Народна библиотека „Стојан Трумић“ Тител била је домаћин београдској књижевници Љубици Арсић.
– Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду, на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик. Професор је српског језика и књижевности у музичкој школи Мокрањац.У књижевности је дебитовала збирком прича „Прст у месо“ 1984. године. Објавила је преко десет књига прича и романа и приредила више антологија савремене светске и домаће приче. У издавачкој кући „Лагуна“ приредила је више антологија савремене тематске светске приче и покренула неколико запажених едиција, истакао је Горан Поповић, директор Библиотеке, представљајући уметницу.
Арсићка је превођена је на француски, немачки, грчки и украјински језик и заступљена у страним антологијама српских писаца.Као књижевница преферира кратку, ефектну, често и шокантну причу, а у романима тематизује положај жене у свету, питања идентитета, породичних односа и љубави, не либећи се да о еротици пише отворено, духовито рушећи табуе и разобличујући предрасуде. Написале је романе „Чувари казачке ивице“, „Икона“, „Манго“ и „Рајска врата“, више збирки прича и приредила више антологија. За своје књиге добила је бројне награде: „Борислав Пекић“ и награда „Исидориним стазама“ за роман „Икона“, награда Српског књижевног друштва „Биљана Јовановић“ за приче „Ципеле бувине боје“, „Лаза Костић“ и награда „Женско перо“ за приче „Тиграстија од тигра“, „Андрићева награда“ за приче „Мацо, да л’ ме волиш“. За роман „Рајска врата“ добила је награду „Стеван Сремац“ за 2015. годину и била у најужем избору за Нинову награду.
– Ја сам сакупила 201 реченицу, 201 причу, и за ту књигу сам добила једну за мене заиста вредну награду, то је Андрићева награда која показује да се ја осећам добро и у тој краткој причи, да сам у стању да ту причу испричам. У тој књизи поново сам се вратила на Лазу Лазаревића, негде ме је он опет „погодио“ и направила сам неку врсту замишљеног епилога овог давно завршеног романа, истакла је Љубица Арсић и присетила се да је у детињству проводила време у Тителу код баке, учитељице Јулијане Томић.
