ТИТЕЛ: У суботу, 12. априла, у порти и храму Успенија Пресвете Богородице у Тителу, слављена је Лазарева субота – Врбица.
Лазарева субота или Врбица је увек осам дана пред празник Васкресења Господа Исуса Христа, па је тако у суботу, 12. априла, и у порти и храму Успенија Пресвете Богородице у Тителу прослављен овај дан.
Ујутру од 9 сати, парох тителски, отац Милош, служио је Свету литургију, а после подне, од 17 сати, обавио је освећење врбе и водио литију око храма. У литији је било пуно одраслих и раздрагане и веселе деце са врбовим гранчицама у рукама и звончићима око врата.
На крају слављења Лазареве суботе – Врбице служено је бденије.
У недељу пре Ускрса су Цвети, а још један дан раније је Лазарева субота, или Врбица, која се слави у спомен на највеће или бар најчувеније чудо Господа нашег Исуса Христа, Сина Божјег, за његовог кратког али чудесног боравка на Земљи.
На свом путу у Јерусалим Исус Христос је, према сведочењу јеванђелиста, застао у малом селу Витанији јер је тамо имао пријатеља Лазара са двема сестрама. Цела ова породица била је веома одана Исусу из Назарета, проповедала и ширила његову веру, а и материјално помагала апостоле. Због свега тога Христос је са својим ученицима увек радо навраћао у Лазарев дом и ту налазио мира и одмора.
Али овога пута у сусрет су му истрчале Лазареве сестре, Марија и Марта, и кроз плач саопштиле да је њихов брат умро још пре четири дана. Новозаветно предање потом каже да је Исус, на очиглед целог света, подигао из гроба, односно, васкрснуо Лазара.
Глас о још једном чуду Исуса из Назарета стигао је и до светог града Јерусалима. Зато су сутрадан, на Цвети, јерусалимске улице биле пуне народа који га је дочекао клицањем и палмовим гранчицама. Назарећанин је стигао у град без трага људске таштине, обучен у једноставне ланене хаљине и на магарету ујахао у Јерусалим. Била је и то једна од порука да “његово царство није од овог света”.
У нашем поднебљу оне палмине гранчице, које спомињу јеванђелисти, замениле су гранчице тек процветале врбе. Отуд Врбица празник деце, празник радости, празник пролећа.
За Врбицу се увек добијало ново одело и ципеле, била је јавни и школски празник, деца су ишла улицама са врбовим гранчицама у рукама и звончићима око врата и певале тропар Васкресења Лазарева, који се завршава речима јерусалимске деце:”Осана во вишњих, благословен грјадиј во имја Господње”.(Осана на висини, благословен онај који долази у име Господње.)
Текст и фото: Стеван Авгуштин