{"id":26806,"date":"2012-07-09T00:00:00","date_gmt":"2012-07-08T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/07\/09\/vremeplov-rodjen-pavle-vuisic\/"},"modified":"2012-07-09T00:00:00","modified_gmt":"2012-07-08T22:00:00","slug":"vremeplov-rodjen-pavle-vuisic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=26806","title":{"rendered":"Vremeplov: Ro\u0111en Pavle Vuisi\u0107"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1926. godine ro\u0111en je srpski glumac Pavle Vuisi\u0107. Orson Vels ga je opisao kao: „vulkan glume, \u017eivota i snage“.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tVe\u0107 u prvom filmu „\u010cudotvorni ma\u010d“ Vojislava Nanovi\u0107a 1950. nametnuo se neobi\u010dno sna\u017enom gluma\u010dkom li\u010dno\u0161\u0107u, koja je potom obele\u017eila vi\u0161e od 100 filmova i mno\u0161tvo TV serija i drama, poput kultne „\u0160e\u0161ir gospodina Vuji\u0107a“. Filmovi: „Ko to tamo peva“, „Se\u0107a\u0161 li se Doli Bel?“, „Maratonci tr\u010de po\u010dasni krug“, „Hajka“, „Kampo Mamula“, „Dim“, „Ma\u010dak pod \u0161lemom“, „Par\u010de plavog neba“, „\u017de\u0111“, „Horoskop“, „Inspektor“, „Sam“, „Pogon B“, „Kad \u010duje\u0161 zvona“, „Doga\u0111aj“, „Konjuh planinom“.<\/p>\n

\n\tDanas je utorak, 10. jul, 192. dan 2012. Do kraja godine ima 174 dana.<\/strong><\/p>\n

\t138. – Umro je rimski car Publije Elije Hadrijan, koji je po dolasku na presto 117. uvideo da Rimsko carstvo slabi i odrekao se osvajanja, utvrdiv\u0161i granice u Germaniji kao i u Britaniji. Na severnoj granici provincije Britanije, izme\u0111u zaliva Klid i Fort, podigao je tzv. Hadrijanov bedem koji je trebalo da \u0161titi od upada Pikta i \u0160kota (keltskih starosedelaca). Podigao je vi\u0161e gradova, od kojih je najva\u017eniji Hadrijanov grad u Trakiji – Hadriajanopolis (danas Jedrene u Turskoj). Bio je veliki po\u0161tovalac gr\u010dke kulture i pokrovitelj umetnosti, pisao je stihove, vajao i slikao.<\/p>\n

\t1509. – Ro\u0111en je \u0161vajcarski verski reformator francuskog porekla \u017dan Kalvin, osniva\u010d protestantske hri\u0161\u0107anske zajednice – po njemu nazvane Kalvinisti, jedne od najva\u017enijih u okviru antirimokatoli\u010dke reformacije. Od rimokatoli\u010dkih progona sklonio se u \u017denevu i tu je osnovao prvu protestantsko-kalvinsku versku zajednicu, a najva\u017enije verske ideje izlo\u017eio je 1536. u delu „Ustanove hri\u0161\u0107anske vere“. Kalvinov pristup bio je mnogo isklju\u010diviji nego Luterov i uop\u0161te njegovi sledbenici va\u017eili su za vanredno stroge i prema sebi i prema drugima. Po\u010detkom devetnaestog veka obrazovana je Evangelisti\u010dka zajednica, u okviru koje i danas postoje Augzbur\u0161ki (luteranski) i Helvetski (kalvinisti\u010dki) deo.<\/p>\n

\t1559. – Umro je francuski kralj Anri II, otac trojice kraljeva – Fransoa II, \u0160arl IX i Anri III. Tokom vladavine od 1547. kao izraziti rimokatolik, uz potporu supruge Katarine de Medi\u010di, otpo\u010deo je sistematsko proganjanje Hugenota (francuskih Kalvinista), \u0161to je 1562. izazvalo verske ratove koji su 36 godina potresali Francusku.<\/p>\n

\t1584. – Ubijen je holandski dr\u017eavnik Viljem I „\u0106utljivi“ od Oran\u017ea, od 1579. prvi dr\u017eavni poglavar protestantske republike Ujedinjenih Provincija Nizozemske. U borbi protiv \u0160panije bio je zapovednik holandske revolucionarne vojske, po\u0161to je do 1581 Holandija bila \u0161panski posed. Sukob je imao izrazitu versku dimenziju po\u0161to je strogo katoli\u010dka \u0160panija svim sredstvima gu\u0161ila holandski protestantizam. Tek 1648. \u0160panija je priznala suverenitet Holandije. Viljema I ubio je Baltazar \u017derar, prema nalogu \u0161panskog kralja Felipea II.<\/p>\n

\t1774. – Posle \u0161estogodi\u0161njeg rata izme\u0111u Rusije i Osmanskog carstva sklopljen je Ku\u010duk-kanard\u017eijski mir kojim je Rusiji priznato pravo da \u0161titi hri\u0161\u0107ane i njihove ustanove u Turskoj, da ima diplomatske predstavnike pri Porti (turska vlada) i da otvara trgovinske konzulate u turskim gradovima. Rusija je dobila i tvr\u0111avu Kinburn na u\u0161\u0107u Dnjepra u Crno more, Ker\u010d i Kenikale na Krimu i slobodnu plovidbu trgova\u010dkih brodova Dunavom i Crnim morem.<\/p>\n

\t1830. – Ro\u0111en je francuski slikar i grafi\u010dar Kamij Pisaro, jedan od glavnih predstavnika impresionizma. Slikao je jednostavne pejza\u017ee, mrtve prirode i figure, oprobao se i u grafi\u010dkim tehnikama, posebno u bakrorezu. Znatno je uticao na neevropsko slikarstvo.<\/p>\n

\t1834. – Ro\u0111en je \u010de\u0161ki pisac Jan Neruda, koji je odigrao va\u017enu ulogu u formiranju \u010de\u0161kog realizma i borbi protiv malodu\u0161nosti sunarodnika podleglih nema\u010dkoj kulturi. Bio je to period kada su nema\u010dka kultura i jezik toliko preovla\u0111ivali u \u010ce\u0161koj da su gotovo svi gradovi imali potpuno nema\u010dki karakter. Dela: zbirke pripovedaka „Malostranske pripovetke“, „Arabeska“, „\u017delezni\u010dki radnici“, zbirke pesama „Prosti motivi“, „Kosmi\u010dke pesme“, „Balade i romanse“, „Pesme na veliki petak“, eseji „\u010ce\u0161ko dru\u0161tvo“, „Literatura, pozori\u0161te, likovna umetnost i muzika“, „\u0160tetni pravci“, „Moderni \u010dovek i umetnost“.<\/p>\n

\t1842. – Ro\u0111en je srpski politi\u010dar i pravnik Gligorije-Giga Ger\u0161i\u0107, profesor Velike \u0161kole u Beogradu, \u010dlan Srpske kraljevske akademije. Jedan je od osniva\u010da Narodne Radikalne stranke, u \u010dijim je vladama tri puta bio ministar pravde. Bio je plodan pravni pisac, naro\u010dito iz me\u0111unarodnog javnog prava. Dela: „Enciklopedija prava“, „Sistem rimskog privatnog prava“, „Priroda dr\u017eavine“, „Dana\u0161nje ratno pravo“, „Dana\u0161nje diplomatsko i konzularno pravo“, „Me\u0111unarodno-pravni bilans u posleratnoj balkanskoj krizi“.<\/p>\n

\t1851. – Umro je francuski slikar Luj Zak Mande Dager, pronalaza\u010d „Dagerotipije“. Njegov pronalazak omogu\u0107io je izradu prvih tipova fotografija.<\/p>\n

\t1856. – Ro\u0111en je srpski nau\u010dnik i pronalaza\u010d Nikola Tesla, nesumnjivo jedan od najve\u0107ih umova u istoriji. Njegovim izumima u mnogo \u010demu postavljen je pravac nau\u010dno-tehni\u010dkog razvoja u 20. veku. Ro\u0111en je kao sin sve\u0161tenika Srpske pravoslavne crkve. Studirao je elektrotehniku, ali je nikada nije zavr\u0161io. Nasuprot svim velikim autoritetima njegovog vremena instistirao je na kori\u0161\u0107enju naizmeni\u010dne struje namesto jednosmerne. Prona\u0161ao je obrtno magnetno polje, indukcioni motor, generator i transformator, fenomen elektromagnetne rezonance i patentirao je niz izuma na kojima se zasniva savremena elektronika i elektrotehnika uop\u0161te. Bez njegovih izuma savremena civilizacija imala bi potpuno druga\u010diji izgled. Pionir je i radio tehnike, be\u017ei\u010dne telegrafije, radara. Patentirao je oko 700 pronalazaka. Nakon \u0161to je prekinuo studije u Gracu, izvesno vreme proveo je u Budimpe\u0161ti i Parizu, zatim odlazi u SAD, gde ostaje do kraja \u017eivota. Povodom stogodi\u0161njice njegovog ro\u0111enja, 1956. jedinica za merenje visokog napona dobila je Teslino ime, kojim je nazvana i jedinica ja\u010dine magnetnog polja.<\/p>\n

\t1871. – Ro\u0111en je francuski pisac Marsel Prust, autor dela beskrajno slo\u017eene i tanane konstrukcije. Izvr\u0161io je ogroman uticaj na evropski roman 20. veka. Dela: ciklus romana „U traganju za izgubljenim vremenom“ („U Svanovom kraju“, „U senci devojaka u cvetu“, „Oko Germatovih“, „Sodoma i Gomora“, „Zato\u010denica“, „Nestala Albertina“, „Na\u0111eno vreme“), roman „\u017dan Santej“, polemi\u010dki spis „Protiv Sent Beva“.<\/p>\n

\t1895. – Ro\u0111en je nema\u010dki kompozitor Karl Orf, autor scenske kantate „Karmina Burana“. Napisao je „Muzika za decu“ namenjenu muzi\u010dkom obrazovanju dece, a kao predlo\u017eak za scenska dela („Catulli Carmina“, „Antigona“, „Trionfo di Afrodite“) uglavnom je koristio anti\u010dke i srednjovekovne izvore.<\/p>\n

\t1940. – Napadom najmanje 70 nema\u010dkih bombardera na ciljeve u ju\u017enom Velsu, u Drugom svetskom ratu po\u010dela je bitka za Britaniju.<\/p>\n

\t1943. – Britanska Osma i ameri\u010dka Sedma armija po\u010dele su u Drugom svetskom ratu desant na Siciliju, prvi uspe\u0161an napad zapadnih saveznika na evropskom tlu. Sicilija je oslobo\u0111ena polovinom avgusta 1943. \u0161to je ubrzalo slom fa\u0161isti\u010dkog re\u017eima Benita Musolinija. Uspe\u0161no iskrcavanje na Siciliju bitno je pomogla sicilijanska Mafija, na taj na\u010din su pojedini \u0161efovi mafije u SAD kupili povoljniji tretman ili \u010dak slobodu. Razlog le\u017ei u \u010dinjenici da je Mafija bila onemogu\u0107ena da deluje pod fa\u0161izmom, najbrutalnijim metodama.<\/p>\n

\t1962. – Iz Kejp Kaneverala lansiran je ameri\u010dki telekomunikacioni satelit „Telstar“, koji je omogu\u0107io prenos TV programa preko Atlantskog okeana.<\/p>\n

\t1973. – Bahamska ostrva su stekla nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta, posle 190 godina britanske kolonijalne vladavine.<\/p>\n

\t1991. – Boris Jeljcin je preuzeo du\u017enost predsednika Rusije kao prvi \u0161ef te dr\u017eave koji je to postao zahvaljuju\u0107i pobedi na izborima. Rusija je pre toga imala period parlamentarizma jedino u doba carske Rusije, posle 1905.<\/p>\n

\t1992. – Biv\u0161eg panamskog diktatora Manuela Norijegu – koji je bio \u0161ti\u0107enik SAD dok nije ugrozio ameri\u010dke interese – sud u SAD je osudio na 40 godina robije, pod optu\u017ebom da je dozvolio kori\u0161\u0107enje Paname za \u0161verc droge.<\/p>\n

\t1995. – Vo\u0111u burmanske opozicije i dobitnicu Nobelove nagrade za mir Aung San Su \u0106i vojna hunta Burme je oslobodila iz ku\u0107nog pritvora, \u0161est godina po\u0161to joj je ograni\u010dila slobodu kretanja.<\/p>\n

\t1997. – Pripadnici elitne britanske jedinice u sastavu Snaga za stabilizaciju (Sfor) u Bosni i Hercegovini ubili su pored jednog jezera kod Banja Luke biv\u0161eg \u0161efa policije u Prijedoru Simu Drlja\u010du, kojeg je Me\u0111unarodni sud u Hagu stavio na tajnu listu optu\u017eenih za ratne zlo\u010dine.<\/p>\n

\t2000. – U Manili je poginulo najmanje 216 ljudi kad se brdo sme\u0107a, najve\u0107a deponija u glavnom gradu Filipina, pokrenuto jakom ki\u0161om, obru\u0161ilo na sirotinjsko naselje ud\u017eerica nazvano „Obe\u0107ana zemlja“.<\/p>\n

\t2003. – Umro je fiziolog Radoslav An\u0111us, redovni \u010dlan Srpske akademije nauka i umetnosti. Bio je autoritet u oblasti fiziologije u me\u0111unarodnim okvirima. Bavio se istra\u017eiva\u010dkim radom u Parizu, Londonu, Filadelfiji.<\/p>\n

\t2006. – Putni\u010dki avion kompanije „Pakistan interne\u0161enel erlajnz“ sru\u0161io se u blizini grada Multana u centralnom Pakistanu, pri \u010demu je poginulo svih 45 putnika i \u010dlanova posade. Avion se sru\u0161io nekoliko minuta po poletanju iz Multana, a i\u0161ao je za Lahore i prestonicu Islamabad.<\/p>\n

\t2006. – Poginuo je \u010de\u010denski terorista \u0160amil Basajev. On i niz drugih terorista ubijeni su, od strane ruskih snaga bezbednosti, u operaciji u Ingu\u0161etiji dok su pripremali teroristi\u010dke akte u toj kavkaskoj oblasti. Rusija smatra Basajeva odgovornim za niz teroristi\u010dkih akata u kojima je poginulo vi\u0161e stotina ljudi, izme\u0111u ostalog i za napad na \u0161kolu u Beslanu, pozori\u0161te „Nord-ost“, otmice aviona, eksplozije u stambenim zgradama, zauzimanje bolnice u Bu\u0111anovsku, nesre\u0107u na metro stanici „Ri\u017eskaja“.<\/p>\n

\t2006. – Poljski predsednik Leh Ka\u010dinjski imenovao je svog brata blizanca Jaroslava Ka\u010dinjskog za predsednika vlade, u pitanju je jedinstven slu\u010daj u istoriji demokratskih dru\u0161tava.<\/p>\n

\t2007. – Umro je srpski sineasta Dragoljub Ivkov. Od 1951. amaterski se bavio filmom, s velim uspehom. Arhitekta po obrazovanju, Ivkov je profesionalno radio od 1960. kao filmski arhitekta. Potpisao je scenografiju u vi\u0161e od 30 doma\u0107ih ostvarenja i koprodukcija, u delima \u017dike Pavlovi\u0107a, Du\u0161ana Makavejeva, Kokana Rakonjca, Marka Babca, Aleksandra Petkovi\u0107a. U Puli je 1967. dobio glavnu nagradu za scenografiju Pavlovi\u0107evog filma „Bu\u0111enje pacova“ a 1976. Zlatnu arenu za „\u010cuvar pla\u017ee u zimskom periodu“ Gorana Paskaljevi\u0107a. Bio je scenograf i u filmovima „Kad budem mrtav i beo“, „Misterije organizma“, „Pas koji je voleo vozove“, „Poseban tretman“, „Kvar“, „Hajduk“, „Tesna ko\u017ea“. Re\u017eirao je i dva dugometra\u017ena igrana filma: „Po\u0161alji \u010doveka u pola dva“ i „Siroma sam al' sam besan“.<\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 09, 07, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1926. godine ro\u0111en je srpski glumac Pavle Vuisi\u0107. Orson Vels ga je opisao kao: „vulkan glume, \u017eivota i snage“.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-26806","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/26806","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=26806"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/26806\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=26806"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=26806"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=26806"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}