ТИТЕЛ: У петак 21.06.2024. године, у сали Народне библиотеке „Стојан Трумић“ Тител, одржана је промоција књиге „Извиискра“ ауторке Смиљане Чурић из Гардиноваца.
Књига је приређено издање докторског уметничког пројекта под називом „Извиискра – Стварање ликовног универзума користећи изражајни потенцијал сувих плодова природе (Слике и цртежи)“, одбрањеног 2022. године на Факултету ликовних уметности у Београду. Поздравну реч као и биографију говорио је в. д. директор библиотеке Дејан Гајић, почасни гост вечери била је проф. др ум. Светлана Волиц, ментор Смиљанин током докторских студија, док је бивши директор библиотеке Горан Поповић говорио о сарадњи са Смиљаном Чурић и њеном ангажману у установи која је омогућила и штампање њеног докторског рада.
Смиљана Чурић захвалила се на лепим речима у уводном обраћању двојице директора, као и на великом одзиву публике која је дошла како би се упознали са ауторком и њеним радом.
Свој докторски рад посматрала је као једну етапу ка сазревању или боље речено додатном надоградњом знања, такође, као могућност да своје умеће подигне на виши ниво. Њена менторка је објаснила да ово изучавање треба да се схвати као један пројекат у уметниковом животу, али не као нешто императивно које ће достићи и надмашити читаво њихово стваралаштво, већ да је то једна етапа, успутна станица, којом заокружују или боље речено застају и преиспитују све оно што могу да убудуће дају од себе и да на томе не стају већ наставе и продубљују истраживањем и тако прошире видике и сазнања.
Уметници данас путем академског апарата имају право и могућност да уметност врате на пијадестал, на заслужено место у нашем друштву, и оваквим и још многим будућим радовима подсетимо људе да уметници знају да мисле, да они посматрају, закључују и доносе битне ставове о свету, и да су они непосредни чинилац и битан фактор за нашу културу, традицију, обичаје и образовање нашег народа.
Ауторка је свој рад поделила у три целине, прва која говори о моделима, друга о поетици и методама и трећа о самом наслову и речи Извиискра као и о радовима. Њен подстицај за рад су били суви плодови, ситне ствари из природе, који својим визуелним подстицајима дају повод за рад, а након свега тога Смиљана нас уводи у разне поетичке и методичке прилазе у свом ликовном раду, где је она углавном бирала и прилагођавала почетне импулсе из природе и преводила их у своје надмоћно имагинативне импулсе стварајући креативне радове.
На откриће наслова дошла је сасвим случајно, током читања, када се пипремала за писање рада сазнавши да је реченицу „Извиискра“ Његош желео да стави за оригинални наслов свог „Горског вијенца“ . Шта значи Извиискра? За Његоша, оригиналног ковача њеног значења, ова реченица потиче од синтагме „Извијена искра“ и представља извијање искре слободе која се родила код Црногораца да се побуне против Турака, док у „Лучи Микрокозма“, она је мала честица светлости која у себи садржи потенцијал да се распламса и да пробуди велики огањ који ће бити пренесен на све око себе. Искра као мали део, носилац је промена битних ствари, нешто што је мало, иако делује безначајно, није, јер у себи садржи све елементе подсећања да у малим стварима тражимо нешто огромно, да ништа мало није безначајно! Смиљани је одговарао наслов који је одабрала јер је некако осетила повезаност са њеним ставом и питањем „Шта је то уметност?“, као и на разне поетске оквире који јој одговарају, јер својим ликовним радом настојала је да бележи искру лепоте коју можемо да видимо у ситним предметима које је осликала.
Проф. др ум. Светлана Волиц истакла је да је Смиљана успела да освести и сазна одакле потиче та фасцинација сувим плодовима и колико је велико и плодно тло којим се бави. Успела је да на најлепши могући, поетички начин, заокружи процес истраживања, са пуно вере, радости и љубави према свету који посматра и свом сопственом свету који је створила проучавајући малене плодове и притом заврши ово поглавље. Њен рад је прилика да приђемо њеним делима из различитих углова, наравно, не може да се стави знак једнакости између речи и слике, јер слика увек говори више од хиљаду речи, али текст у њеном докторском раду меандрира између тих слика, и тиме нас упознаје са деловима процеса овог рада. Зато је битно да се овакви радови попут Смиљаниних објаве и буду доступни ширем аудиторијуму читалаца. Ови текстови су важни, иако они нису научни рад уметника, али они свакако залазе у научне домене, комуницирају и са теоријом уметности и са филозофијом и са историјом уметности и свим другим темама које уметник интердисциплинарно својим истраживањем може да загребе. Уметник је тај који на себе носи бреме овог света јер је у прилици да промишља и пажљиво посматра све што се дешава у том свету. Акценат на оваквим и сличним докторским радовима јесте једна врста уметничког истраживања, где се јављају дивни текстови који су важни, вишеслојни и битни за даља истраживања.
За крај Смиљана је објаснила да не морамо све да разумемо, да нису само прецизна научна објашњења једини вид сазнања, није ни уметност, иако нам она у томе помаже, али ако је понеко и заборавио да ће временом схватити да је знање интуитивно и да се не треба одрећи наше креативне интелигенције коју поседујемо, као и маште, зарад чисто научне спознаје. Прихватимо нашу посебност и бићемо прихваћени као неко ко је потенцијални покретач и механизам новог времена.
Ars longa vita brevis!