ТИТЕЛ: Свакако један од најатрактивнијих програма Великогоспојинских дана у Тителу, био је представљање књиге „Бода“, аутора Јовице Тишме. Народна библиотека „Стојан Трумић“ Тител као организатор се потрудила да информација о догађају допре до што већег броја људи.
Велика заинтересованост грађана који су се окупили у сали Скупштине општине Тител, била је награђена садржајним програмом који није био класично представљање неког литерарног дела, већ један успешан перформанс – калеидоскоп музике, глуме, књижевног текста, шаљивих досетки… Најава да ће књигу представити Јовица Тишма, аутор и Слободан Бода Нинковић, обогаћена је за још једног учесника. Придружио им се заједно са својом гитаром, Драгољуб Мартић, директор Центра за културу Смедерево. Програм који је уприличен текао је спонтано као да је реч о приватном дружењу. Ови уметници, мајстори осебујног стила, вреност су свако за себе, а и као целина били су фантастични. Јовица Тишма (1958. Смедерево), писац за којег су у издавачкој кући „Лагуна“ написали да „углавном пише за децу, а понекад се догоди и нешто што је за одрасле… Школовао се за електричара, али је живео од новинарског посла у Радио Смедереву, прављења реклама, уређивање часописа „Свици“ (за децу) и „Смедеревски магазин“ (за одрасле). Три и по деценије од неуспешног покушаја да постане школован глумац направио је Професионално путујуће позориште „Дечија земља“ за које пише, у ком глуми и режира.“
Шездесет година познанства и пријатељства са Слободаном Бодом Нинковићем биле су му олакшавајућа, али и отежавајућа околност приликом писања књиге, јер је, како је рекао, био у опасности да уместо о Боди почне да прича о себи. Толико им је живот био испреплетен. Књига је пуна занимљивих догодовштина. Људи Боду знају по ономе што су његове улоге, а књига о њему је штиво које би требало читати на мору, сматра аутор. Из књиге читаоци могу да сазнају много занимљивих и шаљивих података о Боди, о његовим несташлуцима и младалачким интересовањима и маштањима о томе што би желео да буде, па одатле и реченице у најави књиге где аутор каже да је његов литерарни јунак и животни пријатељ био заљубљен у фудбал за који је желео да живи, у музику од које је желео да живи, у Славицу са којом живи и инфицираност музиком од које живи. Бода је са подозривошћу дочекао идеју да о њему буде написана књига јер књиге се пишу онима који којих више нема или су негде близу тога, а он би да таква ситуација дође што касније.
Ред приче, ред песме, ред глуме и вешто сложени елементи свега тога, одушевили су Титељане и њихове госте и постали догађај који ће памтити.
Текст и фото: Стево Диклић