Научна истраживања стално доказују озбиљну повезаност исхране и здравља. Да би се човек осећао добро понекад није довољно да једе здраве намирнице. У односу на болест, као и на тренутно стање, и универзално добре намирнице могу да годе или, напротив, да потенцирају проблеме.
Уз одговарајућу терапију лековима нека стања или болести имају боље прогнозе за излечење ако се правилно хранимо.
Мигрена
Јести мало, али више пута у току дана. Само један оброк масне рибе не може да излечи мигрену, али може да помогне на дуге стазе и делује противупално. Ђумбир је идеалан против мучнине која је стални пратилац ове тешке главобоље. Као идеалан оброк нутриционисти препоручују масну рибу и салате са чашом ђумбировог сока или киселе воде.
Веза између исхране и здравља сигурно постоји па ако имате мигрену требало би да избегавате намирнице које подстичу мигрену: чоколаду, сир, агруме, црно вино и кафу. Треба избегавати пшеницу, морске плодове, поморанџе, јер могу директно да доведу до напада мигрене и алергије. Прескакање оброка – заборавите.
Болести бешике
Велике количине воде (две до три литре у току дана) допринеће да се разреди урин и смањи киселост. Поврће мора обавезно да се нађе на јеловнику. Најбоље је јести шпаргле, артичоку, першун и целер, јер подстичу измокравање. Што чешће треба да се припрема препоручен оброк: супа од јечма, пржене шпаргле, целер, шаргарепа и пасуљ са мало першуна. Добро је да се уз ручак попије чаша свеже исцеђеног сока јабуке и шаргарепе.
Непожељни су: алкохол, кафа, чај, сок поморанџе и јако зачињена храна.
Затвор
Храна која је богата влакнима као што су житарице, тестенина, кромпир у љусци, црни хлеб, воће и поврће помоћи ће да се реше проблеми које изазива опстипација. Течност, најбоље обична вода, требало би да се пије до два литра дневно, а препоручују се и суве шљиве које стимулишу мишиће црева. Идеалан оброк треба да се састоји од кромпира у љусци, салате од шаргарепе, целера и јабуке, као и компота од сувих шљива или сувих шљива са јогуртом.
Немојте конзумирати алкохолна пића, пржено месо, роштиљ, сухомеснати производи, тешка и зачињена храна.
Отицање ногу
Да бисте се изборили са вишком течности у организму или се потрудили да до тога не дође, у исхрану укључите першун, целер, ким и маслачак. Уз ове намирнице пожељно је јести и богате калијумом да, ослобађајући се вишка воде, не останемо без неопходног нивоа овог минарала. Калијума највише има у бананама и спанаћу.
Тешки, масни и запржени оброци задржавају воду у организму, баш као и слана храна. Сланина, саламе, храна са великим садржајем соли, треба да се заборави.
Хронични умор и малаксалост
Исхрана има велики утицај на хронични умор и малаксалост против овог проблема једите намернице богате гвожђем. Има га у месу, пасуљу, тамнозеленом лиснатом поврћу, младим копривама орасима, семенкама, сусаму. За здраву крв неопходан је витамин Б12 кога има у месу, риби, јајима и млечним киселинама. За енергију су важни и витамини Ц и Е, магнезијум и калијум. Сирова храна и проклијале семенке извориште су ових витамина, а не оптерећују пробаву.
Прерађена храна доприноси умору. Алкохол отима енергију, док кафа, чај и кока кола само накратко делују стимулативно. Ако дуже време пијете ове напитке и у већим количинама, очекујте ицрпљеност и хронични умор.
Текст: Драган Ђорђевић