ТИТЕЛ: Др Мато Чачић, еминентни хрватски стручњак из области коњарства, говорио је о развоју и генетичкој анализи липицанерске пасмине на скупу у Тителу који је организовао 31. јануара Одбор за пољопривреду Демократске странке Тител. Миле Рошул је у име одбора поздравио све коњаре, љубитеље коња и председника Управног одбора Удружења липицанерске расе коња Србије, Вјекослава Пападопула.
– Липицанер је резултат дуготрајне селекције – јер је управо дугогодишњим добрим и селекцијским радом постао једна од најпознатијих светских расних коња. Као „барокни“ коњ познат је по племенитој и чврстој телесној грађи, скромности у смештају и хранидби, „лакој“ способности учења, вољи за радом, те спремности да испуни и најтеже, пред њега постављене, задатке, истакао је Чачић. Липицанер је аутохтона пасмина подунавских земаља којих има око 8.000 у свету. Чачић је говорио о разлозима за утемељење ергеле Липица (Словенија) 1580. године наглашавајући да је почетни узгојни циљ ергеле Липица био узгој каросијера за потребе бечког двора, беле боје са белом гривом и белим репом, висине до гребена око 160 cm, лепе спољашњости са високо насађеним и лепо повијеним вратом, издашним, високим, сигурним покретима, уз добар темперамент, и овај циљ је задржан у наредних 300 година. Липицанерска пасмина постоји 434 године. Говорећи о почетку узгоја липицанерске пасмине, пре 314 година, у Хрватској, а од великог значаја су државне ергеле Ђаково и Станчић. Посебну пажњу је посватио генетској структури липицанерске пасмине.
У разговору после предавања љубитељи коња су указали да Србија ништа није урадила на очувању липицанерске пасмине, иако има ергелу Карађорђево, и да су и у овој области потребне припреме за Европу.
Мато Чачић, доктор наука, има 20 објављених књига, 12 стручних радова из говедарства, преко 90 стручних радова из коњарства, 10 узгојних програма и спрема још један докторат.