{"id":26619,"date":"2012-07-03T00:00:00","date_gmt":"2012-07-02T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/07\/03\/vremeplov-komunisti-odlucili-da-napadnu-nemce\/"},"modified":"2012-07-03T00:00:00","modified_gmt":"2012-07-02T22:00:00","slug":"vremeplov-komunisti-odlucili-da-napadnu-nemce","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=26619","title":{"rendered":"Vremeplov: Komunisti odlu\u010dili da napadnu Nemce"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1941. godine Politbiro Centralnog komiteta Komunisti\u010dke partije Jugoslavije doneo je u Beogradu odluku o oru\u017eanom otporu protiv nema\u010dkih okupatora. Odluka o podizanju ustanka nije doneta kada je okupirana Jugoslavija nego tek nakon napada na Sovjetski Savez.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\tDanas je sreda, 4. jul, 186. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 180 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1631. – U Parizu je po\u010dela da radi prva u svetu agencija za zapo\u0161ljavanje.<\/p>\n

\t1753. – Ro\u0111en je francuski pronalaza\u010d \u017dan Pjer Fransoa Blan\u0161ar, koji je 1785. s D\u017eonom D\u017eefrisom prvi preleteo Laman\u0161 balonom. Tako\u0111e je konstruisao padobran.<\/p>\n

\t1776. – Kongres predstavnika 13 ameri\u010dkih kolonija pobunjenih protiv Velike Britanije potpisao je „Deklaraciju nezavisnosti“, u kojoj su izlo\u017eene te\u017enje nove nacije. Kongres je tada proglasio nezavisnost SAD. Stvarna nezavisnost izvojevana je 1781. pobedom nad britanskom kolonijalnom vojskom.<\/p>\n

\t1798. – Napoleon Bonaparta je u pohodu na Egipat, tada tursku provinciju, zauzeo Aleksandriju.<\/p>\n

\t1804. – Ro\u0111en je ameri\u010dki pisac Natanijel Hotorn, jedan od prvih zna\u010dajnijih ameri\u010dkih romansijera. U romanima i pripovetkama prikazao je puritansku sredinu i postupno opadanje moralnog ustrojstva te zajednice u Novoj Engleskoj. Pisao je u pesimisti\u010dnom maniru. Dela: romani „Skarletno slovo“, „Ku\u0107a sa sedam zabata“, „Blajdelska romansa“, „Mermerni faun“, pripovetke „Dvaput ispri\u010dane pri\u010de“, „\u017divopisne pri\u010de za decu“.<\/p>\n

\t1807. – Ro\u0111en je italijanski revolucionar \u0110uzepe Garibaldi, vo\u0111a pokreta za ujedinjenje Italije. Pristupio je 1831. tajnom dru\u0161tvu „Mlada Italija“ \u0110uzepea Macinija, a posle propasti ustanka u Savoji 1834. emigrirao je u Ju\u017enu Ameriku, gde se borio u Brazilu i Urugvaju. Vratio se u otad\u017ebinu 1848. i u\u010destvovao je u borbama protiv Austrije, 1849. u borbi za Rimsku republiku, posle \u010dijeg pada je po\u0161ao u pomo\u0107 Veneciji sa 4.000 dobrovoljaca, ali su ga monarhisti uhapsili i oterali u progonstvo u kojem je ostao do 1854. Kada je 1859. izbio rat izme\u0111u Francuske i Pijemonta (Savoje) ponovo je okupio dobrovoljce. Izveo je 1860. legendarni pohod na Siciliju i sa hiljadu „crvenoko\u0161ulja\u0161a“ zauzeo je ostrvo, a 7. septembra 1860. trijumfalno je u\u0161ao u Napulj (\u010dime je svrgnuta lokalna dinastija Burbona i Napuljsko kraljevstvo je prestalo da postoji). Uveo je politi\u010dke reforme, podelio zemlju seljacima, ali je odustao od republikanskog poretka u korist dinastije Savoja (vladari Pijemonta i Sardinije) koja se stavila na \u010delo ujedinjenja Italije. Poku\u0161ao je 1862. i 1867. da oslobodi Rim papske vlasti, ali je oba puta uhap\u0161en. U\u010destvovao je sa svojim dobrovoljcima 1870. na strani Francuza u Francusko-pruskom ratu. Kasnije se povukao iz politike, nezadovoljan razvojem doga\u0111aja u Italiji posle ujedinjenja. Dru\u0161tvo Srpske slovesnosti, prete\u010da Srpske kraljevske akademije (danas SANU) izabralo ga je za \u010dlana 1864.<\/p>\n

\t1826. – Umro je ameri\u010dki dr\u017eavnik Tomas D\u017eeferson, osniva\u010d Demokratske stranke, predsednik SAD od 1801. do 1809. Tokom rata za nezavisnost SAD bio je predsednik odbora koji je pripremio „Deklaraciju nezavisnosti“, progla\u0161enu 4. jula 1776. Pustio je na slobodu sopstvene robove, ali nije uspeo da izdejstvuje ukidanje ropstva. Od francuskog cara Napoleona I, koji je bio u nov\u010danim neprilikama, kupio je 1803. Luizijanu (ta francuska teritorija bila je bitno ve\u0107a od dana\u0161nje dr\u017eave Luizijane i obuhvatala je prostor vi\u0161e sada\u0161njih SAD dr\u017eava).<\/p>\n

\t1831. – Umro je ameri\u010dki dr\u017eavnik D\u017eejms Monro, predsednik SAD od 1817. do 1825, jedan od najaktivnijih politi\u010dara u ameri\u010dkoj istoriji. Proklamovao je 1823. „Monroovu doktrinu“, s geslom „Amerika Amerikancima“. Sjedinjenim dr\u017eavama je bilo bitno da oni a ne neka evropska sila kontroli\u0161u tr\u017ei\u0161te i sirovine na ameri\u010dkom kontinentu. Deklaracija je posebno bila uperena protiv namere Svete alijanse da se ugu\u0161e revolucionarne te\u017enje stanovnika latinoameri\u010dkih kolonija, uperene protiv kolonijalnih metropola \u0160panije i Portugala.<\/p>\n

\t1848. – Umro je francuski pisac i diplomata Fransoa Rene \u0160atobrijan, sjajan stilista koji je sna\u017eno uticao na francusku knji\u017eevnost. Posle ranjavanja u jednoj borbi protiv pristralica Francuske revolucije 1792. emigrirao je u Englesku, gde je ostao do 1800. Po povratku na vlast dinastije Burbon 1814. bio je diplomata i \u0161ef francuske diplomatije. Povukao se iz politike 1830. posle Julske revolucije i pada kralja \u0160arla X. \u010citavog \u017eivota ostao je dosledni reakcionar. Dela: „Duh hri\u0161\u0107anstva“ (\u010diji su deo kratki romani „Atala“ i „Rene“), poema u prozi „Mu\u010denici“, „Put iz Pariza u Jerusalim“, „Uspomene s onu stranu groba“, epopeja o ameri\u010dkim Indijancima „Les Natchez“, politi\u010dki spisi „Istorijski, politi\u010dki i eti\u010dki eseji o pro\u0161lim i sada\u0161njim revolucijama razmatranim u odnosu na Francusku revoluciju“, „O Bonaparti i Burbonima“.<\/p>\n

\t1887. – Ro\u0111en je srpski lekar Kosta Todorovi\u0107, stru\u010dnjak za zarazne bolesti, profesor Beogradskog univerziteta, \u010dlan Srpske akademije nauka i umetnosti i Nacionalne akademije za medicinu u Parizu. Napisao je vi\u0161e od 150 radova na srpskom i stranim jezicima. Zna\u010dajan je i njegov rad na bibliografiji jugoslovenskih publikacija iz mikrobiologije, imunologije, epidemiologije i higijene. Dela: „Ud\u017ebenik akutnih i infektivnih bolesti“, „Priru\u010dnik za le\u010denje tuberkuloznog meningitisa“.<\/p>\n

\t1903. – Pu\u0161ten je u rad prvi pacifi\u010dki telegrafski kabl, postavljen na dno okeana izme\u0111u San Franciska i Manile.<\/p>\n

\t1910. – Umro je italijanski astronom \u0110ovani Vir\u0111inio Skjapareli, direktor Milanske opservatorije, koji je otkrio „kanale“ na Marsu i asteroid Hesperiju. Prou\u010davao je i vezu izme\u0111u kometa, meteora i meteorskih rojeva i odredio rotaciju Merkura i Venere.<\/p>\n

\t1927. – Ro\u0111ena je italijanska filmska glumica \u0110ina Lolobri\u0111ida, prva velika zvezda italijanske kinematografije posle Drugog svetskog rata. Filmovi: „Fanfan Lala“, „Lepotice no\u0107i“, „Hleb, ljubav i ma\u0161ta“, „Trapez“, „Solomon i kraljica od Sabe“, „Carska Venera“, „Ana iz Bruklina“, „Provincijalka“.<\/p>\n

\t1933. – Sovjetski Savez je sa \u010cehoslova\u010dkom, Rumunijom, Turskom i Kraljevinom Jugoslavijom potpisao „Konvenciju o definiciji agresije“, koja je trebalo da omogu\u0107i efikasnije otkrivanje agresorskih postupaka radi preduzimanja mera posredstvom Dru\u0161tva naroda. Bio je to prvi diplomatski sporazum izme\u0111u Kraljevine Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. Kraljevska jugoslovenska vlada dosledno je sve do 1940. odbijala da prizna Sovjetsku dr\u017eavu, najvi\u0161e zbog presudne pomo\u0107i, od strane ruske carske porodice, Srbiji za vreme Prvog svetskog rata. Otuda su takozvani beli Rusi posebno srda\u010dno primani u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.<\/p>\n

\t1934. – Umrla je poljska nau\u010dnica Marija Kiri, dobitnica dve Nobelove nagrade. Sa suprugom Pjerom Kirijem iz rude urana izdvojila je nove elemente radijum i polonijum. Prva je \u017eena koja je stekla akademsku titulu pariske Akademije medicine i postala \u0161ef katedre za fiziku na Sorboni. Bila je osniva\u010d i direktor Instituta za radijum u Parizu. S Pjerom je 1903. podelila Nobelovu nagradu za fiziku, a 1911. sama dobila tu nagradu za hemiju. Posle Pjerove smrti 1906. otkrila je radioaktivnost torijuma. U \u010dast bra\u010dnog para Kiri, jedna merna jedinica u fizici dobila je naziv „Kiri“.<\/p>\n

\t1946. – Filipini su stekli nezavisnost, posle 47 godina pod upravom SAD. Do 1898. oni su bili \u0161panska kolonija.<\/p>\n

\t1972. – Severna i Ju\u017ena Koreja ugovorom su se odrekle upotrebe sile u re\u0161avanju sporova i u na\u010delu se slo\u017eile da rade na ponovnom ujedinjenju Koreje mirnim putem, bez me\u0161anja spolja.<\/p>\n

\t1976. – Izraelski komandosi upali su na aerodrom Entebe u Ugandi i oslobodili 102 taoca iz francuskog putni\u010dkog aviona koji su oteli palestinski teroristi. Slu\u017ebeno je saop\u0161teno da su poginula \u010detiri izraelska vojnika, sedam od 10 otmi\u010dara i dvadesetak vojnika Ugande koji su poku\u0161ali da spre\u010de izraelsku akciju.<\/p>\n

\t1994. – Predsednik Francuske Fransoa Miteran je kao prvi strani dr\u017eavnik govorio u skup\u0161tini Ju\u017ene Afrike oformljenoj posle ukidanja re\u017eima aparthejda.<\/p>\n

\t1997. – Ameri\u010dko vasionsko samohodno vozilo „Patfajnder“ spu\u0161teno je na Mars.<\/p>\n

\t2003. – U napadu dvojice islamskih terorista-samoubica na vernike u vreme molitve u jednoj \u0161iitskoj d\u017eamiji u Keti na jugoistoku Pakistana ubijeno je 47 ljudi.<\/p>\n

\t2005. – Ameri\u010dka kosmi\u010dka sonda „Dip impakt“ udarila je u kometu „Tempel 1“, u misiji koja je nau\u010dnicima trebalo da pru\u017ei dragocene odgovore na su\u0161tinska pitanja vezana za nastanak Sun\u010devog sistema.<\/p>\n

\t2008. – Demokratska stranka i koalicija okupljena oko Socijalisti\u010dke partije Srbije potpisale su sporazum o saradnji, \u0161to je ozna\u010dilo neku vrstu preloma na politi\u010dkoj sceni Srbije.<\/p>\n

\t2008. – Umro je biv\u0161i ameri\u010dki republikanski senator i vode\u0107i konzervativni politi\u010dar D\u017ees Helms. Poznat po nadimku „senator Ne“, Helms je, izme\u0111u ostalog, upam\u0107en po protivljenju slanju ameri\u010dkih trupa u Bosnu, blokiranju ratifikacije me\u0111unarodnih sporazuma, me\u0111u kojima i Sporazuma o zabrani nuklearnog testiranja, kao i protokola iz Kjota o globalnom zagrevanju. Radio je i kao urednik u novinama i televizijski komentator, a u Senat je prvi put u\u0161ao 1972.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 03, 07, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1941. godine Politbiro Centralnog komiteta Komunisti\u010dke partije Jugoslavije doneo je u Beogradu odluku o oru\u017eanom otporu protiv nema\u010dkih okupatora. Odluka o podizanju ustanka nije doneta kada je okupirana Jugoslavija nego tek nakon napada na Sovjetski Savez.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-26619","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/26619","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=26619"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/26619\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=26619"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=26619"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=26619"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}