{"id":30804,"date":"2013-02-04T00:00:00","date_gmt":"2013-02-03T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2013\/02\/04\/mosorin-3\/"},"modified":"2013-02-04T00:00:00","modified_gmt":"2013-02-03T23:00:00","slug":"mosorin-3","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=30804","title":{"rendered":"Mo\u0161orin"},"content":{"rendered":"

FOTO PRI\u010cA: Nenad Gli\u0161i\u0107<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Mosorin\"<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u201eMo\u0161orin je manje selo na severnoj strani Titelskog brega, locirano na samim plavinama surduka koji se spu\u0161taju sa Titelskog brega. Lokacija naselja je zaista izvrsna, po\u0161to su plavine znatno vi\u0161e od okolnog niskog ritskog zemlji\u0161ta i vrlo retko su bile plavljene izlivenim visokim re\u010dnim i izdanskim vodama. Sem toga na ovom mestu je spojeno vi\u0161e plavina sa nekoliko delova pa je stvorena jedna izdu\u017eena ne suvi\u0161e \u0161iroka povr\u0161ina koja prati podno\u017eje Titelskog brega u du\u017eini od \u010detiri kilometra…\u201c
\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Mosorin\"<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t
\n\tObod Titelskog brega od sela prema Tisi.<\/p>\n

\t\u201eTitelski breg, kao \u0161to je ve\u0107 poznato, ima izgled visokog platoa koji se uzdi\u017ee za pedesetak metara iznad aluvijalne ravni Tise. Taj plato je u svom prvobitnom obliku bio skoro zase\u010den vertikalnim odsecima koji su posle stvaranja bili izlo\u017eeni eroziji i denudaciji. Erodirani materijal spiran je u podno\u017eje platoa i tako su ubla\u017eeni o\u0161tri oblici koje je ranije imao plato.<\/p>\n

\tOko Titelskog brega je bilo dosta dubljih i pli\u0107ih useka, sli\u010dnih olucima du\u017e kojih su se slivale ve\u0107e koli\u010dine vode. One su intenzivnije obavljale eroziju i stvarale sve dublje oluke du\u017e kojih se vr\u0161ilo stiranje razorenog materijala. Okolno stanovni\u0161tvo u \u017eelji da se lak\u0161e penje na Titelski breg iskoristilo je ove oluke i utrlo puteve uzdu\u017e kojih je \u010dak i zaprega mogla lak\u0161e do platoa. Te oluke stanovni\u0161tvo je nazvalo surducima…\u201c
\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Mosorin\"<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t
\n\tJedan od surduka. U podno\u017eju je ribnjak.<\/p>\n

\t\u201eKad se takvih oluka na\u0111e vi\u0161e, onda se mesto jedne polu.kupaste i lepezaste plavine dobija izdu\u017eena plavina. Takvog oblika je i mo\u0161orinska plavina.<\/p>\n

\tMo\u0161orinska plavina svojim dimenzijama (4 kilometra duga\u010dka i 1,5 kilometara \u0161iroka) u prvo vreme bila je dovoljna za naselje, ali kada se stanovni\u0161tvo po\u010delo namno\u017eavati ku\u0107e su se gradile i van plavilja, u ni\u017eim delovima sve do susednog pe\u0161\u010danog spruda. Kako su ti ni\u017ei delovi, pa i pe\u0161\u010dani sprud, bili plavljeni visokim vodama Tise i izdani, moralo se ozbiljno pomi\u0161ljati na izgradnju bedema koji bi \u0161titio niske delove naselja. Me\u0111utim, kada je Tisa ponovo provalila ranije izgra\u0111eni nasip (1905\/6. godine), oko sela se izgradio nov sigurniji, ja\u010di i vi\u0161i odbrambeni bedem koji je omogu\u0107avao da se selo jo\u0161 i dalje \u0161iri na sever po aluvijalnoj ravni…\u201c
\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Mosorin\"<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t
\n\tPogleda prema selu sa oboda Brega iz pravca Tise.<\/p>\n

\t\u201ePomenuti nasip produ\u017een je i dalje prema severozapadu sa zadatkom da zaustavi suvi\u0161ne vode iz Tise koje su ulazile u taj deo aluvijalne ravni i obilazile Titelski breg ea zapadne i ju\u017ene strane.<\/p>\n

\tOvakav geografski polo\u017eaj Mo\u0161orina bio je od presudnog zna\u010daja za \u017eivot njegovog stanovni\u0161tva i za istoriju naselja. Zbog takvog polo\u017eaja \u017eivot mo\u0161orinskog stanovni\u0161tva bio je vezan za dve geomorfolo\u0161ke, hidrografoke i fitogeografske povr\u0161ine. To su Titeleki breg i aluvijalna ravan Tise. Tre\u0107a geomorfolo\u0161ka povr\u0161ina, ju\u017ena ba\u010dka lesna terasa nikako nije dolazila u obzir, po\u0161to je od Mo\u0161orina bila odvojena pomenutom mo\u010dvarom i vla\u017enom aluvijalnom ravni…\u201c
\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Mosorin\"<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t
\n\tNjive ispod Brega od sela prema Tisi u vreme visokih podzemnih voda.<\/p>\n

\t\u201eAluvijalna ravan Tise kao druga privredna povr\u0161ina koju su korgostili stanovnici Mo\u0161orina, usled velike vla\u017enosti, bila je mestimi\u010dno pod vodom a ne\u0161to vi\u0161i delovi su imali bujnu, so\u010dnu travu, pa\u0161njake, senokose, \u0161ume i mnoge druge samonikle biljke, koje su podnosile veliku vla\u017enost. Ovakvo bogatstvo u vegetaciji omogu\u0107avalo je i \u017eivot raznovrsnim \u017eivotinjama, pticama-selicama, zverima, divlja\u010di ali i ekstenzivnom sto\u010darstvu. Na ovoj aluvijalnoj povr\u0161ini stanovni\u0161tvo je imalo dovoljno ribe, divlja\u010di, jaja i doma\u0107e stoke…\u201c<\/p>\n

\tU drugoj polovini XIX veka, posle velikih melioracionih radova i regulacije re\u010dnog korita, aluvijalna ravan je dobila svoj nov biljni pokriva\u010d i, na mesto samoniklih trava, do\u0161le su kulturne biljke i to najvi\u0161e industrijske, pi\u0107ne i povrtarske. \u017divotinjski svet je zamenjen mnogim boljim i plemenitijim rasama doma\u0107ih \u017eivotinja.
\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Mosorin\"<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t
\n\tMo\u0161orinske njive na Bregu.<\/p>\n

\t\u201eSa svojim relativnim visinama od 120 do 130 metara, sa lesnim sastavom dosta oskudnim izdanskim vodama, Titelski breg je bio prava stepska oblast sa travama koje su za vreme neutralne privrede slu\u017eile za ekstenzivno pa\u0161nja\u010dko sto\u010darenje. Samo u dubljim delovima po udolinama, predilicama i dolovima bilo je ne\u0161to \u017eita i drugih kultura. Kasnije, po\u0161to se pristupilo racionalnijoj privrednoj delatnosti, Titelski breg je postao izrazita ratarska povr\u0161ina na kojoj se proizvodi \u017eito, prvenstveno p\u0161enica, kukuruz, je\u010dam itd…\u201c
\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Mosorin\"<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t
\n\tTisa i vikend-naselje Dukator je na mestu gde Titelski preg sti\u017ee do reke u blizno Mo\u0161orina.<\/p>\n

\t\u201eMo\u0161orin je udaljen i od Tise 4,5 kilomepra i zato se ne mo\u017ee dr\u017eati da je pribre\u017eno potisko mesto. S leve strane Tise aluvijalna ravan je veoma \u0161iroka. Prema Mo\u0161orinu nema ni jednog naspramnog naselja u Banatu i zato se nikako ne bi moglo smatrati da Mo\u0161orin ima dobar polo\u017eaj na reci…\u201c
\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Mosorin\"<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t
\n\tNedavno asfaltirani put preko Brega od Mo\u0161orina do Vilova skratio je razdaljinu do sedi\u0161ta op\u0161tine – Titela za vi\u0161e od 10 kilometara.<\/p>\n

\t\u201eAko se ima u vidu saobra\u0107aj, mo\u017ee se re\u0107i da Mo\u0161orin zaista nema dobar polo\u017eaj. On je \u010ditavih \u0161est kilometara udaljen od glavnog podunavskog puta \u0160ajka\u0161-Titel, a isto i od ranije pomenutog potiskog puta. Najbli\u017ea \u017eelezni\u010dka stanica je u \u0160ajka\u0161u, 6 kilometara daleko od Mo\u0161orina…\u201c<\/p>\n

\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Mosorin\"<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t
\n\tPut od granitne kocke od \u0160ajka\u0161a do Mo\u0161orina do kraja leta 2012. bio je u vrlo lo\u0161em stanju.
\n\tPo zavr\u0161enoj rekonstrukciji, mladi su novi kolovoz iskoristili i na ovaj na\u010din.
\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Mosorin\"<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t
\n\tKratak istorijski pregled
\n\t\u201eMo\u0161orin se prvi put pominje 1553.godine i to u titelskoj nahiji. Godinu dana kasnije u turskim tefterima zabele\u017een je sa sedam porodica, koje su pla\u0107ale i sa 17 koje nisu pla\u0107ale porez. Toliko isto porodica je bilo i 1570, a ve\u0107 1590. Mo\u0161orin ima 32 doma. U prvoj polovini XVII veka Mo\u0161orin se pominje kao naseljeno mesto, ali u drugoj polovini istog veka on je nenaseljen. Tek pred kraj ovog veka Mo\u0161orin ponovo o\u017eivljava dolaskom Srba pod Arsenijem \u010carnojevi\u0107em 1690. godine. Ve\u0107 1699. Mo\u0161orin ima 101 srpsku ku\u0107u sa 65 o\u017eenjenih bra\u0107a i sinova. Turska pograni\u010dna karta iz iste godine pominje Muzorin na severnoj strani Brega i to na samom platou…\u201c
\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Mosorin\"<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t
\n\t\u201e\u010citava teritorija oko Mo\u0161orina i samo selo je posle proterivanja Turaka, pripalo kruni. Godine 1715. Mo\u0161orin je imao samo 19 domova, 1722. je ve\u0107 65, a 1725-27. ima 73 poreska obveznika.<\/p>\n

\tU sastav vojne granice Mo\u0161orin ulazi tek 1746. godine po\u0161to su se na ovaj krunski posed doselili grani\u010dari iz razvoja\u010dene Subotice koja je tako\u0111e bila u vojnoj granici. \u010cetiri godine kasnije, po\u0161to je razvoja\u010dena i ova potiska granica, Mo\u0161orin se pripaja \u017eupaniji na kratko vreme, jer se ve\u0107 1763. osniva \u0161ajka\u0161ki bataljon sa sedi\u0161tem u Titelu. Za vreme \u0161ajka\u0161kog perioda ko|i je trajao punih 110 godina, Mo\u0161orin je imao neprekidni porast broja stanovnika. Izme\u0111u 1773. i 1786. u Mo\u0161orin se doseljavaju \u0160ijaci iz Dalmacije i Hrvatske \u0161to je donelo pove\u0107anje broja porodica od 112 na 157. Pred kraj XVIII veka Mo\u0161orin je imao ve\u0107 1178 stanovnika…\u201c
\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Mosorin\"<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t
\n\tStanovni\u0161tvo
\n\t\u201eStanovni\u0161tvo je u Mo\u0161orinu za poslednjih 110 godina malo osciliralo. Godine 1869. zvani\u010dna dr\u017eavna statistika je zabele\u017eila 2214 lica a 1981. godine 2473. Ukupan porast stanovni\u0161tva je iznosio samo 259 lica ili ne\u0161to oko 2,4 stanovnika godi\u0161nje. To je zaista vanredno malo, samo 0,11 promila godi\u0161nje. Ovako bezna\u010dajan prira\u0161taj je svakako posledica velikih iseljavanja.\u00a0<\/p>\n

\tUzroci velikim emigracijama uglavnom su ekonomskog karaktera. Evo nekih. Od hatara koji je 1910. godine obuhvatao 11.825 kj, op\u0161tini je pripadalo 4262 kj od kojih u ritu 2311 kj, dr\u017eavi 435 kj, a privatnicima 7128 kj ili po stanovniku 2 kj. Ti veliki posedi, naro\u010dito dru\u0161tveni, mogli su primiti znatno ve\u0107i broj \u017eitelja da su plodniji. Oni su, me\u0111utim, pod slatinama, mo\u010dvarama i baru\u0161tinama.<\/p>\n

\tNaro\u010dito veliki porast stanovni\u0161tva pada u pretposlednji period XIX veka kada su se intenzivno isu\u0161ivali \u0161ajka\u0161ki ritovi, zatim kada je ukinut \u0160ajka\u0161ki bataljon i zbog mogu\u0107nosti kupovine isu\u0161enog ritskog zemlji\u0161ta ispod realne cene…\u201c
\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Mosorin\"<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t
\n\t\u201eVe\u0107 posle 1910. godine porast stanovni\u0161tva je veoma mali. To svedo\u010di da su privla\u010dne sile za naseljavanje u Mo\u0161orinu presahle: kvalitetne zemlje je bilo sve manje, manja je bila i mogu\u0107nost zapo\u0161ljavanja a sem toga do\u0161lo je i ve\u0107e iseljavanje. Posle 1918. godine, nastupanjem jugoslovenske ere, pojavljuju se jo\u0161 masovnija kretanja stanovni\u0161tva u pravcu iseljavanja. Sem toga, Mo\u0161orin je uvek bio \u010disto srpsko naselje, a takva naselja formiranjem Jugoslavije postala su, uglavnom, emigrantska, \u0161to se tako\u0111e odrazilo na malom porastu stanovni\u0161tva: Srbi su se iz Mo\u0161orina iseljavali, a stanovnici drugih narodnosti su se opet i manje useljavali.<\/p>\n

\tPa i danas od 110 Mo\u0161orinaca koji su uglavnom zaposleni u Novom Sadu mnogi \u0107e za stalno napustiti Mo\u0161orin kad re\u0161e stambeno pitanje u Novom Sadu.<\/p>\n

\tU etni\u010dkom pogledu mo\u0161orinsko stanovni\u0161tvo je bilo srpsko i pre prvog svetskog rata i posle drugog svetskog rata. Tako je, na primer, 1910. godine od 3265 stanovnika u 594 ku\u0107e bilo Srba 2811, Ma\u0111ara 347, Nemaca 81, a po veroispovesti: 2787 pravoslavnih, 344 katolika, 67 izraeli\u0107ana i 37 evangelika.\u201d (Sa sajta op\u0161tine Titel)
\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Mosorin\"<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t
\n\t…\u017divot u Mo\u0161orinu vezan je za breg i aluvijalnu ravan Tise. Titelski breg, ili, kako ga me\u0161tani zovu imenom svoga sela Mo\u0161orinski breg, postao je u vreme racionalne privredne delatnosti povr\u0161ina na kojoj se proizvodi \u017eito. Isu\u0161ivanjem aluvijalne ravni i regulacijom ra\u010dnog toka stvorena je jo\u0161 jedna kultivisana povr\u0161ina za uzgajanje industrijskog bilja i povr\u0107a.
\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Mosorin\"<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t
\n\tIspred \u0161kole i crkve, u parki\u0107u je bista znamenitog Mo\u0161orinca Svetozar Mileti\u0107a.<\/p>\n

\tOvaj prostor je nastanjivan od najranijih vremena. Iznad dana\u0161njeg naselja otkriven je arheolo\u0161ki lokalitet Feudvar, utvr\u0111ena gradina autohtonog predkeltskog stanovni\u0161tva, sa nekropolom Stubarlija.
\n\tPrvi pomen Mo\u0161orina je iz 1553. kao naselja u titelskoj nahiji. Turski defteri zabele\u017eili su 1554. 24 doma\u0107instva, koliko je bilo i 1570. a dvadeset godina kasnije narastao je za jo\u0161 osam domova. Oko 1650. se vodi kao naseljeno mesto, da bi sa odlaskom Turaka 1698. opusteo, ali je posle godinu dana zabele\u017eeno da ima 101 ku\u0107nog stare\u0161inu sa 63 o\u017eenjene glave. Na turskoj karti iz 1699. pominje se Muzorin na samom platou na severnoj strani Brega. Od Karlova\u010dkog mira (1699) Mo\u0161orin je u ba\u010dko-bodro\u0161koj \u017eupaniji. I opet je broj doma\u0107instava varirao: 1715. je bilo 19 domova, 1722. 65, a 1725-27. ima 73. poreska obveznika. U Potisku vojnu granicu ovo komorsko mesto se uklju\u010duje 1745. godine. U Mo\u0161orin su se onda doselili grani\u010dari iz razvoja\u010dene Subotice. Na kratko vreme, posle ukidanja i Potiske granice (1750) Mo\u0161orin se ponovo pripaja \u017eupaniji do 1763. godine. Kao jedno od prvih \u0161est mesta uklju\u010duje se u novoosnovani \u0160ajka\u0161ki bataljon sa sedi\u0161tem u Titelu.
\n\tU stodesetogodi\u0161njoj \u0161ajka\u0161koj eri broj stanovnika u Mo\u0161orinu je stalno rastao. Izme\u0111u 1773. i 1786. ovamo se iz Dalmacije i Hrvatske doseljavaju ljudi koje je narod prozvao \u0161ijacima, pa se broj porodica pove\u0107ao za 45 i pred kraj 18. veka imao je Mo\u0161orin 1178 stanovnika. Mo\u0161orin je 1931. imao 3854 stanovnika, a poslednji popis, 2002, zabele\u017eio je 2763 glave.
\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Mosorin\"<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\tCrkva u Mo\u0161orinu je vrlo dugo u veoma lo\u0161em stanju i 2012. su kona\u010dno po\u010deli radovi na njoj.
\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Mosorin\"<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t
\n\tMo\u0161orin je uvek bio srpsko naselje, a pripadnici drugih nacionalnosti su se slabo useljavali, uglavnom Ma\u0111ari i Nemci. Mo\u0161orinska pravoslavna crkva posve\u0107ena je prazniku Svete Trojice (Duhovi) koji su i seoska slava. Hram je podignut 1798. na osnovi odobrenja Dvorskog ratnog saveta iz 1797. godine. Ikonostas je radio nepoznati rezbar u drugoj polovini 19. veka. Ikone na drvenoj podlozi uljem je krajem 19. veka naslikao \u0110or\u0111e Peci\u0107. Ranije je na drugom mestu u selu postojala jedna manja crkva koja je bila posve\u0107ena Sv. Nikoli.<\/p>\n

\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Mosorin\"<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Mosorin\"<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\tNa rodnoj ku\u0107i Isidore Sekulic (obojenoj zeleno) je neupadljiva spomen plo\u010da.
\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Mosorin\"<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Mosorin\"<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Mosorin\"<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t
\n\t\u201eMo\u0161orin je imao \u0161kolu jo\u0161 od 1730. godine. Od po\u010detka rada \u0161kole, pa skoro do kraja 18. veka \u0161kolu su vodila samo dva u\u010ditelja, pop Jeftimije (1730-1746) i Arsenije Popovi\u0107 (1767-1793). Ipak, \u0161kola nije redovno radila, jer se 1772. navodi da Mo\u0161orin nema \u0161kolu. Godine 1804. navodi se da je zgrada nova i dobra. Posle revolucije 1848-9. podignute su u razmaku od pet godina dve \u0161kolske zgrade. Pred razvoja\u010denje \u0160ajka\u0161kog bataljona (1873) \u0161kola je imala oko 200 \u0111aka oba pola, a samo sto godina ranije imala je samo osam u\u010denika…\u201d
\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Mosorin\"<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Mosorin\"<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t
\n\t\u201e…Na Bregu, iznad sela, nalazi se Kapela prenosa mo\u0161tiju Sv. Nikole. Sagra\u0111ena je u srpsko-vizantijskom stilu, sa dva kubeta, po nacrtu arhitekte \u0110or\u0111a Tabakovi\u0107a da bude \u017eenski manastir. Ktitor je bio mo\u0161orinski paroh protojerej Svetozar Vla\u0161kali\u0107. Ikone na platnu 1936. naslikao je Uro\u0161 Predi\u0107. Kapelu je \u017eivopisao po ugledu na srednjovekovne manastire, uljanom bojom, 1934-37, samouki slikar kopista Marko Milinov…\u201c
\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Mosorin\"<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Mosorin\"<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Mosorin\"<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t
\n\t\u201eKrajem 19. veka prelazilo se sa naturalne na robno-nov\u010danu privredu. Da bi se spre\u010dilo propadanje seljaka zapo\u010deo je pokret za osnivanje zemljoradni\u010dkih zadruga i u Mo\u0161orinu je 1901. osnovana zemljoradni\u010dka zadruga Rajfajzenovog tipa. Isto tako, obrazovane su i \u0161tedionice ili zadruge za me\u0111usobno pomaganje i \u0161tednju u svim ve\u0107im mestima \u0160ajka\u0161ke. Me\u0111utim, iako je Mo\u0161orin 1900. imao 2475 stanovnika i bio u gornjoj polovini po tome broju, nema podataka da je imao nekakav nov\u010dani zavod…\u201c<\/p>\n

\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Mosorin\"<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\tNa po\u010detku sela.<\/p>\n

\t\u201ePotrebe za zanatlijama u \u0160ajka\u0161koj je uvek bilo, ali se raspolo\u017eivi podaci odnose na vreme od 1815. godine. Zabele\u017eeno je da je 1815. kroja\u010d Petar Spasojev pre\u0161ao u Titel, jer nije mogao da \u017eivi od zanata kao \u0161to je mogao opan\u010dar Jovan Marijanov. U Mo\u0161orin su se 1816. doselili \u0107ur\u010dija \u0106ira Lazarevi\u0107 iz Provincijala i kroja\u010dki kalfa Jovan Barbulov. \u010cizmar Sima Mihajlovi\u0107 1823. odlazi u Nove Karlovce a 1830 evidentiran je kao \u010dizmar Sima Mileti\u010d, otac Svetozara Mileti\u0107a. Prvi poznati trgovac je Pantelija Georgijevi\u0107. Izme\u0111u dva svetska rata u Mo\u0161orinu \u017eivi i radi 40 zanatlija, imaju mlin i mlekaru, zemljoradni\u010dku zadrugu (1927-1941).
\n\tU borbi protiv odnaro\u0111ivanja peva\u010dka dru\u0161tva su ja\u010dala nacionalnu svest, pa je tako i u Mo\u0161orinu osnovano po\u010detkom 20. veka peva\u010dko dru\u0161tvo a izme\u0111u dva rata i lutkarsko pozori\u0161te je povremeno radilo.\u201c (Tekst Dragana Kolaka na sajtu RavnicaInfo)<\/p>\n

\t\u201eU raciji u Mo\u0161orinu, na Bo\u017ei\u0107 1942, ma\u0111arski fa\u0161isti su na najsvirepiji na\u010din pobili oko 200 nedu\u017enih me\u0161tana Srba, me\u0111u kojima a osmoro dece ispod pet godina i sedmoro od pet do deset. U \u0161kolskoj \u0161upi i Op\u0161tini, kao i po ulicama i na sala\u0161ima, svoje \u017ertve su tukli pendrecima, gazili i udarali nogama, posle su pu\u0161kama i iz automatskog oru\u017eja pucali na njih, mnoge su usmrtili sekirama, budacima i toljagama.
\n\tVe\u0107ina ubijenih je sahranjena u \u010detiri grobnice na pravoslavnom groblju…\u201c (Iz Enciklopedije Novog Sada)<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"Mosorin\"<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\tPrilaz od \u0160ajka\u0161a.<\/p>\n

Autor:<\/strong> Nenad Gli\u0161i\u0107
\nDatum:<\/strong> 04, 02, 2013.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

FOTO PRI\u010cA: Nenad Gli\u0161i\u0107<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-30804","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/30804","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=30804"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/30804\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=30804"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=30804"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=30804"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}