Када је имао само осам година, урађена му је операција тумора вилице која је трајала седам сати. Данас, Милош Стојановић има 18 година, ученик је трећег разреда Техничке школе „15. мај“ из Прокупља, чија борба за живот и даље траје, као и за кров над главом који сваког тренутка може да изгуби.
Јасмина и Горан Стојановић, из Прокупља, живе у једнособном, изнајмљеном стану заједно са оболелим сином Милошем. Новца више нема, и тренутно постоји могућност да ће остати без крова над главом. Немоћ, беспарица и очај учинили су да путем медија апелују на све добре и хумане људе да им помогну јер како наводе, сами то више не могу. Преко пожаревачке фондације „Нина за децу Браничева“ дошли су и до портала еБраничево.
– Муж је пре три дана остао без посла, правио је подлоге за пицу код приватника. Радите и мучите се, на крају када затражите парче хлеба, дају вам отказ. Тако је то јер им се може. Од социјалног примамо 10.000, а дажбине плаћамо 15.000 динара. Немамо одакле да платимо кирију када он не ради више. Сваког тренутка може да се деси да останемо на улици са болесним дететом, започиње причу о својој тешкој животној ситуацији, Јасмина Стојановић, и додаје:
– Ако ништа друго, овде бар имамо нормалне услове за живот, а то нам је преко потребно због Милошевог стања. Претходна кућа је била у очајном стању, у њој нисмо могли да останемо. Али, то нам није једини проблем, нити највећи. Син нам је болестан, имамо је три операције до сада. Пре годину дана откривен је тумор и на другој страни вилице.
Читаву деценију родитељи се боре са опаком болешћу свог сина. Прва операција урађена је 13.10.2004. године на Клиници за максилофацијалну хирургију на ВМА у Београду, када му је одстрањен тумор са једне стране вилице. Од тада, па све до 2013. године, Милош је редовно посећивао клинику због неопходних контрола, када му је у марту исте године, откривен тумор и на другој страни вилице. Половином априла, примљен је у болницу али убрзо и враћен кући. Након месец дана, 20. маја, оперисан је уз локалну анестезију.
Међутим, несрећа никада не иде сама. Када је имао 12 година, пао је у дворишту породичне куће и том приликом поломио ногу. Тада је утврђено да Милош има и недостатак калцијума, због чега су његове кости шупље и лако ломљиве. У фебруару 2010. године, урађена је вишечасовна операција десног колена када му је испод и изнад истог постављено метално ојачање. Још један од разлога зашто су Милошу потребни добри услови је тај што своје физиолошке потребе, због уграђених плочица и шрафова, не може да обавља на стандардан начин.
Након низа операција, Милош је добро, али му је потребна адекватна нега. Због недостатка калцијума потребна му је квалитетна и јака храна која ће то надокнадити, међутим, родитељи нису у прилици да му то свакодневно приуште. Поред путних трошкова и тешког стамбеног питања, Јасмина истиче да је, без нечије помоћи, немогуће финансијски покрити месечне трошкове.
– Немамо помоћ ни од кога. Пријатеље немамо, а од оних којима смо се прво обратили и који би требали да нам помогну, остало је само пуко обећање. Обећавали су нам и посао али ништа од тога нису испунили. Не знам шта више да кажем нити шта ће бити са нама ако на улицу останемо, наводи забринута мајка којој је додатна брига психичко стање сина Милоша.
– Стално је напет, нервозан и забринут. Другаре нема, одморе проводи сам у учионици. Упркос свему, врло добар је ђак и нема ниједан неоправдани изостанак. Замолила бих све оне који могу да нам помогну, да то и учине, овако завршава причу Јасмина Стојановић, у нади да ће им неко помоћи након велике животне недаће.
Жиро рачун за помоћ Милошу Стојановић:
Agricole banka
330-4700100324934-62
Иако је многима помоћ потребна, поготово након поплава које су нас задесиле, не треба заборавити и на болесне младе особе којима од Ваше помоћи зависи живот. Овим путем, екипа портала еБраничево у име породице Стојановић, замолиће све оне који могу да помогну да то и учине, а остали који прочитају Милошеву животну причу, проследе је даље. Хвала!
Извор: еБраничево