{"id":31456,"date":"2013-06-21T00:00:00","date_gmt":"2013-06-20T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2013\/06\/21\/vilovo-selo-na-plavinama-dva-surduka\/"},"modified":"2013-06-21T00:00:00","modified_gmt":"2013-06-20T22:00:00","slug":"vilovo-selo-na-plavinama-dva-surduka","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=31456","title":{"rendered":"Vilovo selo na plavinama dva surduka"},"content":{"rendered":"

Foto pri\u010da: Nenad Gli\u0161i\u0107<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"Vilovo\"
\n\tVeliki surduk<\/span><\/p>\n

\n\t
\n\tVilovo je sme\u0161teno uz samu zapadnu stranu Titelskog brega, na plavinama Velikog surduka i surduka Stra\u017eilovo. U vreme formiranja \u0160ajka\u0161kog bataljona Vilovo je bilo povezano sa ostalim naseljima skelom na Vilova\u010dkoj bari, pa otuda i prezime Skeled\u017ei\u0107 u Vilovu. Kasnije je podignut nasip, ne zna se kada, ali se pominje 1783. godine. Na severozapadnom delu vilova\u010dkog atara postoji potez ''Seli\u0161te'' koji ukazuje na to da je neko staro selo negda bilo onamo. Po\u0161to ne postoje sigurniji podaci, ne bi se moglo re\u0107i je li ovo selo prete\u010da Vilova.\u00a0(Tekst Dragan Kolak – magazin Ravnica, 2008)<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Vilovo\"<\/p>\n

\n\tPrilaz od \u0160ajka\u0161a. U jednom od ranijih postova govori se o tome da su granice atara bile ozna\u010dene humkama. Vrlo je verovatno da je ova humka ljudska tvorevina i da je vremenom sni\u017eena i izobli\u010dena oranjem. Da li je i ovo bila grani\u010dna humka – ne znam.<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Vilovo\"<\/p>\n

\n\tPrvi pomen Vilova nalazi se u defteru za Segedinski sand\u017eak iz 1549. godine. Onde se ka\u017ee da selo Filova pripada titelskoj nahiji. U popisu iz te godine pominju se o\u017eenjene mu\u0161ke glave \u0110ura Mihail, Ivan Vojin, Vuk Radovan, Vojin Radovan i Stepan Petrovi\u0107. Bili su ovo prvi poznati \u017eitelji Vilova. Pod imenom Filovo zabele\u017eeno je i u kru\u0161evskom pomeniku. Pominje se 1702. po\u0161to je formiran \u0161anac. Ve\u0107 1715. Vilovo se pominje kao utvr\u0111enje, a u popisu iz 1720. pominje se 25 doma\u0107ina. Oko 1740. ima sedamdesetak poreskih glava.
\n\tPosle Karlova\u010dkog mira u sastavu je Slavonskog generalata, a od 1745. uklju\u010deno je u Potisku vojnu granicu. Vilovo je jedno od prvih \u0161est provincijalnih mesta koje je uzeto pri formiranju \u0160ajka\u0161kog bataljona i od 1763. do 1873. selo je pripadalo njemu. Prilikom osnivanja Bataljona za op\u0161tinu Vilovo odre\u0111en je zemlji\u0161ni posed od 1.822 jutra i 250 kv. hvati. Za ovo vreme broj domova u Vilovu ostao je skoro nepromenjen.\u00a0(Tekst Dragan Kolak – magazin Ravnica, 2008)<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Vilovo\"
\n\tPut kroz Veliki surduk vodi preko Brega za Mo\u0161orin.<\/span><\/p>\n

\n\t
\n\tU ove krajeve Srbi su po\u010deli da se doseljavaju posle Kosovskog boja. Seobe na\u0161eg naroda iz zapadnih i ju\u017enih krajeva u Ba\u010dku trajale su i kroz celi 18. vek.
\n\tNa\u0161 narod u Ba\u010dkoj doseljenike iz Like, Banije, Bosne, Dalmacije ili Male Vla\u0161ke nazivao je ''\u0161ijacima''. \u0160ijaka iz Dalmacije bilo je naro\u010dito mnogo u Vilovu. Prezime Vlaovi\u0107, na primer, je \u0161ija\u010dkog porekla, Vla od Vlasi iz Bosne i Dalmacije. Ro\u0161ul je prezime rumunskog, vla\u0161kog porekla. Broj stanovnika Vilova za poslednjih 130 godina je oscilirao. Od Drugog svetskog rata broj stanovnika je u stalnom opadanju. Po popisu iz 2002, bilo je 1.103 stanovnika, od kojih je oko 90 odsto Srba, a ima Ma\u0111ara, Roma i drugih. Vilova\u010dki atar ima 2.633,27 hektara povr\u0161ine.\u00a0(Tekst Dragan Kolak – magazin Ravnica, 2008)<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Vilovo\"<\/p>\n

\n\tNa Majskoj skup\u0161tini (3. maj 1848.) u Sremskim Karlovcima, na kojoj je progla\u0161eno Srpsko Vojvodstvo, op\u0161tinu Vilovo predstavljao je narodni izaslanik Dimitrije Lazar\u010dev.<\/p>\n

\tU Srpskom narodnom pokretu 1848-9. kod Vilova se 26. maja 1849. odigrala velika bitka, u kojoj je komandant ma\u0111arske vojske Moric Percel napao polo\u017eaje carske vojske, Kni\u0107aninovih dobrovoljaca i narodne vojske. Napad je odbijen herojskim dr\u017eanjem Srba.\u00a0(Tekst Dragan Kolak – magazin Ravnica, 2008)<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Vilovo\"<\/p>\n

\n\tPosle ukidanja Bataljona, 1873, Vilovo postaje deo titelskog sreza. Na izborima za ma\u0111arski parlament pesnik Laza Kosti\u0107 odnosi nezapam\u0107enu pobedu u \u0161ajka\u0161kom izbornom okrugu na sv. Luku 1873.godine. Njegov glavni pomaga\u010d bio je ugledni titelski trgovac Mi\u0161a Kresti\u0107. Sutradan su Titeljani do Vilova ispratili svog izabranog poslanika i ostale \u0161ajka\u0161ke bira\u010de. U Vilovu je Kresti\u0107 na rastanku odr\u017eao opro\u0161tajnu besedu, ne slute\u0107i da \u0107e mu to biti poslednja. Poslednje re\u010di su mu bile: ''Bra\u0107o! Ovde na Vilovu odr\u017easmo godine 1849. poslednju pobedu na bojnome polju, ovde sad tako\u0111e slavimo pobedu, ali mirnu pobedu, pobedu svesti \u2013 hvala vam, svesna bra\u0107o!'' Na Kresti\u0107evom ukopu govorio je, pored Laze Kosti\u0107a, titelski u\u010ditelj Milan Jovanovi\u0107 i vilova\u010dki paroh A\u0107im Anastasijevi\u0107.\u00a0(Tekst Dragan Kolak – magazin Ravnica, 2008)<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Vilovo\"
\n\tSlikano sa sredokra\u0107e izme\u0111u dva surduka. Vidi se most preko Dunava.<\/span><\/p>\n

\n\t
\n\tNa Mitrovdan 1918. u Vilovo ulazi srpska kraljevska vojska. Vilovo se onda na\u0161lo u novoj dr\u017eavi \u2013 Kraljevini Srbiji. Pri kraju Drugog svetskog rata, 22. oktobra 1944, Vilovo je oslobo\u0111eno od fa\u0161isti\u010dkih okupatora.
\n\t(Tekst Dragan Kolak – magazin Ravnica, 2008)<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Vilovo\"<\/p>\n

\n\tO godini otvaranja \u0161kole u Vilovu istra\u017eiva\u010di se spore. Me\u0111utim, nesporan je podatak da ''ilirska'' (tj. srpska) \u0161kola u Vilovu radi od 1785. godine. Ve\u0107 1804. \u0161kola nema svoju zgradu, a nova se gradi 1840, pa 1872. godine. Prvi poznati u\u010ditelj bio je Avram Mileti\u0107, deda Svetozara Mileti\u0107a. Sada\u0161nja zgrada osnovne \u0161kole gra\u0111ena je sedamdesetih godina 20. veka. Posle 1908. izgra\u0111ena je mala bolnica za zarazne bolesti.\u00a0(Tekst Dragan Kolak – magazin Ravnica, 2008)<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Vilovo\"
\n\tSeverni kraj sela i groblje.<\/span><\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Vilovo\"
\n\tCRKVA SV. VELIKOMU\u010cENIKA STEFANA DE\u010cANSKOG<\/span><\/p>\n

\n\tIzgra\u0111ena je 1806. na mestu crkvene gra\u0111evine iz 1745. Koncipirana je u duhu klasicizma, sa uobi\u010dajenom organizacijom prostora i obradom fasada svedenim ukrasom. Zapadno pro\u010delje, istaknuto visokim zvonikom, skladno je ukomponovano sa dekoracijom podu\u017enih fasada, koja je izvedena kombinacijom plitkih pravougaonih i ne\u0161to dubljih polukru\u017enih ni\u0161a. Posebnu umetni\u010dku vrednost poseduje ikonostasna pregrada preneta iz neke ve\u0107e crkve, \u0161to se zapa\u017ea po skra\u0107enjima kojima je uklopljena u novi, manji hram. Oslikao ju je 1752. aradski slikar Stefan Tenecki, \u010diji je ovo najraniji datirani rad. U sredini jo\u0161 uvek tradicionalno vezanoj za zografsko slikarstvo, Tenecki je prihvatio stilske odlike nastupaju\u0107eg baroka koji je zaobilaznim putem stigao preko Kijeva. Tako postaje jedan od na\u0161ih prvih umetnika koji su se napustiv\u0161i diktat vizantijske umetnosti okrenuli zapadnja\u010dkim uzorima. Manir novog slikarstva najuo\u010dljiviji je na predstavama Bogorodice i sv. Nikole. Izvrsna obrada draperije, precizan crte\u017e sa o\u010diglednim poznavanjem anatomije i zvu\u010dan kolorit predstavljaju u vilovskoj crkvi Teneckog kao zrelog umetnika. Konzervatorski radovi izvedeni su 1979.\u00a0
\n\tCrkva je kategorisana kao spomenik kulture od velikog zna\u010daja.
\n\t(Izvor: ''Spomeni\u010dko nasle\u0111e Srbije'' – Zavod za za\u0161titu spomenika kulture Srbije, 1998.)<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Vilovo\"\u00a0 \u00a0\"Vilovo\"<\/p>\n

\n\tO crkvi u Vilovu\u00a0
\n\tMe\u0111u veroispovestima zastupljenim u \u0161ajka\u0161kom podru\u010dju daleko najbrojniji bili su i ostali vernici pravoslavne crkve. U pogledu nacionalne pripadnosti vernici ove religije su srpske narodnosti.
\n\tPravoslavne crkvene op\u0161tine Bataljona osnovane su ve\u0107 pre osnivanja Bataljona i spadale su u duhovnu jurisdikciju pravoslavne Ba\u010dke eparhije (sa sedi\u0161tem vladike u Novom Sadu), koja je deo pravoslavne Mitropolije u Sremskim Karlovcima. U \u017dablju se nalazilo sedi\u0161te pravoslavnog protojereja za op\u0161tine Bataljona.
\n\tU podru\u010dju Bataljona je ve\u0107 pri njegovom formiranju svako selo imalo zdanje pravoslavne crkve, od kojih su, u prvo vreme samo u tri mesta bile podignute od tvrdog materijala.
\n\tPrva poznata crkva u Vilovu, koja je bila, kao i dana\u0161nja posve\u0107ena sv. Stevanu De\u010danskom kralju (sveti Mrata), stajala je tamo, gde je nekada bila gostionica Gavre Tucakova. Ne zna se kada je podignuta i osve\u0107ena, ali se po starim inventarima zna, da je 1777. godine ve\u0107 postojala. Bila je sazidana od \u010derpi\u0107a, a pokrivena \u0161indrom (da\u0161\u010dicama).
\n\tSada\u0161nja crkva u Vilovu podignuta je izme\u0111u 1805. i 1806 godine. Temelj joj je osve\u0107en u nedelju 04. avgusta (23. jula) 1805. godine po dozvoli dvorskog ratnog saveta.
\n\tDuga je 24,7 m, \u0161iroka 11,5 m,visoka 8,5 m i ima toranj od 18 m, a tako\u0111e je posve\u0107ena uspomeni Svetog kralja Stevana De\u010danskog.\u00a0
\n\tInteresantni su podaci iz Prvog izve\u0161taja eparhije Ba\u010dke, autora Sergija \u0160akrak \u2013 Nini\u0107a u izdanju Eparhijske uprave Ba\u010dke iz 1893. godine gde se izme\u0111u ostalog navodi da je Vilovo mala op\u0161tina sa 1094 stanovnika i sa 191 domom. Stanovnici su ve\u0107inom Srbi, a ima i 20 Ma\u0111ara i 22 Nemca.
\n\tRimokatolici potpadaju pod Titel, Luterani pod Kovilj Sentivan, Kalvini pod Tisa \u2013 Kalman \u2013 Falvu. Nazarena nema. Bogoslu\u017eenje se vr\u0161i uredno i pravilno. Narod slabo poha\u0111a crkvu, osim za velike praznike. Pri\u010de\u0161\u0107uju se prili\u010dno, osobito \u017eene. Zapisnik o pri\u010de\u0161\u0107enju se ne vodi\u2026\u00a0
\n\t\u2026Za vreme gra\u0111anskog rata 1849. godine izuzev crkava u Titelu, Mo\u0161orinu, Vilovu i Loku, crkvena zdanja ostalih deset \u0161ajka\u0161kih sela su nestala u plamenu.
\n\tDa je i crkva u Vilovu pretrpela izvesna o\u0161te\u0107enja tokom vo\u0111enja velikih bitaka u njenoj neposrednoj okolini govori i podatak da je i crkvenoj op\u0161tini u Vilovu 1850. godine dodeljeno 50 forinti pomo\u0107i iz fonda za br\u017eu obnovu crkava na podru\u010dju stradalom u gra\u0111anskom ratu\u2026
\n\tPo navodu u crkvenom letopisu sela Turije, koji je pisan posle Ma\u0111arske bune 1853. godine, srpsko stanovni\u0161tvo je be\u017ee\u0107i ispred Ma\u0111ara sa severa, nosilo sa sobom i skupocene crkvene predmete koji su, koliko je poznato, ve\u0107inom sme\u0161teni u selo Vilovo, Mo\u0161orin i Lok.
\n\tTom prilikom je najverovatnije po napomeni u jednom privatnom letopisu u Vilovu, pisanom po predanju, ikonostas, rad slikara Stefana Teneckog, koji je pripadao crkvi u Starom Be\u010deju, rastavljen u komade i preba\u010den u Vilovo.
\n\t(Dragoslav \u0106ur\u010di\u0107 – magazin Ravnica)<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Vilovo\"<\/p>\n

\n\tGotovo svi sada\u0161nji hramovi SPC u \u0160ajka\u0161koj izgra\u0111eni su po\u010detkom 19. veka i svi su izvedeni po istom tipu. Jo\u0161 prilikom osnivanja \u0160ajka\u0161kog bataljona op\u0161tina Vilovo je imala jednu malu crkvu, koja je posve\u0107ena uspomeni sv. kralja Stefana De\u010danskog. Ovaj hram je bio skromnih dimenzija (13×5,5×3,7 metara) i podignut je od mekog materijala, sa krovom od \u0161indre.
\n\tNa mestu ove crkvene gra\u0111evine, najverovatnije iz 1745, polo\u017een je 4. avgusta (23. jula) 1805. kamen temeljac za novi hram, koji je tako\u0111e posve\u0107en uspomeni svetog kralja Stefana De\u010danskog. Novi hram (duga\u010dak 24,7, \u0161irok 11,5 visok 8,5 metara, ima zvonik od 18 metara) zavr\u0161en je 1806. godine. Crkva je gra\u0111ena u klasicisti\u010dkom stilu. Poslednji put crkva je obnovljena 1979. godine. Posebnu vrednost ima rezbareni ikonostas, koji je prenet iz neke ve\u0107e crkve, najverovatnije iz Be\u010deja. Ikonostas je 1752. izradio Stefan Tenecki, \u010diji je ovo bio najraniji rad i jedan od najranijih primera prihvatanja baroknog stila u slikarstvu. Barok je u ove krajeve do\u0161ao preko kijevske slikarske \u0161kole. Najuo\u010dljiviji manir novog slikarstva, koje je napustilo isto\u010dno-vizantijski stil, je na predstavama Bogorodice i sv. Nikole. U zbirci Galerije Matice srpske nalaze se kao dugoro\u010dna pozajmica radi \u010duvanja, konzervacije i izlaganja ikona sv. Nikole (rad S. Teneckog) sa vilova\u010dkog ikonostasa i ikona nepoznatog zografa iz prve polovine 18. veka sv. apostoli Toma i Jakov, tako\u0111e iz crkve u Vilovu.\u00a0(Tekst Dragan Kolak – magazin Ravnica, 2008)<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Vilovo\"<\/p>\n

\n\tPrve pisane tragove o zanatlijama u Vilovu imamo tek od 1815. godine. U jednom protokolu se ka\u017ee da je du\u0107anski trgovac Jovan Kosti\u0107 bio u sukobu sa mesnim parohom \u0160ovljanskim zbog optu\u017ebi da je prisvajao neke crkvene predmete. Kosti\u0107 je sagradio pecaru i dobio dozvolu od Komande Bataljona pod uslovom da na propisan na\u010din skladi\u0161ti kominu izvan naselja. Kosti\u0107 je postao i vlasnik jednog od dva svrati\u0161ta (kr\u010dma sa preno\u0107i\u0161tem) u Vilovu. Drugo svrati\u0161te dr\u017eao je od 1827. titelski trgovac Georgije Jankovi\u0107. \u0106ur\u010dija Stojan Vuksanov se 1816. odselio u Novi Sad, a 1818. se doselio kroja\u010dki kalfa Ilija Nikoli\u0107. Nisu poznati razlozi za\u0161to se sve\u0161tenikov sin Nestor \u0160ovljanski, ina\u010de obu\u0107ar, odselio u Feldvar (Ba\u010dko Gradi\u0161te). Od 1920 do 1940. u Vilovu je registrovano 19 zanatlija.\u00a0(Tekst Dragan Kolak – magazin Ravnica, 2008)<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Vilovo\"<\/p>\n

\n\t\"Vilovo\"<\/p>\n

\n\t\"Vilovo\"
\n\tLevo je Stra\u017eilova\u010dki surduk, na Bregu se nazire sala\u0161 koji je na jednoj od narednih slika.<\/span><\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Vilovo\"
\n\tSurduk isto\u010dno od Vilova, pema Loku.<\/span><\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Vilovo\"
\n\tKanal ide od puta \u0160ajka\u0161-Mo\u0161orin a slikan je sa puta, neposredno pred ulazak u Vilovo.<\/span><\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Vilovo\"<\/p>\n

\n\t\"Vilovo\"<\/p>\n

\n\t\"Vilovo\"
\n\tSala\u0161 blizu oboda Titelskog brega, negde iznad severnog dela Vilova.<\/span><\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Vilovo\"
\n\tSlikano iz pravca severa – Vilovo je u daljini skriveno u zelenilo i zaklonjeno Bregom.<\/span><\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Vilovo\"\u00a0 \u00a0\"Vilovo\"<\/p>\n

\n\tNa pruzi Novi Sad-Titel, pa dalje za Banat – da li se rampa i sada ponekad spu\u0161ta, te\u0161ko bih mogao re\u0107i.<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Vilovo\"<\/p>\n

\n\tPrivredni objekat nedaleko od Vilova prema \u0160ajka\u0161u izgradjen na mestu nekada\u0161njeg sala\u0161a, je u stilu ovda\u0161nje tradicionalne arhitetkrure.<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Vilovo\"<\/p>\n

\n\t\"Vilovo\"
\n\tMnoge ku\u0107e su uz Titelski breg i imaju lagume – podrume ukopane u Breg.<\/span><\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Vilovo\"
\n\tPrilaz selu i groblju sa severne strane.<\/span><\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Vilovo\"<\/p>\n

Autor:<\/strong> Nenad Gli\u0161i\u0107
\nDatum:<\/strong> 21, 06, 2013.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Foto pri\u010da: Nenad Gli\u0161i\u0107<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-31456","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/31456","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=31456"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/31456\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=31456"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=31456"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=31456"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}