Тако је пут од Титела преко Лока и Вилова водио до Ковиља преко Сентивана, одакле је један крак ишао према Жабљу и Госпођинцима ка Темерину, а други преко Будисаве и Каћа на новосадски пут. Насип који је изграђен преко рита код Вилова сматран је за главни друм првог реда, којим је одржавана веза преко Титела са Банатом. О томе у каквом стању је био тај пут, један очевидац из Шајкашке каже: “Слушао сам, али веровати нисам хтео да човек треба са својим да се опрости и последњу наредбу учини, кад скелом код села Вилова преко државног друма првог реда прелази. Чим је тај друм поремећен, престаје свака комуникација, са једним делом бившег Шајкашког батаљона, па и са самим Банатом, те смо особито у зимље доба, у таквом стању, да нити ми куда, нити когод нама, без опасности по сам живот.“
Занимљив је податак објављен у „Бранику“ 5. априла 1888. године где се помиње да се из суседног Мошорина у летњем периоду до Новог Сада путовало колима три сата, а када окиши, у јесен или у пролеће, када се отапа снег, било је потребно и шест часова, јер се морало ићи „преко воде, брда и просека”.
Преузето из књиге Драгослава Ћурчића – Вилово село у Бачкој