ШАЈКАШ, БЕОГРАД, ЗЕМУН: Актив жена КУД-а „Шајкаш“ и Месна организација пензионера Шајкаш организовали су, у суботу 9. августа 2014. године, веома успешан излет у Београд и Земун за своје чланове и симпатизере. Екскурзија је била тематска, посвећена српској владарској династији Обреновић, тако да је оно што је било у програму, сем Земуна, везано за њих. Земун је, у овом случају, био као релаксација.
Сам почетак је указивао на добар провод: лепо време, добар аутобус „Саобраћаја“ Жабаљ вођен сигурном руком младог возача Мирослава Витезова и што су сви стигли у договорено време. На време је пристигла и наша гошћа из Новог Сада, др Јасна Кораћ, ауторка две запажене монографије „Стари паркови Баната“ и „Стари паркови Бачке“.
У Београд смо стигли знатно раније него што смо планирали, јер није било гужви у саобраћају, па нам је то омогућило да обиђемо и Саборну цркву. И њу су градили Обреновићи, а она је Милошевим Обреновићима чак и маузолеј. За Шајкашане она има и други значај, јер су иконе на иконостасу дело Димитрија Аврамовића, сликара који је рођен у Шајкашу (Сент Ивану) пре двесто година. После обиласка цркве, био је и кратак предах у чувеној кафани “?“ (Знак питања), која нас је подсетила на стари боемски Београд.
На кафу код кнегиње Љубице у њеном Конаку стигли смо у договорених десет сати. Ово старо здање и данас плени својом лепотом, како споља, тако и изнутра, а перформанс који смо гледали вратио нас је два века уназад. Кустос Наташа Поповска тако је уверљиво оживела лик кнегиње Љубице да су многима потекле сузе. Хвала јој на стрпљењу за разговор и фотографисање после представе. Већини из наше групе ово ће остати успомена за дуго сећање.
Кроз Конак (двор) књаза Милоша провео нас је кустос Боро Корица. И овде се, уз живу реч кустоса, имало шта видети. Уз то, импресиван је и Топчидерски парк са огромним платаном, старијим од једног века. Вођа пута, Никола Турајлић, је још на поласку на излет припремио и одштампао кратак текст о Обреновићима, који су сви имали прилике да чују и прочитају, па су им скоро сва поменута имена била позната.
Земун нам је дошао као посластица и ту смо провели цело поподне. Кроз стари део града провела нас је водич Снежана Гавриловић и захваљујући њој, упознали смо овај живописни град, који је неоправдано запостављен, јер је у сенци Београда. На кеју смо се осећали као на мору и то још уз тамбураше! Па зар може бити лепши завршетак ове, сви се слажу, прелепе екскурзије.
На крају смо се растали уз жељу да се што пре сретнемо на некој новој дестинацији.
