{"id":26602,"date":"2012-06-28T00:00:00","date_gmt":"2012-06-27T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/06\/28\/vremeplov-atentat-na-regenta-aleksandra-karadjordjevica\/"},"modified":"2012-06-28T00:00:00","modified_gmt":"2012-06-27T22:00:00","slug":"vremeplov-atentat-na-regenta-aleksandra-karadjordjevica","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=26602","title":{"rendered":"Vremeplov: Atentat na regenta Aleksandra Kara\u0111or\u0111evi\u0107a"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1921. godine u Beogradu je izvr\u0161en atentat na regenta Aleksandra Kara\u0111or\u0111evi\u0107a, dok se vra\u0107ao iz Skup\u0161tine u kojoj je ozakonio Vidovdanski ustav.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tSa skela nedovr\u0161ene zgrade na uglu Milo\u0161eve i Masarikove ulice molerski radnik Spasoje Steji\u0107, bacio je bombu na regentovu ko\u010diju, ali je ona zapela za telefonske \u017eice i eksplodirala ne pogodiv\u0161i cilj. Iza teroristi\u010dkog akta stajali su komunisti. Steji\u0107 je potom osu\u0111en na smrt, ali ga je regent pomilovao i presuda je preina\u010dena na 20 godina robije.<\/p>\n

\n\t
\n\tDanas je petak, 29. jun, 181. dan 2012. Do kraja godine ima 185 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1798 – Ro\u0111en je italijanski pisac \u0110akomo Leopardi, izraziti pesimist. I u stihu i u prozi stvorio je nov, sna\u017ean i moderan jezik. Dela: „Pesme“, proza „Dijalozi i eseji“, „Zibaldon“, dnevnik „Misli“.<\/p>\n

\t1844 – Ro\u0111en je srpski matemati\u010dar i pronalaza\u010d Ljubomir Kleri\u0107, profesor mehanike na Velikoj \u0161koli u Beogradu, \u010dlan Srpske kraljevske akademije, ministar prosvete i privrede. Izumeo je vi\u0161e naprava s primenom u rudarstvu. Bavio se uglavnom teorijskom mehanikom, napisao je vi\u0161e nau\u010dnih radova i univerzitetski ud\u017ebenik „Teoriska mehanika“.<\/p>\n

\t1858 – Ro\u0111en je ameri\u010dki vojni in\u017eenjer D\u017eord\u017e Va\u0161ington Getals, koji je dovr\u0161io izgra\u0111u Panamskog kanala, prvi guverner zone Kanala.<\/p>\n

\t1869 – Skup\u0161tina Srbije usvojila je ustav koji su posle smrti kneza Mihaila Obrenovi\u0107a 1868. sa\u010dinili Milivoje Blaznavac, Jovan Risti\u0107 i Jovan Gavrilovi\u0107, namesnici kralja Milana Obrenovi\u0107a (tada kneza). Bio je to prvi demokratski ustav u Srbiji, sa nizom ograni\u010denja – kao \u0161to je to bilo uobi\u010dajeno u tada\u0161njoj ustavnoj praksi Evrope. Brojne evropske zemlje u to vreme nisu ni imale ustav, a ve\u0107ina onih koje su ga posedovale je imala bitno konzervativnije ustrojstvo od Srbije.<\/p>\n

\t1877 – Ro\u0111en je srpski pisac Petar Ko\u010di\u0107, jedan od najistaknutijih srpskih realista, nacionalni borac protiv austrougarske okupacije Bosne i Hercegovine. Po povratku sa studija slavistike u Be\u010du i slu\u017ebovanja u Srbiji i Skoplju, dugo je bio bez posla, osu\u0111ivan je i tamnovao je u Banjaluci i Tuzli. U Banjaluci je pokrenuo list „Otad\u017ebina“ koji je \u010desto zabranjivan. Po\u010deo je pesmama, ali je ubrzo pre\u0161ao na prozu. Jedrim i sa\u017eetim pripovedanjem i sve\u017eim poetskim jezikom, sna\u017eno je prikazao planinski zavi\u010daj, \u017eivot u njemu i sudbinu seljaka, a u satirama je britko kritikovao prilike u kojima su \u017eiveli bosanski seljaci pod austrougarskom okupacijom. Dela: satire „Jazavac pred sudom“, „Sudanija“, zbirke pripovedaka „S planine i ispod planine“, „Jauci sa Zmijanja“.<\/p>\n

\t1880 – Francuska je anektirala pacifi\u010dko ostrvo Otaheite, sada poznato kao Tahiti, francuski protektorat od 1842. sada u sastavu Francuske Polinezije – prekomorske teritorije Francuske. <\/p>\n

\t1886 – Ro\u0111en je francuski dr\u017eavnik i finansijski stru\u010dnjak Rober \u0160uman, tvorac „\u0160umanovog plana“ 1950, na osnovu kojeg su 1952. Belgija, Holandija, Luksemburg, Zapadna Nema\u010dka, Italija i Francuska stvorile – Evropsku zajednicu za ugalj i \u010delik, prete\u010du sada\u0161nje Evropske unije. Bio je ministar finansija 1946, predsednik vlade od 1947. do 1948, \u0161ef diplomatije od 1948. do 1953. i ministar pravde od 1955. do 1956.<\/p>\n

\t1895 – Umro je engleski biolog i filozof Tomas Henri Haksli, vatreni pobornik teorije \u010carlsa Darvina. Sna\u017eno se protivio tradicionalnoj teologiji i skovao je termin „agnosticizam“ (nije spoznao) da bi opisao sopstvenu poziciju. Od 1883. do 1885. bio je predsednik Kraljevskog dru\u0161tva (Akademija nauka). Evolucionisti\u010dka shvatanja je izlo\u017eio u delu „Mesto \u010doveka u prirodi“. Ostala dela: „Evolucija i etika“, „Nauka i kultura“, „Priru\u010dnik komparativne anatomije ki\u010dmenjaka“.<\/p>\n

\t1900 – Ro\u0111en je francuski pisac Antoan Mari Ro\u017ee de Sent Egziperi, autor „Malog princa“, jednog od najlep\u0161ih de\u010djih romana u svetskoj knji\u017eevnosti. Literata koji je odisao aristokratskim duhom u delima je veli\u010dao moralnu snagu li\u010dne \u017ertve i herojstva. Dela: „Po\u0161ta za Jug“, „Zemlja ljudi“, „Ratni pilot“, „Mali princ“.<\/p>\n

\t1914 – Ro\u0111en je \u010de\u0161ki dirigent i kompozitor Rafael Jeronim Kubelik, koji je ve\u0107 u 20. godini po\u010deo da diriguje \u010ce\u0161kom filharmonijom. Oti\u0161ao je u izbegli\u0161tvo kada su komunisti uzeli vlast 1948, a u otad\u017ebinu se vratio 1990. da bi dirigovao na Pra\u0161kom prole\u0107nom muzi\u010dkom festivalu. U me\u0111uvremenu je prire\u0111ivao velike koncertne turneje u Velikoj Britaniji i SAD, gde se preselio 1950, postav\u0161i dirigent simfonijskog orkestra u \u010cikagu, a 1955. direktor londonskog „Kovent Gardena“. Dela: dve simfonije, koncert za violinu i orkestar, koncert za violon\u010delo i orkestar, kon\u010dertino za flautu i kamerni orkestar, fantazija za violinu i orkestar, guda\u010dki kvartet, sonata za violinu i klavir, opera „Veronika“, kantata „Pro memoria patris“, solo pesme.<\/p>\n

\t1922 – Ro\u0111en je srpski pisac Vasko Popa, \u010dlan Srpske akademije nauka i umetnosti, najprevo\u0111eniji srpski pesnik u drugoj polovini 20. veka. Nazivan je jezi\u010dkim \u010dudotvorcem i poslednjim velikim originalnim pesnikom. Dela: zbirke pesama „Kora“, „Nepo\u010din-polje“, „Sporedno nebo“, „Uspravna zemlja“, „Vu\u010dja so“, „\u017divo meso“, „Ku\u0107a nasred druma“, „Rez“, antologija narodnih umotvorina „Od zlata jabuka“, antologija poetskog humora „Urnebesnik“.<\/p>\n

\t1939 – U prvom komercijalnom letu preko Atlantika avion „Diksi kliper“ doleteo je iz SAD u Lisabon.<\/p>\n

\t1941 – Umro je poljski dr\u017eavnik, pijanista i kompozitor, Ignac Jan Paderevski, profesor Konzervatorijuma u Var\u0161avi, koji je od 1919. do 1921. bio Predsednik vlade i \u0161ef diplomatije a 1940. predsednik Poljske. Dela: opera „Manra“, „Poljska fantazija“ za klavir i orkestar, jedna simfonija, klavirska dela, solo pesme.<\/p>\n

\t1943 – U aktu odmazde, posle sukoba sa borcima Rasinskog i Ju\u017enomoravskog partizanskog odreda kod \u0106alija, Nema\u010dka vojska je u podno\u017eju brda Bagdala u Kru\u0161evcu streljala oko 600 civila. To mesto je nazvano Slobodi\u0161te i na njemu se svake godine odr\u017eavaju manifestacije „Sve\u010danosti slobode“.<\/p>\n

\t1949 – Ju\u017enoafri\u010dka Republika (tada Unija) zapo\u010dela je sprovo\u0111enje specifi\u010dnog politi\u010dkog modela po imenu – aparthejd. Zvani\u010dno taj sistem je zna\u010dio razdvojen \u017eivot razli\u010ditih rasnih grupacija u toj zemlji, u stvarnosti on je zna\u010dio teorijsku racionalizaciju za strogi rasizam i obespravljenost, na svim poljima, stanovnika koji nisu evropskog porekla.<\/p>\n

\t1966 – Amerikanci su u Vijetnamskom ratu prvi put istovremeno bombardovali prestonicu Severnog Vijetnama Hanoj i glavnu luku Hajfong.<\/p>\n

\t1967 – Posle pobede u \u0161estodnevnom ratu sa arapskim dr\u017eavama, Izrael je ujedinio podeljeni Jerusalim, koji je ubrzo progla\u0161en za prestonicu Izraela.<\/p>\n

\t1974 – Marija Estela Isabelita de Peron progla\u0161ena je predsednikom Argentine, po\u0161to je njen suprug Huan Peron te\u0161ko oboleo.<\/p>\n

\t1974 – Veliko klizi\u0161te, koje se iznenada pokrenulo oko 160 kilometara isto\u010dno od Bogote u Kolumbiji, usmrtilo je vi\u0161e od 250 ljudi.<\/p>\n

\t1980 – Vigdis Finbogadotir izabrana je za predsednika Islanda, postav\u0161i prva \u017eena u Evropi demokratski izabrana za \u0161ef dr\u017eave.<\/p>\n

\t1981 – Hu Jaobang je na \u010delu Komunisti\u010dke partije Kine nasledio Huo Guofenga.<\/p>\n

\t1992 – Islamski teroristi su ubili \u0161efa vladaju\u0107eg saveta Al\u017eira Mohameda Budiafa dok je otvarao kulturni centar u gradu Anaba na istoku Al\u017eira.<\/p>\n

\t1995 – U najgoroj mirnodopskoj nesre\u0107i u Ju\u017enoj Koreji, u Seulu se sru\u0161ila petospratna robna ku\u0107a, usmrtiv\u0161i 502 osobe.<\/p>\n

\t1995 – Umrla je ameri\u010dka filmska glumica Lana Tarner, jedna od najsjajnijih zvezda Holivuda pedesetih godina 20. veka. Filmovi: „Oni ne\u0107e zaboraviti“, „Ljubav je sna\u0161la Endija Hardija“, „Dr D\u017eekil i Mr Hajd“, „Po\u0161tar uvek zvoni dvaput“, „Kas Timberlan“, „Gradi\u0107 Pejton“, „Imitacija \u017eivota“, „Ljubav ima mnogo lica“, „Monsunske ki\u0161e“.<\/p>\n

\t1998 – U zatvorskoj \u0107eliji Me\u0111unarodnog tribunala u Hagu tragi\u010dno je nastradao biv\u0161i gradona\u010delnik Vukovara Slavko Dokmanovi\u0107, izvr\u0161io je samoubistvo.<\/p>\n

\t2000 – Usled velike oluje, u blizini indonezanskog ostrva Sijau u Molu\u010dkom arhipelagu, potonuo je brod sa oko 500 putnika. Nesre\u0107u je pre\u017eivelo samo desetak ljudi.<\/p>\n

\t2000 – Umro je italijanski glumac Vitorio Gasman, jedan od najboljih italijanskih filmskih i pozori\u0161nih glumaca posle Drugog svetskog rata. Osnovao je i putuju\u0107e pozori\u0161te i vodio \u0161kolu glume. Filmovi: „Sram“, „Gorki pirina\u010d“, „Ana“, „Ako dozvoljavate, govorimo o \u017eenama“, „Brankaleonova vojska“, „Miris \u017eene“, „Toliko smo se voleli“, „\u017divot je roman“.<\/p>\n

\t2001 – Ruski pliva\u010d Roman Sludnjov prvi je uspeo da 100 metara prsnim stilom ispliva za manje od minut, pre\u0161av\u0161i tu deonicu za 59,97 sekundi.<\/p>\n

\t2003 – Umrla je ameri\u010dka glumica Ketrin Hepbern, koja se isticala ulogama psiholo\u0161ki slo\u017eenih \u017eenskih likova. Glumila je u stotinak filmova, a rekordna \u010detiri Oskara za najbolju \u017eensku ulogu dobila je za ostvarenja u filmovima „Ladole\u017e“, „Pogodi ko dolazi na ve\u010deru“, „Zima jednog lava“ i „Letnjikovac na Zlatnom jezeru“. Ostali filmovi: „Afri\u010dka kraljica“, „\u017denice“, „Letnje doba“, „Marija Stjuart“, „Dugo putovanje u no\u0107“, „Iznenada pro\u0161log leta“.<\/p>\n

\t2008 – Papa Benedikt XVI i vaseljenski patrijarh Vartolomej odr\u017eali su zajedni\u010dku liturgiju, u bazilici Svetog Petra u Vatikanu. Duhovne vo\u0111e rimokatolika i pravoslavnih iskazale su svojim molitvama, odrzanim na latinskom i gr\u010dkom, \u017eelju za jedinstvom me\u0111u hri\u0161\u0107anima. Nagla\u0161eno je da je stalna misija Crkve da se ne identifikuje samo sa jednom nacijom ili kulturom, ve\u0107 da bude Crkva svih ljudi i da ujedinjuje i miri \u010dove\u010danstvo. Sve\u010danosti u Rimu i Vatikanu uprilicene su povodom 2000. godi\u0161njice ro\u0111enja apostola Pavla.<\/p>\n

\t2011 – Umro je srpski glumac Stevan Gardinova\u010dki, prvak Drame Srpskog narodnog pozori\u0161ta u Novom Sadu. Gardinova\u010dki je vi\u0161e od \u010detiri decenije bio je jedan od vode\u0107ih glumaca najstarijeg srpskog profesionalnog teatra. Gluma\u010dku karijeru zapo\u010deo je u Subotici, nastavio u Zrenjaninu, a 1969. postao je stalni \u010dlan SNP-a.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 28, 06, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1921. godine u Beogradu je izvr\u0161en atentat na regenta Aleksandra Kara\u0111or\u0111evi\u0107a, dok se vra\u0107ao iz Skup\u0161tine u kojoj je ozakonio Vidovdanski ustav.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-26602","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/26602","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=26602"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/26602\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=26602"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=26602"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=26602"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}