ТИТЕЛ: Недавно је Народна библиотека „Стојан Трумић“ Тител угостила Радета Булатовића Чеју, композитора, бас гитаристу и контрабасисту, човека чија је каријера веома импозантна.
Раде Булатовић Чеја током своје дуге и успешне каријере, која је, могли бисмо да кажемо, почела већ са његовим уписом у средњу музичку школу „Мокрањац“ у Београду, показао је своју свестраност и способност свирања и компоновања разних музичких стилова.
Већ 1978. године прикључује се групи „Interaction“. У тој групи свира све до одласка у војску 1980. године, а за почетак професионалне каријере сматра јануар 1979. године када са групом наступа у Загребу.
Снимио је и први сингл са групом „Зана“, а затим одлази у војску.
Повратком из војске постаје члан трија „Jazzy“ у којем свира са Милошем Петровићем и Ненадом Јелићем (Секси). Као трио објављују албум JAZZY (1983.).
Од 1983. година свира у групи Jakarta (Џакарта). Група снима два веома успешна сингла, а 1984. снимају први албум „Маске за двоје“ на којем се први пут појављује бубњар Иван Феце Фирчи. (Они који не прате овакву врсту музике, Фирчија се сећају по учешћу у једном ријалити програму, а и по браку са Марином Перазић, некадашњом певачицом групе Денис & Денис из Ријеке.)
Џакарта 1986. године снима нови албум „Бомба у грудима“ чија насловна нумера постаје велики хит. Исте године снима и са триом Jazzy.
Као веома активан и продуктиван, Чеја групи „Хероји“ аранжира песме, гостује групи „Галија“, компонује музику за ТВ серију „Доме, слатки доме“, где поред насловне нумере компонује и песме које изводе најпознатији певачи тога времена, снима радио и ТВ емисије са Соњом Савић…
Бројна су имена и групе у којима учествује у разним облицима, као композитор, гитариста, контрабасиста, аранжер…
Године 1995. учествује у поновном покретању бенда „Лаки пингвини“. Снимају албум „Стерео“, на којем је Чеја од десет нумера компоновао пет.
Дуга би била листа када бисмо побројали све Чејине активности и успехе.
Двехиљадитих се потпуно посветио клупским свиркама.
Коначно 2019. године Раде Булатовић Чеја, снимио је свој први самостални албум „Very true“. Припремао га је пуне две године како би што боље приказао своја музичка и животна уверења.
На албуму су успешно спојени различити музички стилови, који су његовој музици дали посебну ноту. Сам аутор каже да је тим приступом његова музика постала аутентична, што је њему веома битно. Добар део времена узела је чињеница да је желећи да на свом албуму окупи све људе које цени, требало ускладити све термине када су они били слободни.
На албуму има 12 композиција, за које је Чеја, на питање Горана Поповића, директора тителске библиотеке, дао образложења.
1. „Бровић“ – Сећање на детињство и лето у том селу;
2. „Mile`s Miles“- омаж Мајлс Дејвису (Miles Davis, амерички џез музичар, трубач и композитор. Оп. С. Д.);
3. „Mr. M. P.“ – Поштовање покојном Милошу Петровићу;
4. „Милица“- Посвета покојној мајци Милици;
5. „Sunday round“ – У славу угодних дружења у једној кафани на Врачару;
6. „Heavy load“ – Подсетник на турбулентно време у којем живимо;
7. „John the Giant“ – Омаж великом тенору Џону Колтреину (John Coltrane, амерички џез саксофониста, оп. С. Д.);
8. „Mornings“ – Сећања на боемију осамдесетих;
9. „Crossing stories“ – Посвета делу Београда у којем је одрастао, а протеже се од Црвеног Крста до Каленић пијаце;
10. „Sense & Sensibility“ – Подсетник на СКЦ и Кафане Мањеж и Ариље, славни троугао уметничких и креативних дебата;
11. „Ship log“ – Покушај описивања социоекономске ситуације у Србији;
12. „Cinober style“ – „Моја лична жеља да промовишем боју цинобер као боју града Београда- рудник руде цинобер налази се у близини Авале“.
Сам наступ уметника свео са на опис његовог богатог уметничког деловања употпуњен слајдовима у видео пројекцији. У свођењу обимне грађе на време погодно за пажњу публике, помагао је Горан Поповић, који је иницирао и неколико занимљивих питања на неке догађаје из Чејиног живота и музичког деловања.
Писац ових редова имао је част и прилику да пре почетка Чејиног наступа са њим обави краћи разговор где је уметник као занимљивост напоменуо да је његов животни пут занимљив и по томе да је он у музици кренуо од тежих форми као што је озбиљна музика, или фри џез форме, ка лакшим формама као што је рок музика. На крају је прошао све форме од џеза, рока, компоновања, филмске музике (филм „Булевар револуције“), музике за ТВ серије („Доме, слатки доме“) … Каже да се највише налази у џез музици, а од људи са којима је сарађивао највише се налазио у музичком и људском смислу са покојним Милошем Петровићем. Својим првим самосталним албумом је задовољан јер је у њему показао музичку оригиналност и разноликост, интеракцију са другим људима. Албум је проглашен најбољим џез остварењем у 2019. години. Ове године стиче право на одлазак у пензију, али ће се музиком бавити и даље јер је то смисао његовог живота, а од пензије, каже, не може да се живи. Већ припрема музику за нови солистички албум.
Раде Булатовић Чеја показао се као човек који је веома приступачан, уважава саговорника и није „дигао нос“ и полетео, већ стрпљиво слуша саговорника и уважава и другачије ставове.
Текст и фото: Стево Диклић