{"id":29612,"date":"2012-10-30T00:00:00","date_gmt":"2012-10-29T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/10\/30\/vremeplov-austro-ugarska-predala-kraljevini-shs-flotu-i-utvrdjenja\/"},"modified":"2012-10-30T00:00:00","modified_gmt":"2012-10-29T23:00:00","slug":"vremeplov-austro-ugarska-predala-kraljevini-shs-flotu-i-utvrdjenja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=29612","title":{"rendered":"Vremeplov: Austro-Ugarska predala Kraljevini SHS flotu i utvr\u0111enja"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1918. godine pora\u017eena Austro-Ugarska predala je Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca u Puli u Prvom svetskom ratu sve brodove i opremu i utvr\u0111enja u Kotoru, \u0160ibeniku, Rijeci, Puli i Trstu. Nova dr\u017eava dobila je 300 plovila, uklju\u010duju\u0107i 12 bojnih brodova, 11 krstarica, 56 torpiljerki i 18 razara\u010da. Slede\u0107e no\u0107i italijanski diverzanti potopili su bojni brod „Viribus unitis“, na kojem su poginuli prvi komandant mornarice Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca admiral Janko Vukovi\u0107 i 350 mornara.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\tDanas je sreda, 31. oktobar, 305. dan 2012. Do kraja godine ima 61 dan.<\/strong><\/p>\n

\t1517. – Nema\u010dki monah, teolog, crkveni reformator Martin Luter istakao je na vratima katedrale u Vitenbergu 95 teza – kriti\u010dkih zapa\u017eanja na temu stanja unutar rimokatoli\u010dke crkve.<\/p>\n

\tTim doga\u0111ajem zapo\u010dela je u nema\u010dkim zemljama protestanska verska reformacija.<\/p>\n

\t1517. – Umro je italijanski slikar Fra Bartolomeo, jedan od poslednjih firentinskih renesansnih majstora, prete\u010da baroka. Bio je spretan eklektik i najvi\u0161e je slikao religiozne teme, pri \u010demu su ga posebno zanimali problemi kompozicije. Privremeno je napustio slikarstvo, oti\u0161av\u0161i 1500. u dominikanski manastir, ali ga je \u010detiri godine kasnije Rafael ubedio da nastavi da slika.<\/p>\n

\t1632. – Ro\u0111en je holandski slikar Jan Vermer, majstor u slikanju svetlosti, koji se ubraja me\u0111u najve\u0107e umetnike u istoriji slikarstva iako je izradio samo oko 40 slika. Prete\u017eno je radio figure u enterijeru i njegove kompozicije odlikuju harmon\u010dnost, preciznost, blistav kolorit i svetlost koja obavija svaki predmet. Dela: „\u017dena s pismom“, „Devojka s \u0111erdanom“, „U ateljeu“, „Mlekarka“, „\u010cas muzike“, „Devojka s turbanom“, „Pogled na Delft“, „Uli\u010dica u Delftu“.<\/p>\n

\t1795. – Ro\u0111en je engleski pisac D\u017eon Kits, jedan od najve\u0107ih pesnika engleske knji\u017eevnosti, \u010dije stihove odlikuju izuzetna melodi\u010dnost i sa\u017eet a izra\u017eajan pesni\u010dki jezik. Bio je nadahnut anti\u010dkom kulturom. Njegovi soneti, spev „Endimion“, pesme „Oda slavuju“, „Oda gr\u010dkoj urni“, „Oda jeseni“ smatraju se vrhunskim poetskim delima napisanim na engleskom jeziku. Njegova „Pisma“ su va\u017ean prilog razvitku teorije estetike.<\/p>\n

\t1851. umro je Petar II Petrovi\u0107 Njego\u0161, mitropolit Srpske crkve i knji\u017eevnik. \u0160kolovao se neformalno u Cetinjskom manastiru i u Topli kod Herceg Novog, a u\u010ditelj mu je bio i Sima Milutinovi\u0107 Sarajlija koji ga je uputio u istoriju, filozofiju i knji\u017eevnost. Reformisao je u odre\u0111enoj meri njegovu zemlju, ustanovio je neku vrstu izvr\u0161ne vlasti i senat, sudove, poreze, ipak ve\u0107im delom, Crna Gora je i tada i kasnije \u017eivela od pomo\u0107i Rusije. Podigao je prvu osnovnu \u0161kolu, a 1834. osnovao je \u0161tampariju. Podr\u017eavao je oslobo\u0111enje i ujedinjenje srpskog naroda. Najpoznatije njegovo delo „Gorski vijenac“, dramski spev, sa epskom pozadinom, posve\u0107eno je Kara\u0111or\u0111u „ocu Srbije“.<\/p>\n

\tOstala dela: filozofski ep „Lu\u010da mikrokozma“, spev „La\u017eni car \u0160\u0107epan Mali“, misaone i lirske pesme.<\/p>\n

\t1871. – Na osnovu ustava iz 1869. donet je prvi Zakon o poroti u Srbiji, a stupio je na snagu 1. januara 1872.<\/p>\n

\t1887. – Ro\u0111en je kineski generalisimus \u010cang Kaj \u0160ek, lider nacionalisti\u010dke Kine. Vladao je najpre Kinom, potom samo Tajvanom na koji je s pristalicama pobegao kada su vlast u Pekingu preuzeli komunisti. Posle smrti vo\u0111e Kuomintanga i predsednika Kine Sun Jat Sena 1925. izvr\u0161io je vojni udar u Kantonu u martu 1926. i zapo\u010deo borbu protiv levog krila Kuomintanga i Komunisti\u010dke partije Kine. Uprkos ogromne materijalne pomo\u0107i SAD, njegov re\u017eim krahirao je u poku\u0161aju da ugu\u0161i revoluciju koju je predvodio lider komunista Mao Cedung. U februaru 1950. sa ostatkom trupa pre\u0161ao je na ostrvo Formoza (Tajvan) gde je uspostavio tzv. Republiku Kinu, \u010diji je predsednik bio do smrti 1975.<\/p>\n

\t1912. – Ro\u0111en je Oli D\u017eonston, tvorac Bambija, jedan od najve\u0107ih animatora svih vremena i pripadnik legendarne prve generacije crta\u010da kompanije „Volt Dizni“. U\u010destvovao je u animaciji i realizaciji klasika crtanog filma kao \u0161to su „Sne\u017eana i sedam patuljaka“, „Pinokio“, „Pepeljuga“, „Uspavana lepotica“, „Sto i jedan dalmatinac“, „Alisa u zemlji \u010duda“, „Knjiga o d\u017eungli“.<\/p>\n

\t1918. – U atentatu je ubijen biv\u0161i ma\u0111arski predsednik vlade grof I\u0161tvan Tisa, nosilac politike ma\u0111arskog nacionalnog ekskluzivizma u Austrougarskoj.<\/p>\n

\t1918. – U Temi\u0161varu je progla\u0161ena tzv. Banatska republika.<\/p>\n

\tNa \u010delu te inicijative bio je Oto Rot, ma\u0111arski politi\u010dar, rodom banatski Nemac. Bio je to poku\u0161aj Ma\u0111arske da zadr\u017ei severni Banat i zaustavi opredeljenje Srba ali i drugih \u017eitelja Vojvodine za prisajedinjenje Kraljevini Srbiji. Ulazak srpske vojske u Banat razvejao je ovu inicijativu.<\/p>\n

\t1918. – U Zrenjaninu (tada Veliki Be\u010dkerek) osnovano je Srpsko narodno ve\u0107e, prvo na podru\u010dju dana\u0161nje Vojvodine. U trenutku osnivanja Srpskog narodnog ve\u0107a srpska vojska nalazila se jo\u0161 uvek ju\u017eno od Dunava. Predsednik Ve\u0107a (odbora) bio je ugledni advokat Andrija Vasi\u0107, a potpredsednici su bili dr Slavko \u017dupanski i \u017divojin Terzin. Od 1935. do 1946. Zrenjanin je po oslobodiocu Kralju Petru I nazivan Petrovgrad.<\/p>\n

\t1922. – Ro\u0111en je kambod\u017eanski kralj Norodom Sihanuk, koji je na presto stupio 1941, a 1954. proglasio je nezavisnost Kambod\u017ee od Francuske. Do tada Kambod\u017ea je bila sastavni deo Francuske Indokine (sa Laosom i Vijetnamom). Osnovao je stranku Sargkum koja je 1955. i 1958. dobila izbore. Posle o\u010deve smrti vratio se 1960. na presto, a 1970. zbacio ga je general Lon Nol, u dr\u017eavnom udaru izvedenom pod uticajem SAD. Za predsednika Kampu\u0107ije, kako su Kambod\u017eu preimenovali „Crveni Kmeri“, izabran je 1975. ali je idila s tom maoisti\u010dkom frakcijom – tokom \u010dije je strahovlade od 1975. do 1978. ubijeno izme\u0111u milion i dva miliona ljudi – brzo okon\u010dana i 1976. napustio je zemlju. „Crveni Kmeri“ su zba\u010deni vojnom intervencijom Vijetnama krajem 1978. a on je 1982. postao predsednik antivijetnamske koalicione vlade. Posle niza burnih politi\u010dkih promena, 1993. ponovo je postao kralj Kambod\u017ee, a u korist jednog od sinova abdicirao je 2004.<\/p>\n

\t1925. – Reza \u0161ah preuzeo je presto Irana (tada Persija) i osnovao dinastiju Pahlavi, koja je vladala tom zemljom do Islamske revolucije 1979. sa titulom \u0161aha (car). Pre preuzimanja vlasti u Persiji on je bio zapovednik elitne persijske vojne jedinice ustrojene po uzori na ruske Kozake. Pre dinastije Pahlavi na \u010delu Persije nalazila se dinastija Kad\u017ear, od 1794. do 1925.<\/p>\n

\t1926. – Umro je ameri\u010dki ma\u0111ioni\u010dar Hari Hudini, najpoznatiji ma\u0111ioni\u010dar 20. veka. Ro\u0111en je kao Erih Vajs u Budimpe\u0161ti 1874. a ime je promenio u \u010dast francuskog ma\u0111ioni\u010dara \u017dana E\u017eena Robera Hudina.<\/p>\n

\t1944. – Nema\u010dka vojska je u Drugom svetskom ratu posle gubitka Beograda, izme\u0111u Dunava, bosutskih \u0161uma i reke Save izgradila \u0161est linija odbrane u dubini oko 100 kilometara i formirala Sremski front. Posle krvavih borbi front je probijen 12. aprila 1945. \u010dime su po\u010dele zavr\u0161ne operacije za oslobo\u0111enje Jugoslavije.<\/p>\n

\t1952. – SAD su na pacifi\u010dkim Mar\u0161alskim ostrvima izvele prvu probu hidrogenske bombe.<\/p>\n

\t1961. – Telo sovjetskog lidera Staljina sklonjeno je iz mauzoleja na Crvenom trgu i sahranjeno uz zidine Kremlja.<\/p>\n

\t1972. – Umrla je srpska slikarka Beta Vukanovi\u0107. Ro\u0111ena je u Bambergu u Nema\u010dkoj. Tokom studija slikarstva u Minhenu upoznala je budu\u0107eg supruga Ristu Vukanovi\u0107a, tako\u0111e slikara. S njim je 1898. do\u0161la u Beograd kojem je ostala privr\u017eena do kraja \u017eivota i s velikom predano\u0161\u0107u je u\u010destvovala u umetni\u010dkom \u017eivotu Srbije.<\/p>\n

\tZaslugom tog umetni\u010dkog para Beograd je dobio Umetni\u010dku \u0161kolu, koja je nastavljala tradicije Slikarsko-crta\u010dke \u0161kole Cirila Kutljika. Beta je jedan je od osniva\u010da „Lade“ i „Cvijete Zuzori\u0107“ – dru\u0161tava srpskih umetnika, slikara i vajara i za\u010detnik za ono doba relativno smele karikature. Isprva je slikala u maniru impresionista, ali se kasnije pribli\u017eila \u010dvr\u0161\u0107oj realisti\u010dkoj formi.<\/p>\n

\t1984. – Indijskog predsednika vlade Indiru Gandi su ispred rezidencije u Nju Delhiju ubili Siki-ekstremisti, pripadnici li\u010dne garde. Studirala je u \u0160vajcarskoj i na Oksfordu, ali je glavna politi\u010dka i \u017eivotna iskustva stekla uz oca, prvog predsednika vlade Indije i jednog od osniva\u010da Pokreta nesvrstanih, D\u017eavaharlala Nehrua. Postala je 1955. \u010dlan Izvr\u0161nog komiteta vladaju\u0107e Kongresne stranke, za predsednika stranke je izabrana 1959. a u vladu je u\u0161la posle o\u010deve smrti 1964. kao ministar informacija. Na funkciji predsednika vlade bila je, uz trogodi\u0161nji prekid, od 1966. do kraja \u017eivota.<\/p>\n

\t1991. – Na prvim vi\u0161epartijskim izborima u Zambiji, lidera borbe za nezavisnost i prvog predsednika Keneta Kaundu je pobedio Frederik \u010ciluba.<\/p>\n

\t1993. – Umro je italijanski filmski re\u017eiser i scenarista Federiko Felini, jedan od najve\u0107ih filmskih stvaralaca 20. veka. Bio je istaknuti predstavnik neorealisti\u010dkog filmskog pokreta, ali je ubrzo razvio sopstveni prepoznatljiv stil, stvaraju\u0107i filmove specifi\u010dnog \u0161arma. Filmovi: „Svetla varijetea“, „Dangube“, „Ulica“ (Oskar), „Probisvet“, „Kabrijine no\u0107i“ (Oskar), „Sladak \u017eivot“ (prva nagrada u Kanu), „Osam i po“ (Oskar), „\u0110ulijeta i duhovi“ (Zlatni globus), „Klovnovi“, „Satirikon“, „Amarkord“, „Kazanova“, „Grad \u017eena“, „Brod plovi“, „D\u017eind\u017eer i Fred“.<\/p>\n

\t1996. – Umro je francuski filmski re\u017eiser Marsel Karne, Izraziti predstavnik „crnog realizma“. Filmovi: „Obala u magli“, „Hotel Sever“, „Dan se ra\u0111a“, „Ve\u010dernji gosti“, „Deca raja“, „Varalice“, „Tereza Raken“.<\/p>\n

\t1996. – Brazilski putni\u010dki avion tipa „Foker-100“ sru\u0161io se u blizini Sao Paola odmah posle poletanja, usmrtiv\u0161i svih 96 ljudi u letilici i jo\u0161 pet na tlu.<\/p>\n

\t1999. – Teroristi takozvane OVK su poku\u0161ali da ubiju predsednika Izvr\u0161nog odbora Srpskog nacionalnog ve\u0107a Kosova i Metohije Mom\u010dila Trajkovi\u0107a, pucaju\u0107i kroz vrata njegovog stana u centru Pri\u0161tine.<\/p>\n

\t1999. – Tokom 113. fudbalskog derbija „Partizana“ i „Crvene zvezde“ od svetle\u0107e rakete poginuo je u\u010denik Aleksandar Radovi\u0107, bio je to prvi slu\u010daj nasilne smrti na fudbalskim utakmicama u SRJ.<\/p>\n

\t2001. – Umrla je najbolja francuska smu\u010darka Re\u017ein Kavanjo, pobednica osam trka u Svetskom kupu, dva dana posle pada na skija\u0161koj stazi u Austriji.<\/p>\n

\t2002. – U zemljotresu u Italiji poginulo je 30 ljudi, uklju\u010duju\u0107i 26 \u0111aka u sru\u0161enoj osnovnoj \u0161koli u mestu San \u0110ulijano di Pulja.<\/p>\n

\t2006. – Umro je Piter Bota, ju\u017enoafri\u010dki predsednik iz vremena aparthejda. Bota je smenjen 1989. godine, a novi predsednik De Klerk je odbacio zakone na kojima se zasnivao Aparthejd. Bota je poricao da je znao za stradanja ljudi tokom njegovog predsedni\u010dkog mandata. Odbio je da se pojavi pred Komisijom za istinu i pomirenje, koju je imenovala nova vlada. Ta Komisija je u kona\u010dnom izve\u0161taju 2003. godine konstatovala da je Bota odgovoran za veliki broj progona i ubistava izvr\u0161enih poslednjih 10 godina njegove vlasti.<\/p>\n

\tSmatra se da je za vreme njegovog predsedni\u010dkog mandata u Ju\u017enoj Africi ubijeno vi\u0161e od 2.000 ljudi i da je oko 25.000 osoba dr\u017eano u zatvorima bez su\u0111enja, uz \u010destu policijsku torturu.<\/p>\n

\t2008. – Asocijacija evropskih liberalnih i demokratskih partija (ELDR) usvojila je, na kongresu u Stokholmu, Rezoluciju kojom su vlada i skup\u0161tina Holandije pozvani da preispitaju stav prema saradnji Srbije s Ha\u0161kim tribunalom kao i da razmotre ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridru\u017eivanju i Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom.<\/p>\n

\t2011. – Ro\u0111enjem devoj\u010dice Danike Mej Kama\u010do u Manili na Filipinima, dva minuta pre pono\u0107i, planeta Zemlja je dobila sedmomilijarditog stanovnika. Ujedinjene nacije su prethodno odlu\u010dile da tog dana simboli\u010dno obele\u017ee dolazak bebe koja \u0107e biti sedmomilijarditi stanovnik planete pa su \u0161irom sveta usledile razli\u010dite manifestacije.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 30, 10, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1918. godine pora\u017eena Austro-Ugarska predala je Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca u Puli u Prvom svetskom ratu sve brodove i opremu i utvr\u0111enja u Kotoru, \u0160ibeniku, Rijeci, Puli i Trstu. Nova dr\u017eava dobila je 300 plovila, uklju\u010duju\u0107i 12 bojnih brodova, 11 krstarica, 56 torpiljerki i 18 razara\u010da. Slede\u0107e no\u0107i italijanski diverzanti potopili su bojni brod „Viribus unitis“, na kojem su poginuli prvi komandant mornarice Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca admiral Janko Vukovi\u0107 i 350 mornara.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-29612","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/29612","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=29612"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/29612\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=29612"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=29612"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=29612"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}