школе, у Ул. Главној бр. 10-12, правоугаоне основе, П+1. Обе зграде су првобитно имале украс у стилу историцизма са преовлађујућим елементима неоренесанса. После Другог светског рата објекат на броју 10 је замењен новим у чијем изгледу је поштован ритам отвора, али је елевација поремећена.
Зграда у Ул. Главној бр. 15, некадашња шајкашка администрација, приземни објекат већег габарита, масивних зидова, карактеристичног стрмог крова. Промењена главна фасада отварањем великих излога, унутрашњи простор адаптиран као интегрални пословни простор за трговину. У дворишту су сачуване шупе и пратећи објекти. Могућа рехабилитација по сачуваној фото документацији.
Градска кућа у Ул. Главној бр.17, саграђена на самом почетку XX века у стилу сецесије према пројекту архитекте титељанина Аугуста Најера. Зграда је симетричне основе са бочним крилима, унутрашњим двориштем и фронтом према улици. Главна фасада има три ризалита- централни и два бочна са међупољима. Украс фасаде је геометријски чврстог склопа. Изнад ризалита се налазе куполе-саркофази покривене етернитом и лимом. Зграда је у лошем стању.
Зграда у Ул. Главној бр. 20, приземни објекат, угаони према Ул. Доситејевој, изграђена почетком XIX века. У студији из 1983. године дат је податак о занимљивом примеру стражаре у самом оградном зиду, што се изгубило у међувремену. Зграда има декорацију фасаде у стилу историцизма на прелазу из XIX у XX век.
Кућа са шупом у Ул. Главној бр. 27, приземна пословно-стамбена зграда, правоугаоне основе, саграђена 1925. године са очуваним дрвеним излогом некадашње месаре и прозором у стилу Art Deco.
Стамбена зграда Ул. Главној бр. 32, изграђена почетком XX века у стилу сецесије. У унутрашњости сачуван салон са зидним паноима од осликане свиле, рад Драгутина Инкиострија Медењака из 1911-1912. године (Реш. бр. 1146, Београд 12.09.1950, споменик културе од великог значаја)
Стамбена црквена зграда Ул. Главна бр. 40-42, приземни објекат издужене правоугаоне основе, са богатом фасадном декорацијом са елементима барока и ренесанса. Зграда је настала крајем XIX века. У дворишту зграде у брегу су укопани лагуми. Зграда има улаз са улице кроз ајнфорт и улаз из порте у салу.
Лагуми у дворишту црквене куће у Ул. Главној бр. 40-42. укопани у лес Тителског брега. Представљају остатке бројних стамбених и економских објеката грађених у Тителу вековима, под локалим називом лагумица или земуница. Реч је о удубљеним просторима полукружно засведеног пресека у распону од 2-3 метра, зидови су од лесне масе, а само су на чеоном зиду формирани отвори.
Зграда апотеке у Ул. Главној бр. 44. задужбина Соколског друштва. Објекат већег габарита развијене основе са крилом за становање. Аутентични украс и опрема у стилу сецесије сачувани у ентеријеру, очувана чак и флодерована декорација штокова. Изворни изглед нарушен.
Кућа у Ул. Главној бр. 56, некадашња бележникова кућа, приземни објекат издужене основе са две ајнфорт капије и низом прозора. Очуван аутентични изглед.
Јеврејски житни магацин у Ул. Главној, правоугаоне основе са карактеристичним отворима мањих димензија са лучним завршетком и решеткама.
Зграда на месту родне куће Милеве Марић-Анштајн у Ул. Главној бр.107 садашњи изглед добила је у обнови почетком XX века, када је добила фасаду са историцистичким украсом и облогом од клинкер опеке. Кућа је комплетно обновљена у новије време.
Дужна паорска кућа са тремом у Ул Главној бр. 127 у домаћинству породице Ђорђевић. Традиционална подела простора куће. У истом дворишту налази се и новија кућа истог стила као кућа на броју 107.
Зграда капетаније на Потиском кеју, правоугаони приземни објекат изграђен почетком 20. века у стилу сецесије. У украсу доминирају флорални елементи. Зграда је у новије време горела, али је изворни изглед сачуван.
Стамбена кућа породице Најер у Ул. Книћаниновој бр. 22 са пространим двориштем и комплетном окућницом једног богатог и угледног грађанског домаћинства. Главна зграда изграђена је у мешавини историјских стилова са елементима сецесије и Art Deco-а.
Стражара у Ул. Книћаниновој бр.22, из XVIII века, једини аутентични сачувани објекат овог типа и старине, саграђен од опеке, кружне основе. Лоциран је у дну парцеле орјентисане према улици Книћаниновој где су прбитно били смештени и други стамбени и економски објекти ( комора).
Жежељев мост преко Тисе, грађен 1956-58. године, први мост великог распона од преднапрегнутог бетона.
Зграда свиларе у Ул. Армина Лајнингена бр. 6. Објекат је правоугауне основе, П+2, већег габарита, јединственог унутрашњег простора са низом масивних дрвених стубова у средини. Високи прозори су делимично зазидани пошто је у једном периоду кориштен као затвор.
Зграда у Ул. Вука Караџића бр. 2., некадашњи Магистрат, подигнута је крајем XVIII или најкасније почетком XIX века за потребе цивилне управе и до данас има јавну намену – сада је седиште ватрогасне јединице. Промењен је изглед првобитног трема, некад са забатом на стубовима дорског реда.
Стамбена зграда породице Катаривас, богатих житних трговаца, угао улица Доситејеве и Рибарске. Угаони објекат прилагођен покренутом терену. Фасада обложена керамичким плочицама. Један део зграде промењен у односу на пређашњи изглед.
Зграда накадашње Бандашке школе, саграђена је на узвишењу, са северне стране Главне улице, којом доминира, има пространо двориште и пратеће објекте, којима се прилази из правца Доситејеве улице. Реч је о приземном објекту основом у облику слова Г, који је измењене архитектуре у односу на првобитно стање. Зграда се везује за рад и живот војних музичара, који су чинили саставни део редовног шајкашког састава и који су доприносили културном миљеу насеља.
Барутана Шајкашког батаљона са краја XVIII века. Налази се на доминантном месту на падинама Тителског брега. Служила је као арсенал муниције. Приземни објекат правоугаоне основе, једноставних облика, засведен сводом од опеке ( заштићено у оквиру археолошког локалитета).
Српско православно гробље са старим војничким гробљем где су сахрањени официри шајкашког батаљона, текстови садрже драгоцене податке о личностима и историјату насеља. На гробљу се налази капела у којој су биле иконе Уроша Предића, на жалост, покрадене у новије време. Из периода XIX века издвајају се споменици шајкашког официра Јосифа Флоре и његове мајке, као и породице Јанић, тителских просветара, два лепа примера каменорезачког умећа задњих деценија XIX века споменика сестара Недељковић и сл.
Римокатоличко гробље у непосредној близини православног, такође је врло старо, а оба су лоцирана на археолошким локалитетима. Најстарији датирани споменик на тителском гробљу је из 1721. године. Начињен је од камене плоче која је припадала каменом зиду средњевековне цркве самостана августинаца. Издвајају се лепотом и важношћу за историју Титела надгробни споменик Армина Лајнингена, градитеља насипа код Титела, у облику монументалног обелиска и породична гробница породице Најар, из које потиче и архитекта Август Најар.
Српска православна црква у Тителу, посвећена Успењу Пресвете Богородице налази се у Главној улици, саграђена је 1811. године у класицистичком стилу грађанског схватања бидермајера. Иконостас, иконе на певницама, архијерејском трону, као и зидни живопис радио је академски сликар Аугуст Тирк 1866. године. Претходни иконостас налази се у Цркви у Локу. У порти, на регулацији улице лоциран je парохијски дом (Главна 42), приземна зграда издужене правоугаоне основе. На северној страни порте је свештенички стан са улазом из порте и главном фасадом са скромним класицистичким украсом према Улици Јована Рајића.
Римокатоличка црква у Тителу у Ул.Главној бр.3. Саграђена је 1811. године на месту старе, која је изгорела 1810. године. Једнобродна је грађевина, мањих димензија, са звоником. У цркви, на јужном зиду, налази се слика Арсе Теодоровића из 1815. године са представом Св. Ивана Непомука и ведутом Титела са Тисе у доњем делу, где су приказани сви војнограничарски објекти са бројним магацинима, који су у међувремену порушени. Такође и слика успење Богородице од барокног сликара Димитрија Поповића из 1770.год. У наставку Ул. Главне, на броју 3 се налази жупни уред, приземни објекат правоугаоне основе, са уличном фасадом скромне декорације, првобитно вероватно у стилу бидермајера, у који се улази из дворишта.
Археолошко налазиште Калварија – Тител Заштитна археолошка ископавања на тителском платоу јуни – јули 2002. године – Републички завод за заштиту споменика културе Србије. 2002. године вршена су археолошка ископавања заштитног карактера на Тителском платоу и дала су изузетно добре резултате. О налазишту познатом само преко случајних налаза и кроз информације добијене отварањем једне сонде 1968. године, на месту где је подигнут резервоар за воду, после ових радова стекла се много јаснија слика о ширем ареалу археолошког налазишта, што ће омогућити и боље планирање будућих археолошких ископавања на овом изузетно занимљивом, стратешки веома важном вишеслојном локалитету.
Извори: Мере заштите непокретних културних добара за Генерални план Титела, Покрајински завод за заштиту споменика културе, Нови Сад, 2003.
(Овај садржај је део пројекта који је суфинансиран од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.)