{"id":22506,"date":"2012-01-23T00:00:00","date_gmt":"2012-01-22T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/01\/23\/vremeplov-rodjen-vojvoda-radomir-putnik\/"},"modified":"2012-01-23T00:00:00","modified_gmt":"2012-01-22T23:00:00","slug":"vremeplov-rodjen-vojvoda-radomir-putnik","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=22506","title":{"rendered":"Vremeplov: Ro\u0111en vojvoda Radomir Putnik"},"content":{"rendered":"

1847. – Ro\u0111en je srpski vojskovo\u0111a vojvoda Radomir Putnik. U dva srpsko-turska rata od 1876. do 1878. komandovao je Rudni\u010dkom brigadom i Veterni\u010dkim odredom, koje su se istakle na Javoru, Krevetu, Velikom \u0160iljegovcu, \u0110unisu, oko Pirota, prilikom osloba\u0111anja Ni\u0161a, Vranja i Gnjilana.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"U Srpsko-bugarskom ratu 1885. bio je na\u010delnik \u0160taba Dunavske divizije, a 1890. postavljen je za pomo\u0107nika na\u010delnika Glavnog general\u0161taba. U program obuke stare\u0161ina uveo je re\u0161avanje takti\u010dkih zadataka na Vi\u0161oj \u0161koli Vojne akademije, u kojoj je predavao taktiku i general\u0161tabnu slu\u017ebu. Komanda nad \u0160umadijskom divizijskom obla\u0161\u0107u poverena mu je 1893. ali mu je 1895. oduzeta i 1896. penzionisan je pod sumnjom da sara\u0111uje s Radikalnom strankom. Reaktiviran je 1903. i od tada se nalazi na mestu na\u010delnika Glavnog general\u0161taba kao i ministra vojnog 1904, od 1906. do 1908. i 1912. U Prvom balkanskom ratu kao na\u010delnik \u0160taba Vrhovne komande znatno je doprineo pobedi srpskih armija u Kumanovskoj, a zatim u i Bitoljskoj bici oktobra i novembra 1912. U Drugom balkanskom ratu 1913. pravovremeno je rasporedio i pripremio vojsku, predvidev\u0161i bugarski napad, \u0161to je bilo odlu\u010duju\u0107e za trijumf u Bregalni\u010dkoj bici. U Prvom svetskom ratu 1914. ve\u0161tim manevrisanjem i grupisanjem glavnine srpskih snaga doprineo je slamanju nadmo\u0107nih austrougarskih trupa u Cerskoj i Kolubarskoj bici. Rukovodio je povla\u010denjem srpske vojske 1915. osujetiv\u0161i nizom manevara nameru nema\u010dke Vrhovne komande da je u sadejstvu s bugarskim i austrougarskim trupama opkoli i uni\u0161ti. Saveznici su ga prethodno onemogu\u0107ili da preventivnim udarom spre\u010di Bugarsku da stupi u rat na strani Centralnih sila. Tokom povla\u010denja srpske vojske te\u0161ko je oboleo i upu\u0107en je u Francusku na le\u010denje, gde je umro 1917.<\/p>\n

\tDanas je utorak, 24. januar, 24. dan 2012. Do kraja godine ima 342 dana.<\/strong><\/p>\n

\t41. – Ubijen je rimski car Gaj Julije Kaligula, koji je tokom vladavine od 37. do 41. ispoljio brutalnost, samovolju i ne\u010duveno rasipni\u0161tvo. Po\u0161to je uveo nepodno\u0161ljivo visoke poreze i ostale namete, okrenuo je protiv sebe Senat i vojsku, \u010dak i komandante sopstvene pretorijanske garde i ubijen je. Senat je potom za cara proglasio njegovog strica Klaudija Tiberija Druza, koji \u0107e biti upam\u0107en kao retko dobar vladar.<\/p>\n

\t76. – Ro\u0111en je rimski car Publije Elije Hadrijan, koji je tokom vladavine od 117. do smrti 138, uvidev\u0161i da Rimsko carstvo slabi, utvrdio granice u jugozapadnoj Germaniji i Britaniji. Na severnoj granici provincije Britanije, izme\u0111u zaliva Klid i Fort, podigao je tzv. Hadrijanov bedem koji je trebalo da \u0161titi od upada Pikta i \u0160kota. Podigao je vi\u0161e gradova, od kojih je najva\u017eniji Hadrijanov grad u Trakiji (sada\u0161nje Jedrene). Bio je veliki po\u0161tovalac gr\u010dke kulture i pokrovitelj umetnosti i pisao je stihove, vajao i slikao.<\/p>\n

\t1712. – Ro\u0111en je pruski kralj Fridrih II Veliki, tipi\u010dan predstavnik pruskog militarizma, koji je tokom vladavine od 1740. do 1786. od Pruske stvorio evropsku silu. Kao pristalica ideje prosve\u0107enosti, donekle je vladao u duhu prosve\u0107enog apsolutizma. U dvorcu Sansusi okupljao je filozofe, pisce i umetnike, izme\u0111u ostalih i francuskog pisca i filozofa Voltera.<\/p>\n

\t1732. – Ro\u0111en je francuski pisac Pjer Ogisten Karon de Bomar\u0161e, vesnik Francuske revolucije. Smelo je kritikovao podmitljivost sudija, pokvarenost dru\u0161tva i korupciju. Dela: komedije „Seviljski berberin“, „Figarova \u017eenidba“ – koje su inspirisale \u0110oakina Rosinija i Volfganga Amadeusa Mocarta da komponuju istoimene opere – autobiografsko delo „Memoari“.<\/p>\n

\t1746. – Ro\u0111en je \u0161vedski kralj Gustav III, koji je od stupanja na presto 1771. do nasilne smrti 1792. vladao \u010dvrstom rukom, ali je bio i veliki pokrovitelj umetnosti. Ratovao je protiv Rusije od 1788. do 1790. i bezuspe\u0161no je poku\u0161avao da zauzme Petrograd. Inspirisan atentatom na njega u stokholmskoj operi u martu 1792, \u0110uzepe Verdi je napisao operu „Bal pod maskama“.<\/p>\n

\t1776. – Ro\u0111en je nema\u010dki pisac Ernst Teodor Vilhelm Hofman, poznat kao Ernst Teodor Amadeus Hofman, \u010dija su dela puna grotesknog humora, fantazije, hipnoze, telepatije, otu\u0111enosti i strave, znatno uticala na evropsku knji\u017eevnost. Sadr\u017eaj tih pri\u010da kompozitor \u017dak Ofenbah koristio je za opere. Dela: „Fantasti\u010dne slike u Kaloovom maniru“, „\u0110avolji eliksiri“, „Serpionova bra\u0107a“, „\u017divotni nazori ma\u010dka Mura“.<\/p>\n

\t1848. – D\u017eejms Mar\u0161al je u Kaliforniji prona\u0161ao grumen zlata. U ratu 1846\/7. Sjedinjene dr\u017eave su preotele tu teritoriju od Meksika. \u010cuvena „Zlatna groznica“ zapo\u010dela je u decembru iste godine kad je izve\u0161taje o pronalasku plemenitog metala potvrdio predsednik SAD D\u017eejms Polk.<\/p>\n

\t1879. – Iza\u0161ao je prvi broj vojnog \u010dasopisa „Ratnik“. Tradicije tog uglednog glasila danas nastavlja list „Odbrana“.<\/p>\n

\t1915. – Britanski ratni brodovi potopili su u Prvom svetskom ratu u Severnom moru nema\u010dku krstaricu „Bliher“ na kojoj je poginulo 870 ljudi.<\/p>\n

\t1920. – Umro je italijanski slikar i vajar Amadeo Modiljani, \u010dija su dela jedinstvena po prepoznatljivoj izdu\u017eenosti figura. U Parizu je \u017eiveo od 1906. i jedan je od najzna\u010dajnijih predstavnika „Pariske \u0161kole“. Najvi\u0161e je slikao \u017eenske aktove i portrete, a u mladosti se bavio i skulpturom u kojoj se ose\u0107ao uticaj afri\u010dke umetnosti.<\/p>\n

\t1937. – Zaklju\u010den je jugoslovensko-bugarski „Pakt o ve\u010dnom prijateljstvu“. Bugarska nije htela da pristupi Balkanskom paktu koji je garantovao nepovredivost granica, ali je ovaj sporazum potpisala.<\/p>\n

\t1948. – Osnovan je Institut za nuklearne nauke „Vin\u010da“, u prvo vreme kao Istra\u017eiva\u010dki centar za realizaciju nuklearnog programa tada\u0161nje FNRJ. Od aprila 1953. preimenovan je u „Institut za nuklearne nauke“.<\/p>\n

\t1965. – Umro je Vinston \u010cer\u010dil, dobitnik Nobelove nagrade za knji\u017eevnost 1953. premijer Velike Britanije od 1940. do 1945. i od 1951. do 1955. \u010clan parlamenta postao je 1900. a od 1905. do 1921. bio je dr\u017eavni podsekretar za kolonije, ministar trgovine, unutra\u0161njih poslova, prvi lord Admiraliteta, ministar za municiju i ministar rata i vazduhoplovstva, ministar kolonija, a od 1924. do 1929. ministar finansija. Bio je ideolog i organizator intervencije protiv Oktobarske revolucije u Rusiji. Po dolasku nacista na vlast u Nema\u010dkoj 1933. upozoravao je Britance na opasnost. Posle sloma saveznika u Norve\u0161koj i pada Francuske maja 1940. postao je premijer i vo\u0111a Konzervativne stranke. U maju 1943. uspostavio je vezu s Vrhovnim \u0161tabom NOVJ i potom je priznao Partizanski pokret kao, po njegovom uverenju, jedinu snagu koja se u Jugoslaviji bori protiv okupatora. Pora\u017een je na izborima 1945. ali je posle pobede konzervativaca 1951. ponovo postao premijer. Dela: „Lord Rendolf \u010cer\u010dil“, „Moje afri\u010dko putovanje“, „Liberalizam i socijalni problem“, „Istorija svetskog rata“, „Marlboro, njegov \u017eivot i doba“, „Korak po korak“, „U borbu“, „Neumoljiva borba“, „Po\u010detak kraja“, „Memoari iz Drugog svetskog rata“ (za njih je dobio Nobelovu nagradu iako je poznato da ih nije on pisao nego tim stru\u010dnjaka).<\/p>\n

\t1972. – Japanski vojnik \u0160joi\u0107i Jokoi otkriven je na pacifi\u010dkom ostrvu Guam, gde se 28 godina skrivao u d\u017eungli, ube\u0111en da Drugi svetski rat jo\u0161 traje.<\/p>\n

\t1973. – Pregovara\u010d SAD Henri Kisind\u017eer izjavio je da \u0107e Vijetnamski mirovni sporazum dogovoren na mirovnim pregovorima u Parizu zna\u010diti i kraj borbi u Laosu i Kambod\u017ei, a pregovara\u010d Hanoja Le Duk To opisao je dokument kao „veliku pobedu za vijetnamski narod“. Borbe u Vijetnamu okon\u010dane su tek krajem aprila 1975. osloba\u0111anjem Sajgona i ameri\u010dkom vojnom katastrofom.<\/p>\n

\t1983. – Umro je ameri\u010dki filmski re\u017eiser D\u017eord\u017e Dui Kjukor, holivudski perfekcionista, posebno uspe\u0161an u muzi\u010dkoj komediji. Neki od njegovih filmova odi\u0161u diskretno\u0161\u0107u, prefinjenim humorom i istan\u010danim poznavanjem ljudske prirode, osobito \u017eenske. Filmovi: „Male \u017eene“, „Silvija Skarlet“, „Dama s kamelijama“, „Plinsko svetlo“, „Zvezda je ro\u0111ena“, „Hajde da se volimo“, „My Fair Lady“, „Dejvid Koperfild“, „Filadelfijska pri\u010da“.<\/p>\n

\t1986. – Gerilci Armije nacionalnog otpora biv\u0161eg ministra odbrane Ugande Joverija Musevenija u\u0161li su u glavni grad Kampalu i potpuno ovladali njime dva dana potom. Njegove snage skr\u0161ile su otpor vladinih trupa i zbacile vladu generala Tita Okela, koji je na vlast do\u0161ao posle vojnog pu\u010da jula 1985. kada je oborena vlada Miltona Obotea. Okelo je pobegao u Sudan a Museveni je 29. januara progla\u0161en novim \u0161efom dr\u017eave.<\/p>\n

\t1989. – U rudniku zlata u ju\u017enom Peruu poginulo je oko 100 rudara, pri \u010demu je ve\u0107inu ugu\u0161io otrovni gas.<\/p>\n

\t1996. – Var\u0161avski vojni tu\u017eilac zvani\u010dno je otvorio istragu nad predsednikom vlade Poljske Juzefom Oleksijem, zbog njegove navodne \u0161pijunske aktivnosti za ra\u010dun Moskve, \u0161to se naknadno pokazalo kao la\u017ena optu\u017eba s ciljem eliminisanja politi\u010dkog protivnika od strane poljskog predsednika Leha Valense.<\/p>\n

\t1998. – U eksploziji koja je izazvala po\u017ear u oknu rudnika uglja Vang\u0111iajing u kineskoj provinciji Liaoning poginulo je 77 ljudi.<\/p>\n

\t1999. – Jordanski kralj Husein potpisao je dekret kojim je starijeg sina Abdulaha odredio za naslednika na prestolu.<\/p>\n

\t2004. – Ameri\u010dki svemirski robot „Oportjuniti“ spustio se na Mars – tri sedmice posle „brata blizanca“ robota „Spirit“ – i \u010detiri sata potom po\u010deo je da \u0161alje snimke na Zemlju.<\/p>\n

\t2007. – Umro je srpski akademik Ilija Stojanovi\u0107, stru\u010dnjak za telekomunikacije. Osniva\u010d je moderne Katedre za telekomunikacije u Beogradu, koju je vodio 19 godina. Bio je upravnik Zavoda za telekomunikacije i ra\u010dunarsku tehniku, savetnik Instituta „Mihajlo Pupin“, RTV Beograd. Biran je za predsednika svetske konfrencije ITU u \u017denevi. Bio je klju\u010dni nosilac projekta uvo\u0111enja mobilne telefonije u Srbiji. Objavio je pet knjiga i u\u010destvovao je u brojnim projektima telekomunikacionih sistema.<\/p>\n

\t2007. – Umro je srpski akademik Nikola Milo\u0161evi\u0107, knji\u017eevnik, filozof, kriti\u010dar, publicista. Izvesno vreme bio je i narodni poslanik. Bio je profesor Teorije knji\u017eevnosti na Filolo\u0161kom fakultetu u Beogradu. Od 1991. redovni je \u010dlan SANU. Predvodio je Zadu\u017ebinu „Milo\u0161 Crnjanski“. Veoma plodan autor, uvek dru\u0161tveno aktivan. Glavna dela: „Antropolo\u0161ki eseji“, „Roman Milo\u0161a Crnjanskog“, „Negativan junak“, „Ideologija, psihologija i stvarala\u0161tvo“, „Andri\u0107 i Krle\u017ea kao antipodi“, „Zidanica na pesku“,“\u0160ta Luka\u010d duguje Ni\u010deu“, „Filozofija strukturalizma“, „Dostojevski kao mislilac“, „Marksizam i jezuitizam“, „Psihologija znanja“, „Antinomija marksisti\u010dkih ideologija“ i „Pravoslavlje i demokratija“. Dobitnik je nagrade Beograda (Oktobarske) i nagrade „Isidora Sekuli\u0107“ 1982. (koju je odbio da primi).<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 23, 01, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

1847. – Ro\u0111en je srpski vojskovo\u0111a vojvoda Radomir Putnik. U dva srpsko-turska rata od 1876. do 1878. komandovao je Rudni\u010dkom brigadom i Veterni\u010dkim odredom, koje su se istakle na Javoru, Krevetu, Velikom \u0160iljegovcu, \u0110unisu, oko Pirota, prilikom osloba\u0111anja Ni\u0161a, Vranja i Gnjilana.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-22506","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22506","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=22506"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22506\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=22506"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=22506"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=22506"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}