{"id":33202,"date":"2012-06-02T00:00:00","date_gmt":"2012-06-01T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/06\/02\/vremeplov-studentske-demonstracije-68\/"},"modified":"2012-06-02T00:00:00","modified_gmt":"2012-06-01T22:00:00","slug":"vremeplov-studentske-demonstracije-68-2","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=33202","title":{"rendered":"Vremeplov: Studentske demonstracije ’68."},"content":{"rendered":"

1968. – U Beogradu su izbile masovne studentske demonstracije, zapo\u010dete nemirima prethodne no\u0107i. Bili su to najve\u0107i protesti u socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji od Drugog svetskog rata. Uzrok nezadovoljstva bio je u velikom raskoraku izme\u0111u – sve ve\u0107eg socijalnog raslojavanja i udaljavanja od proklamovanih ideala – i zvani\u010dne propagande o „socijalnoj pravdi i vode\u0107oj ulozi radni\u010dke klase“.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tDemonstracije na tragu velikih studentskih protesta odr\u017eavanih tada \u0161irom Evrope, na ulicama Beograda rasturene su silom, a zatim su nastavljene unutar univerzitetskih zgrada, najvi\u0161e na Filozofskom fakultetu (Kapetan Mi\u0161ino zdanje). Sedmog dana protesta predsednik Josip Broz Tito obratio se javnosti podr\u017eav\u0161i, deklarativno, ve\u0107inu studentskih zahteva, \u0161to je za posledicu imalo prestanak nemira. U narednom periodu nekolicina nastavnika Filozofskog fakulteta, za koje se verovalo da su inspiratori, odstranjeni su iz nastave.<\/p>\n

\n\t
\n\tDanas je nedelja, 3. jun, 155. dan 2012. Do kraja godine ima 211 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1098. – Posle petomese\u010dne opsade u Prvom krsta\u0161kom ratu, krsta\u0161i su zauzeli grad Antiohiju (danas Antakija na jugu Turske).<\/p>\n

\t1657. – Umro je engleski lekar Vilijam Harvi, osniva\u010d moderne fiziologije, koji je otkrio prirodu cirkulacije krvi i srca kao pumpe. Nau\u010dno tuma\u010denje o radu srca i fiziologiji krvotoka ustanovio je eksperimentima na \u017eivotinjama.<\/p>\n

\t1808. – Ro\u0111en je ameri\u010dki dr\u017eavnik D\u017eeferson Dejvis, predsednik Konfederacije Dr\u017eava Amerike (11 otcepljenih ju\u017enih dr\u017eava SAD) tokom gra\u0111anskog rata od 1861. do 1865. Kao senator Misisipija od 1847. do 1851. i ministar rata od 1853. do 1857. podr\u017eavao je tradicionalni poredak (robovlasni\u0161tvo) u ju\u017enim dr\u017eavama, kao i samostalnost pojedinih dr\u017eava \u010dlanica u odnosu na centralnu vlast SAD. Posle poraza Konfederacije u gra\u0111anskom ratu uhap\u0161en je, ali je 1867. pu\u0161ten iz zatvora bez su\u0111enja.<\/p>\n

\t1875. – Umro je francuski kompozitor \u017dor\u017e Bize, autor opere „Karmen“, remek dela francuskog muzi\u010dkog realizma, jedan od najoriginalnijih i najsugestivnijih operskih kompozitora. Ostala dela: opera „Lovci bisera“, scenska muzika za „Arlezijanku“ Alfonsa Dodea, „Simfonija u C-duru“.<\/p>\n

\t1886. – Ro\u0111en je srpski socijalista i publicista Kosta Novakovi\u0107, jedan od prvaka Srpske socijaldemokratske partije, koji je na osniva\u010dkom kongresu Komunisti\u010dke partije Jugoslavije 1919. izabran za \u010dlana Izvr\u0161nog odbora Centralnog partijskog ve\u0107a. Izme\u0111u dva svetska rata ure\u0111ivao je vi\u0161e partijskih listova, biran je u Centralni komitet i bio delegat KPJ na \u010cetvrtom i \u0160estom kongresu Kominterne. Zbog revolucionarne delatnosti 1924. osu\u0111en je na \u0161est meseci, a 1926. na pet godina robije. Iz zatvora je pobegao 1927. i emigrirao u Sovjetski Savez, gde je 1937. uhap\u0161en u staljinisti\u010dkim \u010distkama i likvidiran – pretpostavlja se 1938.<\/p>\n

\t1896. – U Moskvi je potpisan ugovor Rusije i Kine o nenapadanju u slede\u0107ih 15 godina, a Kina je odobrila Rusiji da koristi \u017eeleznicu u severnoj Mand\u017euriji.<\/p>\n

\t1899. – Umro je austrijski kompozitor, violinista i dirigent Johan \u0160traus Mla\u0111i, tvorac be\u010dke operete. Komponovao je i valcere, polke, mazurke, mar\u0161eve. Sa svojim zabavnim orkestrom nastupao je \u0161irom sveta, uklju\u010duju\u0107i Beograd. \u0160traus je pokazivao interesovanje za srpsku muzi\u010dku ba\u0161tinu i po srpskim motivima je napisao operetu „Jabuka“ \u010dijim koncertnim izvo\u0111enjem je veliki kompozitor 1894. u Be\u010du obele\u017eio pola veka umetni\u010dkog rada. Dela: operete „Slepi mi\u0161“, „Ciganin baron“, „No\u0107 u Veneciji“, „Jabuka“, valceri „Na lepom plavom Dunavu“, „Pri\u010de iz be\u010dke \u0161ume“, „Be\u010dka krv“, „Be\u010d, \u017eene i pesme“.<\/p>\n

\t1906. – Ro\u0111ena je francuska peva\u010dica i igra\u010dica afroameri\u010dkog porekla \u017dozefina Beker, koja se u Drugom svetskom ratu uklju\u010dila u pokret otpora protiv nema\u010dkih nacista, za \u0161ta je odlikovana najvi\u0161im francuskim ordenima. Svetsku slavu stekla je posle 1925, kad je po\u010dela da nastupa u pariskim kabareima „Foli Ber\u017eer“ i „Kazino d Pari“. Pevala je \u0161ansone, obogativ\u0161i te tipi\u010dno francuske pesme elementima d\u017eeza. Kao istaknuti borac protiv rasizma – s \u010dijom se neljudsko\u0161\u0107u suo\u010dila u ranoj mladosti – usvojila je mno\u0161tvo siro\u010dadi razli\u010ditih rasa, odgajaju\u0107i ih u duhu bratstva i ljudske solidarnosti, koje je izdr\u017eavala od prihoda s gostovanja \u0161irom sveta.<\/p>\n

\t1917. – Progla\u0161ena je „nezavisnost“ Albanije pod italijanskom za\u0161titom. Albanija je prethodno ustanovljena kao dr\u017eava nakon Balkanskih ratova, prvi put u istoriji, najvi\u0161e pod uticajem Austro-Ugarske, da Srbiji ne bi bio dozvoljen izlaz na more.<\/p>\n

\t1924. – Umro je \u010de\u0161ki pisac jevrejskog porekla Franc Kafka. Po\u0161to za \u017eivota gotovo i nije objavljivao svoje radove bio je do 1945. nepoznat. Glavninu spisa, uklju\u010duju\u0107i pisma i „Dnevnike“, izdao je njegov prijatelj Maks Brod, uprkos Kafkine izri\u010dite instrukcije da budu spaljeni. Njegovo delo, najve\u0107im delom, je prikaz apsolutne neza\u0161ti\u0107enosti pojedinca u savremenom dru\u0161tvu, u kom je \u010dovek neretko suo\u010den sa potpuno nevidljivim i neprepoznatljivim silama i motivima. Dela: romani „Proces“, „Zamak“, „Amerika“, pripovetke „Presuda“, „Preobra\u017eaj“, „U ka\u017enjeni\u010dkoj koloniji“, „Seoski lekar“, „Umetnik u gladovanju“.<\/p>\n

\t1926. – Ro\u0111en je ameri\u010dki pisac Alen Ginzberg, jedan od duhovnih predvodnika „bit“ generacije. Vi\u0161e puta je hap\u0161en tokom antiratnih demonstracija. Njegova zbirka poezije „Urlik i druge pesme“, objavljena 1956, smatra se najzna\u010dajnijim poetskim delom bit pokreta pedesetih godina 20. veka. Ostala dela: „Kadi\u0161“, „Prazno ogledalo“, „Indijski dnevnici“, „Sendvi\u010di stvarnosti“, „Planetarne vesti“, „Pad Amerike“.<\/p>\n

\t1937. – Vojvoda od Vindzora, biv\u0161i britanski kralj Edvard VIII, u Francuskoj se ven\u010dao sa, prethodno dva puta razvedenom, Amerikankom Volis Simpson, zbog koje je abdicirao u decembru 1936.<\/p>\n

\t1940. – Okon\u010dana je evakuacija savezni\u010dkih snaga iz Francuske u Drugom svetskom ratu, koje nisu bile u stanju da se odupru nema\u010dkim trupama. U operaciji nazvanoj „Dinamo“, iz luke Denkerk brodovima je evakuisano vi\u0161e od 337.000 britanskih, francuskih i belgijskih vojnika.<\/p>\n

\t1963. – Umro je rimski papa italijanskog porekla Jovan XXIII poglavar rimokatoli\u010dke crkve od 1958, vo\u0111a reformatorske crkvene struje. Sazvao je 1962. Drugi ekumenski koncil (sabor) kada su nagove\u0161tene dalekose\u017ene reforme unutar rimokatoli\u010dke crkve, koje su docnije i sprovedene.<\/p>\n

\t1965. – Ameri\u010dki astronaut Edvard Vajt iza\u0161ao je iz svemirskog broda „D\u017eemini 4“ koji je kru\u017eio oko Zemlje i tako postao prvi Amerikanac koji je „\u0161etao“ kosmosom, tri i po meseca posle ruskog kosmonauta Alekseja Leonova.<\/p>\n

\t1973. – Sovjetski supersoni\u010dni avion „Tupoljev 144“ sru\u0161io se u blizini Pariza tokom pariske vazduhoplovne izlo\u017ebe, usmrtiv\u0161i svih \u0161est \u010dlanova posade i sedam francuskih seljaka.<\/p>\n

\t1976. – Biv\u0161i predsednik Bolivije Huan Hose Tores prona\u0111en je ubijen u Argentini.<\/p>\n

\t1989. – Umro je iranski verski vo\u0111a ajatolah Ruholah Homeini, koji se 1979, posle zbacivanja \u0161aha (cara) Mohameda Reze Pahlavija, vratio u Iran iz izbegli\u0161tva i preuzeo vlast. Uspostavio je neku vrstu teokratske autokratije. Proklamovao je ideju izvoza islamske revolucije, sto je dovelo do podr\u0161ke raznim oru\u017eanim grupacijama \u0161irom sveta, pa i teroristima.<\/p>\n

\t1995. – Ministri odbrane zemalja NATO doneli su odluku o stvaranju Snaga za brzo reagovanje u BiH.<\/p>\n

\t1997. – Vo\u0111a Socijalisti\u010dke partije Lionel \u017dospen postao je predsednik vlade Francuske posle ubedljive pobede levice na parlamentarnim izborima.<\/p>\n

\t1998. – Prilikom izletanja sa koloseka putni\u010dkog voza u blizini severnog nema\u010dkog grada Cele poginulo je najmanje 100 ljudi.<\/p>\n

\t1999. – Predsednik Savezne Republike Jugoslavije Slobodan Milo\u0161evi\u0107 prihvatio je mirovni predlog koji su u Beograd doneli me\u0111unarodni posrednici Marti Ahtisari i Viktor \u010cernomirdin. Odmah potom Skup\u0161tina Srbije je na vanrednoj sednici usvojila Dokument za postizanje mira, odnosno plan SAD, Evropske unije i Rusije o dolasku me\u0111unarodnih snaga, pod mandatom Ujedinjenih nacija, na Kosovo i Metohiju. Prihvatanje ovog dokumenta bilo je preduslov da se prekine agresija NATO na SRJ.<\/p>\n

\t1999. – Sazvano je zasedanje nove skup\u0161tine Nigerije, \u010dime je posle vi\u0161e od 15 godina okon\u010dana vladavina vojnim dekretima u najmnogoljudnijoj afri\u010dkoj zemlji.<\/p>\n

\t2005. – Umro je \u0161panski politi\u010dar Jon Idigoras, osniva\u010d i istorijski lider baskijske partije Heri Batasuna.<\/p>\n

\t2006. – Poginulo je 28 osoba, a 68 je ranjeno u eksploziji automobila-bombe na glavnoj pijaci u Basri, na jugu Iraka.<\/p>\n

\t2006. – Skup\u0161tina Crne Gore usvojila je Odluku o progla\u0161enju nezavisnosti Republike Crne Gore, prema kojoj je ona nezavisna dr\u017eava sa punim me\u0111unarodno pravnim subjektivitetom.<\/p>\n

\t2009. – Organizacija ameri\u010dkih dr\u017eava (OAD) je na skup\u0161tini u Hondurasu jednoglasno ukinula suspenziju Kube iz 1962. posle 47 godina. Ovu regionalnu organizaciju sa\u010dinjavaju 34 dr\u017eave ameri\u010dkog kontinenta. Kuba je, me\u0111utim, vi\u0161e puta isticala da nema interesa da se vrati u organizaciju koja je instrument politike SAD.<\/p>\n

\t2009. – Umrla je ameri\u010dka peva\u010dica Koko Tejlor, poznata kao „kraljica bluza“. Crnoputa peva\u010dica karakteristi\u010dnog glasa, \u010dije je pravo ime Kora Volton, ro\u0111ena je u Memfisu. Njen prvi veliki hit „Wang Dang Doodle“ iz 1967. prodao se u vi\u0161e od milion primeraka. Dobitnica je brojnih priznanja, me\u0111u kojima je i jedan Gremi (1984). Njen karakteristi\u010dan reski glas inspirisao je mnoge, poput D\u017eenis D\u017eoplin i Boni Rajat.<\/p>\n

\t– Danas je hri\u0161\u0107anski praznik Sveti car Konstantin i carica Jelena. Crkva je taj rimski carski par proglasila svetiteljima, po\u0161to je car Konstantin I Veliki, Milanskim ediktom 313. dopustio hri\u0161\u0107anima slobodu ispovedanja vere. Presudno je pomogao Crkvi i na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. u borbi protiv arijanizma. Grad Ni\u0161 ovaj praznik obele\u017eava kao gradsku slavu.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 02, 06, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

1968. – U Beogradu su izbile masovne studentske demonstracije, zapo\u010dete nemirima prethodne no\u0107i. Bili su to najve\u0107i protesti u socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji od Drugog svetskog rata. Uzrok nezadovoljstva bio je u velikom raskoraku izme\u0111u – sve ve\u0107eg socijalnog raslojavanja i udaljavanja od proklamovanih ideala – i zvani\u010dne propagande o „socijalnoj pravdi i vode\u0107oj ulozi radni\u010dke klase“.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-33202","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/33202","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=33202"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/33202\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=33202"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=33202"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=33202"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}