Верујем и знам да је на ову тему написано на десетине, ако не и стотине текстова. То не умањује могућност да се не погреши, напротив. Чини ми се да од како је рецесија напала стари континент код нас у Србији повећао се број људи који су остали без посла, не само због рецесије, па самим тим и број људи који желе да покрену свој посао. А ко сам ја да вам укажем на ствари којих требате бити свесни?!
Да вам одмах кажем, ова прича и савети не долазе од некога ко је покретао свој посао, ова прича и савети долазе од неког ко је био на милиметар од тога, од некога ко је радио у новооснованом предузећу и од некога чији родитељи су једном (давно) покушали да покрену свој посао. Гледала сам људе око себе који су то урадили, неки успешно, неки мање успешно и извукла пар закључака. Неће бити на одмет ако прочитате пре него кренете у тај подухват.
Прво : морате у себи имати довољно предузетничког духа. По дефиницији предузетник је човек који нешто предузима. Не отвара и затвара да би даље отварао. Ви ћете ако смогнете довољно храбрости морати доста тога да предузимате. Предузетник по мојој дефиницији значи следеће: упоран као мазга, спреман да учи као основац, снажан као Хулк, са вољом онога што је требао да пређе седам мора и преплива седам гора. И све то са челичним живцима. Дакле ако смо апсолвирали да све ово имате идемо на корак
Два: морате се разумети у папирологију. За ову неопходност по мени постоје два основна разлога, први – да вас нико не левати на било који начин, друго – сачуваћете себи доста оних челичних живаца. Код нас у систему (ако јел постоји) све функционише тако да вам поред неопходних папира треба још милион и један папир који и није баш тако потребан, али држава тако прописује и ви, хтели то или не, морате да испоштујете процедуре да би сте дошли до циља.
Једно интересантно запажање са лица места књиговодственог уреда је следеће: странци који долазе у нашу земљу са евентуалном жељом да улажу увек су боље инфоримисани о законима који важе код нас него држављани Србије. Зашто је то тако, моја претпоставка је: навика и опрез. Прво када разговарам са људима о жељи да покрену посао прво ми увек испричају шта је то чиме би се бавили, какав су замислили приход, где су замислили локацију, ко су им потенцијални клијенти. Ово је све наравно ок, али од ваших жеља не видите шта је то што је дозвољено и да би сте нешто од тога испунили шта је потребно. Онда се већина људи нађе у ситуацији да је већ покренуло неку процедуру а закон каже другачије од његове/њене жеље. Проучите закон који ће одређивати вашу област пословања. То је под обавезно.
Да објасним део о леваћењу,што би се народски рекло. Верујем да сте упознати са чињеницом да сва папирологија мора проћи кроз руке (неког) књиговође. Ако сте у ситуацији да имате посла са књиговођом ког су вам препоручили мој савет је да пре покретања било какве процедуре одете на један опуштен разговор, консултацију, са истим. Прво да он упозна вас и ви њега. Затражите му савет у вези са нечим, било чим, да видите брзину којом ће вас снабдети информацијама, било би добро и да проверите информације. Друго обратите пажњу на атмосферу која влада у канцеларији кад долазите, ово може доста тога да вам каже каква је агенција (ако сте се одлучили за ту врсту књиговодства). Ако су претрпани, имају превише клијената, а мали број запослених ту нешто није ок. Или фушераје посао или се остаје до јако касно у канцеларијама, обоје указује да нећете бити задовољни брзином и квалитетом рада. Видите данас је књиговодствени посао генерално слабо плаћен, дешава се да агенције имају и по 100 клијената а само 5 запослених. То је 20 клијената по глави. Да ли стварно мислите да је за 8 сати дневно могуће посветити се том броју клијената на свакодневној бази? Ево вам одговора: није! Значи да су приоритет највећи клијенти и да пошто сте ви тек на почетку посла вероватно нећете бити у првом плану. Вама као неком ко тек почиње требаће информације чешће о томе како стојите, пресеци стања, можда више пријава и одјава радника, ако сте у ПДВ систему месечно ћете можда имати доста фактура, то за агенцију значи доста посла. Морате бити у потпуности сигурни да ће вас агенција опслуживати на прави начин јер они су ваш финансијски сектор. Погрешан избор књиговодства ви сте награбусили, могу слободно да кажем. Него леваћење – да објасним на простом примеру: ви желите да имате цвећару, волите цвеће, знате како да га узгајате, негујете и продајете. Да ли знате како да обрачунате себи ПДВ? Не мислим у динар тачно него принцип. Не знате? Научите. Врло често ће се десити да набавите нешто за посао, узмете фактуру, однесете књиговођи и он каже да се тај пдв не може одбити. Ако се не дознајете макар мало ви апсолутно немате појма о чему прича. На жалост ви на неки начин морате бити себи и почетни књиговођа. Ако имате новца упишите курс пре отварања фирме, моја искрена сугестија. Можда мислите да је то без везе али биће кад тад онај АХА моменат кад су папири у питању.
Дакле, прешли смо питање закона и папира, ваше воље и знања.
Кад смо код знања, верујте ми мораћете доста да учите. Не само о послу који желите да обављате. Мораћете да учите о маркетингу, о људским ресурсима – ако имате запослене, о радној етици и процедурама.
Део људских ресурса ћу обрађивати у будућности, само бих хтела да вам напоменем овде, по мом мишљењу ако немате довољно новца да у наредна три месеца платите својим запосленим доприносе и плату (какав год вид уговора закључили) не запошљавајте. Вероватно ћете морати да радите дан ноћ, ноћ дан, али боље и то него да себе стављате у прилику да осећате додатни терет због тога што имате људе (који нису најужа родбина) којима треба обезбедити плату.
Локација посла је битна ако се бавите директном продајом Б2Ц, крајњим купцима. У свим осталим условима локација је мање битан фактор. Знам толике фирме које су потекле из нечије собе, гараже, шупе итд. Знате их и ви. Дакле новац планиран за локацију уложите у друге ресурсе ако је то могуће.
Односи са пословним сарадницима , о овоме ћу такође писати више неки други пут, сада само желим да напоменем ово: данас генерално на тржишту Србије нема довољно новца у појединим областима пословања, односно у већини. Ако имате пословне партенере које желите да задржите и који вас поштују потрудите се и дајте све од себе да са њима имате коректан однос. Србија је мала земља, људи се међу собом познају, ако сте једном лош клијент лако ћете постати и другом. Морате пазити на своју репутацију већ од самог почетка, јер верујте понекад вам је то довољно да останете на површини.
Новац ово је најделикатнији део свега. Већина нас нема на гомили довољно новца да каже е сад ми је досадно мало ћу да се играм пословних игрица и будем велики газда. Познајем девојку која је на своју прилику да крене у сопствени бизнис чекала неких 5 година ако не и више, управо због новца. Исто тако знам људе који су се задужили у банци, али онолико колико су реално знали да ће бити у могућности да враћају чак и ако им посао пропадне. Код новца морате бити јако пажљиви. Најпаметније од свега је да седнете, израчунате у грубо колики ће вам бити трошкови у наредних годину дана (јер верујем да планирате да радите дуже од тога) у најбољој и најгорој варијанти, а затим колики ће вам бити приходи у обе варијанте у истом периоду и затим још пажљивије видите који би вам најбољи могућ извор потребних средстава био. Када сам, не тако давно, размишљала о покретању партнерског посла, ово је за мене био најгори део. Не мислим на рачунање него на то одакле га набавити. Некако је најлакше добити га од пријатеља, родбине. Само овде морате рачунати са једном јако битном ствари: ако не будете враћали према плану отплате – као у банци, довешћете до тога да се наруше односи. Ако узмете од банке, најбоље је рачунати са најгорим могућим претпостављеним приходом, тако да износ буде могућ за враћање.
Ово су само неке од ствари о којима ћете морати да водите рачуна, трудила сам се да будем што је више могуће концизна, писаћу и даље о овој и сличним темама тако да “stay tuned”.
Извор блог: Ђуровски