Пецаре, печењаре, казани – ових дана раде интензивно. Пече се лоза и комовица.
Једну такву недавно је оспособио Мића Васић, власник малог винограда. – Ово је казан од 200 литара комине са великим ложиштем. Када комина прокључа, алкохол у виду паре пролази кроз ову 2,5 метра дугу цев и долази до цилиндра који је смештен у табарку са водом у којој се пара хлади, и ево видите, потекла је квалитетна лоза, права ракија објашњава Мића. Рођака Олга, чија се ракија пече окреће мешалицу да не загори комина и моли Мићу да измери јачину ракије. Ова пецара прорадила је за Мићин рођендан, а из милоште су је назвали “весели строј”.
– Лозу печемо од грожђа из нашег винограда. Ове године род је био просечан уз задовољавајући квалитет. Некада је у Локу било преко 30 јутара винограда, а сада нас десетак немамо ни јутро винограда, прича Олга. Њен син Милан додаје да је винограда све мање јер виноград тражи слугу, а то данас мало ко хоће да буде, а с друге стране изу
зетно велике штете наносе чворци и јазавци.
За то време Мића је измерио ракију – 27 гради или 70 степени, а како процес одмиче пада јачина алкохола. Ракија ће бити избаждарена на 20 гради, или 50 степени, објашњавају мајстори око казана.
У дворишту Мише Петрова у Тителу већ 30 година у ово доба пече се ракија. Пеку пријатељи и бројни кумови.
– У овај казан стане око 150 литара џибре, да би на крају добили 25 литара лепе ракије, јачине 50 степени, објашњава Миша. – Уз печење ракије обавезно иде роштиљ, паприкаш, пасуљ, а за доручак сланина на ражњу, прженице и лук, а о томе одлучује онај чија се ракија пече, објашњавају Ђоко Шер и Миленко Раданов који помажу око печења ракије.