{"id":26099,"date":"2012-06-09T00:00:00","date_gmt":"2012-06-08T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/06\/09\/akademik-cedomir-popov-umro-juce-danas-sahranjen\/"},"modified":"2012-06-09T00:00:00","modified_gmt":"2012-06-08T22:00:00","slug":"akademik-cedomir-popov-umro-juce-danas-sahranjen","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=26099","title":{"rendered":"Akademik \u010cedomir Popov umro ju\u010de, danas sahranjen"},"content":{"rendered":"

NOVI SAD: Po\u010dasni predsednik Matice Srpske \u010cedomir Popov sahranjen je danas na novosadskom Novom groblju, saop\u0161tila je ta kulturna institucija.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tU saop\u0161tenju se navodi da je Popov preminuo ju\u010de u 77. godini, a da je sahrana obavljena danas u naju\u017eem porodi\u010dnom krugu.<\/p>\n

\tMatica Srpska navodi da \u0107e, zajedno sa ustanovama u kojima je akademik Popov delovao – Filozofskim fakultetom i Ogrankom SANU u Novom Sadu, odr\u017eati komemorativnu sednicu, \u010dije vreme odr\u017eavanja \u0107e biti naknadno saop\u0161teno.<\/p>\n

\tRo\u0111en u Melencima 15. marta 1936.<\/strong><\/p>\n

\t\"\"Akademik \u010cEDOMIR POPOV ro\u0111en je 15. marta 1936. u Melencima u Banatu u u\u010diteljsko-slu\u017ebeni\u010dkoj porodici. Osnovnu \u0161kolu zavr\u0161io je u rodnom mestu i Kova\u010dici, a gimnaziju u Zrenjaninu 1954. Bio je pripadnik prve generacije studenata Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na grupi za istoriju, 1954\u20131958. Diplomirao je februara 1959, a naredne godine izabran je za asistenta Filozofskog fakulteta na predmetu Op\u0161ta istorija novog veka. Na ovom fakultetu proveo je ceo radni vek i pro\u0161ao sva nastavni\u010dka zvanja. Oktobra 2000. oti\u0161ao je u penziju. Bio je predsednik Saveta Fakulteta (1977\u20131979) i dekan (1979\u20131981). Vr\u0161io je i du\u017enost direktora Instituta za istoriju Vojvodine (1970\u20131974).<\/p>\n

\tPosle usavr\u0161avanja u Strazburu (Francuska) 1959\/60. po\u010deo je intenzivan nau\u010dni rad u oblasti istorije me\u0111unarodnih odnosa. Doktorirao je juna 1970. tezom Stav Francuske prema Srbiji od Frankfurtskog mira 1871. do Berlinskog kongresa 1878. Bave\u0107i se kontinuirano nau\u010dnoistra\u017eiva\u010dkim radom, do sada je samostalno ili u koautorstvu objavio 14 knjiga i oko 470 nau\u010dnih, stru\u010dnih i publicisti\u010dkih radova. Priredio je i 8 knjiga izvorne gra\u0111e.<\/p>\n

\tZa dopisnog \u010dlana Vojvo\u0111anske akademije nauka i umetnosti izabran je 1981, a zatim za redovnog \u010dlana 1987. Za \u010dlana SANU van radnog sastava izabran je 1988, a za redovnog \u010dlana SANU 1992.<\/p>\n

\tPored nastavni\u010dkog i nau\u010dnog rada, jo\u0161 od studentskih dana obavljao je poslove na stru\u010dnom, kulturnom i dru\u0161tvenom polju. Kao \u0111ak i student bavio se pozori\u0161nim amaterizmom, bio predsednik Akademskog pozori\u0161ta i urednik Dramskog programa na Tribini mladih u Novom Sadu. Od 1962. do 1965. bio je predsednik Saveta za kulturu Grada Novog Sada.<\/p>\n

\tU Matici srpskoj od 1970, predsednik Matice od 2008.<\/strong><\/p>\n

\tU Matici srpskoj je od 1970. ure\u0111ivao Zbornik za istoriju, a od 1981. do 1991. bio je upravnik Rukopisnog odeljenja. \u010clan je Upravnog odbora Matice srpske neprekidno od 1969. Bio je potpredsednik Matice srpske od 1991. do 1999. Na vanrednoj Skup\u0161tini Matice srpske odr\u017eanoj 14. juna 2008. izabran je za predsednika, a 28. aprila 2012. za po\u010dasnog predsednika na\u0161eg najstarijeg knji\u017eevnog, nau\u010dnog i kulturnog dru\u0161tva.<\/p>\n

\tBio je i predsednik Samoupravne zajednice za nau\u010dni rad Vojvodine, a od 1985. do 1989. glavni i odgovorni urednik Jugoslovenskog istorijskog \u010dasopisa. Od 1994. do 2002. bio je predsednik novosadskog Ogranka i \u010dlan Predsedni\u0161tva i Izvr\u0161nog odbora SANU. Rukovodio je mnogim nau\u010dnim projektima, a oko dvadeset godina rukovodi kapitalnim projektom Matice srpske Srpski biografski re\u010dnik i glavni je urednik do sada iza\u0161lih pet tomova. U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti vodio je radnu grupu za izradu Azbu\u010dnika Srpske enciklopedije. U\u010destvovao je u brojnim nau\u010dnim skupovima u zemlji i inostranstvu. Bio je mentor za izradu \u0161est doktorskih disertacija.<\/p>\n

\tDela:<\/strong><\/p>\n

\tObjavio je knjige: Francuska i Srbija 1871\u20131878. (1974); Od Versaja do Danciga (1976. i 1995), Srbija na putu oslobo\u0111enja: borba za politi\u010dki preobra\u017eaj i dr\u017eavnu nezavisnost: 1868\u20131878 (1980); Istorija srpskog naroda, V knjiga, prvi tom (1981); Istorija srpskog naroda, VI knjiga, prvi tom (1983); Vojvodina u narodnooslobodila\u010dkom ratu i socijalisti\u010dkoj revoluciji 1941\u20131945, redakcija i koautorstvo (1984); Gra\u0111anska Evropa 1770\u20131870, I knjiga: Osnove evropske istorije XIX veka; II knjiga Politi\u010dka istorija Evrope (1989); Evropske gra\u0111anske revolucije od XVIII do XX veka. Poku\u0161aj empirijskog uop\u0161tavanja (1992); Autonomija Vojvodine \u2013 srpsko pitanje, koautor J. Popov (1993. i 2000); Politi\u010dki frontovi Drugog svetskog rata (1995); Evropska revolucija i srpski pokret 1848\u20131849, koautor S. Gavrilovi\u0107, (1997); O istoriji i istori\u010darima (1999); Evropa i srpska revolucije 1804\u20131815, koautori V. Stojan\u010devi\u0107, M. Ekme\u010di\u0107, Sl. Gavrilovi\u0107, S. Terzi\u0107, V. Mom\u010dilovi\u0107, T. Beki\u0107, \u0160. Pal i B. Kova\u010dek, Prilog; Francuzi i srpska revolucija (2004); Velika Srbija. Stvarnost i mit (2007. i 2008); Isto\u010dno pitanje i srpska revolucija:1804\u20131918 (2008); Gra\u0111anska Evropa 1770\u20131914, I\u2013III (2010).<\/p>\n

\tPriredio je slede\u0107a izdanja: Dr Andrija Radeni\u0107, Iz istorije Srbije i Vojvodine 1834\u20131914, izbor i predgovor (1973); Polemika Jovana Risti\u0107a i srpskih konzervativaca 1877. godine, priredio i napisao uvod i komentare (1997); Svetozar Mileti\u0107, Sabrani spisi, Knj. I, II\/1, II\/2, II\/3, III, prire\u0111iva\u010di \u010c. Popov i D. Mikavica; predgovor \u010c. Popov (1999\u20132001); Svetozar Mileti\u0107 o srpskom pitanju, izbor i predgovor (2001).<\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 09, 06, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

NOVI SAD: Po\u010dasni predsednik Matice Srpske \u010cedomir Popov sahranjen je danas na novosadskom Novom groblju, saop\u0161tila je ta kulturna institucija.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-26099","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/26099","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=26099"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/26099\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=26099"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=26099"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=26099"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}