НОВИ САД: У уторак, 29. октобра 2019. године, у Великој сали Скупштине града Новог Сада, одржан је округли сто на којем је представљен део активности Црвеног крста Србије и Црвеног крста Војводине, а посвећен је обележавању 70. годишњице усвајања Женевских конвенција.
Црвени крст Тител представљали су, Марија Олах Калмар, секретар, Горан Поповић, председник, Стево Диклић, члан Управног одбора и Гордана Бабић, едукатор Црвеног крста Тител.
Говорници су били: Дејан Укропина, председник Црвеног крста Војводине („Међународно признати знаци заштите у Женевским конвенцијама“), проф. др Весна Кнежевић са Факултета Политичких наука Универзитета у Београду („Женевске конвенције – настанак, развој, значај“), Љубомир Миладиновић, Генерални секретар Црвеног крста Србије („Значај Женевске конвенције за друштво Црвеног крста – Црвени крст Србије“) и Гордана Миленковић, заменик шефа делегације Међународног комитета Црвеног крста („Међународни комитет Црвеног крста (МКЦК) и Женевске конвенције“).
Да не буде забуне како је 70. годишњица Женевских конвенција, а познато је да је идеја за оснивање Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца настала још 1859. године, када је недалеко од маленог места Солферина на северу Италије, вођена велика битка, где су се сукобиле аустроугарске јединице против удружених снага Италије и француске. После победе француско-италијанских јединица, Аустријанци су заувек напустили северну Италију.
Та крвава битка трајала је пуних 15 сати, а на бојном пољу остало је преко 40 000 тешких рањеника који су умирали. У близини се нашао млади трговац из Женеве којег је дирнуо тај страшни призор, те је он организовао околно становништво да помогну тим несрећницима како би што већем броју њих спасли живот. Одзив становништва био је масован, па су, иако су углавном били медицински необразовани, успели да спасу многе животе. У њему се те 1859. године родила идеја да се обрати угледним људима из разних земаља да оснују Међународно удружење које ће обезбедити заштиту цивилних жртава. То удружење би правно обавезивало државе потписнице. О свом трошку штампао је књигу „Сећање на Солферино“ коју је написао сећајући се ужаса који је затекао на бојном пољу. Књигу је бесплатно послао важним личностима и својим пријатељима. Поред доста оних који нису веровали у реализацију његових идеја, било је и оних других. Тако су се 9. фебруара 1863. године састали генерал Гијом Анри Дифур и правник Гистав Моније, који су испред женевског „Друштва јавне користи“ позвали Динана, али и ратног хирурга Луја Апиа и лекара Теодора Моноара. Ова петорка, 17. фебруара 1863. оснива „Међународни комитет за помоћ рањеницима“, а већ исте године овај комитет сазива конференцију која окупља 36 представника из 16 земаља. Скуп очекује да се у свакој земљи оснује Национални комитет за помоћ рањеницима, али захтева да санитетске службе, добровољци и рањеници буду заштићени, тј. да буду проглашени „неутралним“ и „неповредивим“.
Годину дана након прве конференције потпиасна је прва Женевска конвенција на дан 22. августа 1864. године.
До сада су потписане укупно четири Женевске конвенције – последња 1949. године, од које је прошло тачно 70 година.
– Прва конвенција штити рањене и болесне војнике и санитетско особље у копненим снагама.
– Друга конвенција гарантује заштиту рањених и болесних војника и бродоломника и заштиту санитетског особља поморских снага.
– Трећа конвенција посвећена је побољшању третмана ратних заробљеника.
– Четврта (последња) пружа заштиту цивилима приликом оружаних сукоба.
Знак Међународног покрета Црвеног крста је црвени крст са четири једнака крака (састоји се од 5 једнаких квадрата) на белој подлози. Знак је супротан застави Швајцарске која има бели крст на црвеној подлози.
У исламском свету уместо знака црвеног крста уведен је знак Црвеног полумесеца на белој подлози. У Ирану је до Иранске револуције 1980. године, био у употреби Црвени лав и сунце. После те године прихваћен је Црвени полумесец.
Постоји и знак Црвени кристал у чију је белину, на средини кристала, дозвољено уношење националних симбола, тако да је Израел ту додао шестокраку звезду.
Принципи Црвеног крста су: Хуманост, непристраност, неутралност, независност, добровољност, јединство и универзалност.
Судбина Анри Динана није била баш светла. Он се у старости осамио, сиромашан и заборављен, док га није пронашао новинар Георг Баумбергер. Он је тада свет подсетио на заслуге овог великог човека, па Динан постаје први добитник Нобелове награде за мир коју он у целости даје у хуманитарне сврхе.
Умро је 30. октобра 1910. у 82. години живота, а сахрањен је, по сопственој жељи, у пуној дискрецији, на гробљу Шихфелд у Цириху.
Текст и фото: Стево Диклић