– Моји школски другови, данас расути по целом свету, молили су ме да напишем нешто о нашем завичају, послали новац за штампање и тако је светлост дана угледала ова књига, прича Никола Турајлић аутор књиге Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок, прилози за монографију.
Промоцији књиге у Клубу војске Србије у Новом Саду, одржаној 25. октобра, одазвало се осамдесетак посетилаца, а рецензент књиге професор на Институту за географију др Јован Плавша истакао је да писати о три интересантна насеља на десној обали дела средњег тока реке Саве (Банијска Посавина), а да се на том простору већ годинама не живи може само одличан познавалац тог краја. – Недостатак адекватне литературе професор Никола Турајлић је надокнадио својим вишегодишњим истраживањем и писањем, и сасвим је логично, да је тај рад дао једно овакво вредно дело, које ће и због чињенице, да су Срби некадашњи становници ових насеља, сада житељи на свим континентима, бити радо читано у великом броју земаља, написао је др Плавша у рецензији. О књизи и аутору говорили су и мр Бошко Брзић, лектор Љубомир Рогуља и сам аутор. У програму су учествовали песникиња из Лока Вера Челић која је казивала песму инспирисану овом књигом,а писац и глумац из Шајкаша Гојко Тодоровић који је казивао одломак Носталгија из монодраме Има да нас нема.
Никола Турајлић, некадашњи новосадски студент, а већ десет година Шајкашан, 
каже да је идеју да напише овакву књигу имао још када је писао дипломски рад о Костајници. Скоро 25 година је прикупљао грађу и скупио значајан материјал који је зналачки систематизован у заокружене целине, са 102 фотографије, седам табела и једном картом на унутрашњим странама корица из које се види где се налазе ове села. Значајно је и да је књига написана језиком којим се говори у том крају. Латиницом је штампана јер су пренумеранти из Америке, Канаде, Аустралије тако тражили пошто друга и трећа генерација некадашњих становника ових села не познаје довољно ћирилицу.
– Имао сам 
срећу што сам нешто пре “Олује” дошао и донео своју комплетну библиотеку овде, документацију и бројне фотографије, поготово оне које ми је уступио чика Божо Турајлић дугогодишњи хроничар нашег краја. Књига је већ полако почела пристизати до наших људи од Аустралије до Америке. Зову, често буде и суза, видно су узбуђени и срећни што ће се сачувати од заборава стари завичај јер сада тамо живе само старачка домаћинства. Уједно нуде доста новог материјала па ће бити још књига са тематиком са тих простора истиче Никола Турајлић, прошлогодишњи добитник новембарске награде општине Тител.