БЕОГРАД: Српска православна црква (СПЦ) данас слави Светог Николу Чудотворца, једног од највећих хришћанских светитеља који важи за заштитника путника, морепловаца, рибара и сплавара.
Слава Свети Никола је по броју оних који је славе, без премца међу Србима, а такође је храмовна и манастирска слава СПЦ. Посвећено му је више од 600 цркава под јурисдикцијом Српске православне цркве.
Како Свети Никола пада у време (тачно на половини) великог божићног поста, верници припремају искључиво рибу и другу посну храну.
Свети Никола је слава непроменљивог датума – 6. децембра по старом, односно 19. децембра по новом календару, на дан када је 343. године тај светитељ преминуо.
Свети Никола се слави и 22. маја, у знак сећања на дан када су његове мошти 1096. године пренете из Мира у Ликији у тада православни Бари, у Италији, и положене у цркву светог Јована Претече, која је убрзо постала стециште ходочасника. Три године потом грађани Барија подигли су велелепну цркву том свецу.
Том храму је доцније, у 14. веку, српски краљ Стефан Дечански слао богате прилоге и целу цркву украсио сребром у знак захвалности што му је, како је веровао, Свети Никола повратио вид.
Свети Никола, архиепископ мирликијски, слави се и данас у целом хришћанском свету. Родитељи су га, као сина-јединца и као дар од Бога, њему и посветили.
Свој духовни живот почео је у манастиру Нови Сион код свог стрица, где се и замонашио. После смрти родитеља, разделио је сиромашнима сву наслеђену имовину. Према предању, вођен чудесним гласом кренуо је у народ да шири веру, правду и милосрђе, и већ је својом појавом доносио утеху, мир и добру вољу међу људе.
И кнез Милош Обреновић славио је Светог Николу по свим народним обичајима као своју славу.