ГАРДИНОВЦИ: Мештани Гардиноваца, као и њихови бројни гости из Ковиља, Титела, Шајкаша и Новог Сада, својим присуством на свечаној академији у Дому културе, увеличали су отварање библиотеке која броји око 3000 књига, а која је заоставштина покојног Николе З Недића, некадашњег председника огранка УСКОР-а (Удружење српских књижевника у отаџбини и расејању), чије је средиште у Београду, а огранак у Ковиљу – „Ковиљски културни круг“.
Никола З Недић имао је у Гардиновцима кућу у којој је сместио богату библиотеку од око 3000 књига које је куповао али и добијао на поклон од разних људи и институција, а неке је добио и од самих мештана Гардиноваца. Све то је вредно сакупљао и држао у поменутој кући коју су наследници после његове смрти продали па књиге нису више могле да остану у њој.
Вероватно свестан ситуације која ће се десити , он је пред крај живота одлучио да све књиге поклони својим Гардиновцима.
Једини услов који је господин Недић поставио био је да библиотека носи назив Сеоска библиотека „Никола З Недић“. Трагајући за најбољим местом за књиге, госпођа Доминка Арсић са својим сарадницима закључила је да су логично и најбоље место просторије ОШ „Светозар Милетић“ у Гардиновцима. За логичким и законским решењем трагало се дуже времена, а када су коначно усклађени логика и папирологија, књиге су нашле свој нови дом.
Може слободно да се каже да је Сеоска Библиотека „Никола З Недић“ у Гардиновцима отворена по други пут – први пут у кући господина Недића и сада у просторијама ОШ „Светозар Милетић“.
Због оствареног обећања господину Николи З Недићу, госпођа Доминка Арсић осећа велико олакшање и задовољство. Јавно се захвалила управи школе, а посебно истакла сарадњу са Миливојем Јелиним, помоћником директора, Весном Пејин, наставницом српског језика и Јеленом Сарић, радницом у школи. Доминка Арсић (1940-) је и сама била просветни радник, а цео свој радни век провела је у школи у Гардиновцима. Свој таленат за писање одлучила је да ослободи за време НАТО бомбардовањa 1999. године, а резултат тога су књиге: „Љуб-љубасте песме“, „Шала и збиља“, „Расанице“, „Сви моји ђаци на једном месту – у мом срцу“ и „Сећам се себе“.
Члан је УСКОР-а, огранка у Ковиљу, „Ковиљског културног круга“ и Друштва жена из Гардиноваца „Дрен“. Најстарији је члан певачке групе „Сарке“.
Програм свечане академије која је одржана у сали Дома културе осмишљен је тако да је сваки рецитатор након представљања свог имена и најављене песме, рекао неколико речи о песнику и времену у којем је живео, што је за публику било едукативно. Песме су рецитовали Доминка Арсић, Јелисавета Стојков, Игор Станимировић, Бранислав Ранисављевић и Рада Чавић, сви чланови УСКОР-а, огранка из Гардиноваца. Рецитоване су песме Петра Петровића Његоша и то песма у част вожда Карађорђа – „Посвета праху оца Србије“, затим песме Ђуре Јакшића, Алексе Шантића, Јована Дучића, Војислава Илића, Јована Јовановића Змаја, Иве Андрића… Потом би „Сарке“, певачка група из Гардиноваца отпевале неке песме из свога репертоара. За ову прилику било је и неколико песама чији аутори су неки од поменутих песника на чије текстове је написана музика.Тако је публика чула „Тихо ноћи моје злато спава“ на стихове Јована Јовановића Змаја, „Ја љубим Милу“, Петра Прерадовића, „Девојка на студенцу“, Бранка Радичевића и друге.
Највеселији је свакако био крај програма када је наступили чланови АКУД-а „Ђокица Марковић“ којима се прикључио и добар део публике.
Текст и фото: Стево Диклић