{"id":22334,"date":"2012-01-17T00:00:00","date_gmt":"2012-01-16T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/01\/17\/vremeplov-umro-lekar-dragisa-misovic\/"},"modified":"2012-01-17T00:00:00","modified_gmt":"2012-01-16T23:00:00","slug":"vremeplov-umro-lekar-dragisa-misovic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=22334","title":{"rendered":"Vremeplov: Umro lekar Dragi\u0161a Mi\u0161ovi\u0107"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1939. godine od povreda je umro srpski lekar Dragi\u0161a Mi\u0161ovi\u0107, dva dana posle sudara u Beogradu izme\u0111u tramvaja i automobila kojim je prevo\u017een u zatvor.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\tNjegova sahrana u \u010ca\u010dku, kojoj je prisustvovalo vi\u0161e od 10.000 ljudi, bila je jedna od najve\u0107ih komunisti\u010dkih manifestacija u tada\u0161njoj Kraljevini Jugoslaviji. Tokom studija u Francuskoj postao je \u010dlan KP Francuske i predsednik udru\u017eenja „Clarte“ (Svetlost), zbog \u010dega mu je ukinuta stipendija pa je medicinu zavr\u0161io u Pragu. Premda krhkog zdravlja, istakao se u borbi protiv li\u010dne vlade Kralja Aleksandra i bio je veoma aktivan od 1936. do 1938. u stvaranju takozvanog Narodnog fronta.<\/p>\n

\tDanas je sreda, 18. januar, 18. dan 2012. Do kraja godine ima 348 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1535 – \u0160panski osvaja\u010d Francisko Pizaro osnovao je Limu, glavni grad Perua.<\/p>\n

\t1654 – Koza\u010dka skup\u0161tina pod vo\u0111stvom vo\u0111e zaporo\u0161kih kozaka hetmana Bogdana Hmeljnickog je priznala vrhovnu vlast moskovskog cara, \u010dime se Ukrajina ujedinila s Rusijom. Koza\u010dki ustanak izbio je u aprilu 1648. i ubrzo su mu se priklju\u010dili seljaci, gradsko stanovni\u0161tvo i pravoslavno sve\u0161tenstvo, ogor\u010deni nasiljem Poljaka koji su u Ukrajini nasilno pokatoli\u010davali i prevodili na uniju pravoslavne vernike.<\/p>\n

\t1689 – Ro\u0111en je francuski politi\u010dki mislilac \u0160arl Luj Monteskje, s Volterom, Rusoom i Didroom – duhovni i intelektualni vesnik Francuske revolucije. U alegoriji „Persijska pisma“ prikazao je francusko dru\u0161tvo 18. veka kao isto\u010dnja\u010dku despotiju, a u najzna\u010dajnijem delu „Duh zakona“ razvio je teoriju o podeli vlasti na zakonodavnu, izvr\u0161nu i sudsku – koja je postala temelj parlamentarnih demokratija.<\/p>\n

\t1777 – Dr\u017eava Vermont je proglasila nezavisnost od Velike Britanije. Sjedinjenim dr\u017eavama Vermont se priklju\u010dio 1791.<\/p>\n

\t1778 – Engleski moreplovac D\u017eejms Kuk otkrio je Havaje, koje je nazvao Sendvi\u010dka ostrva.<\/p>\n

\t1871 – Pruski kralj Vilhelm I progla\u0161en je u Versaju kod Pariza prvim carem ujedinjenog Nema\u010dkog carstva. Pod vo\u0111stvom kancelara Ota fon Bizmarka Pruska je ujedinila razne nema\u010dke dr\u017eave. Nema\u010dka je tada nametnula mirovni ugovor pora\u017eenoj Francuskoj preotev\u0161i joj Alzas i Lorenu (Lotaringiju).<\/p>\n

\t1879 – Uspostavljeni su diplomatski odnosi izme\u0111u Srbije i Italije. Kne\u017eevina Srbija je tada otvorila poslanstvo u Rimu.<\/p>\n

\t1882 – Ro\u0111en je engleski pisac Alen Aleksander Miln, autor veoma popularnih romana za decu. Dela: romani „Kad smo bili vrlo mladi“, „Vini Pu“, „Ku\u0107a na Puovom uglu“, „Sad nas je \u0161estoro“.<\/p>\n

\t1886 – Ro\u0111en je francuski vajar i slikar ruskog porekla Antoan Pevzner, jedan od najistaknutijih predstavnika pokreta ruskih konstruktivista. Studirao je u Kijevu i Petrogradu, a u Francusku je emigrirao 1923. Stvarao je u maniru apstraktnog konstruktivizma.<\/p>\n

\t1892 – Ro\u0111en je ameri\u010dki filmski glumac, simpati\u010dni debeljko Oliver Norvel Hardi, \u010diji neponovljivi gegovi u paru sa Stenom Lorelom i sada zasmejavaju publiku \u0161irom sveta. Filmovi: „Mi iz Oksforda“, „Dva dobra drugara“, „Fra \u0111avolo“, „Veliki posao“, „Udri brigu na veselje“, „Na\u0161a \u017eena“, „Na divljem zapadu“.<\/p>\n

\t1904 – Ro\u0111en je ameri\u010dki filmski glumac engleskog porekla Ar\u010dibald Aleksander Li\u010d, poznat kao Keri Grant, koji se iskazao kao sjajan komi\u010dar u komedijama Hauarda Hoksa, ali i kao tuma\u010d karakternih rola u filmovima Alfreda Hi\u010dkoka. Filmovi: „Plava Venera“, „Stra\u0161na istina“, „Samo an\u0111eli imaju krila“, „Filadelfijska pri\u010da“, „Osumnji\u010den“, „Ozlogla\u0161ena“, „Dan i no\u0107“, „Majmunska posla“, „Dr\u017e'te lopova!“, „Sever-severozapad“, „\u0160arada“.<\/p>\n

\t1909 – Ro\u0111en je srpski pisac Oskar Davi\u010do, koji je izme\u0111u dva svetska rata pripadao grupi pisaca nadrealista izrazito leve orjentacije. U vreme nema\u010dke okupacije u Drugom svetskom ratu interniran je u Italiju, odakle je 1943. pobegao i priklju\u010dio se partizanima. Dela: zbirke pesama „Vi\u0161nja za zidom“, „Nastanjene o\u010di“, Flora“, „Tropi“, „Kairos“, „Trema smrti“, romani „Pesma“, „Beton i svici“, „Radni naslov beskraja“, „\u0106utanje“, „Gladi“, „Tajne“, „Bekstva“, „Zavi\u010daji“, „Gospodar zaborava“.<\/p>\n

\t1913 – Ro\u0111en je ameri\u010dki pozori\u0161ni i filmski glumac Dejvid Denijel Kaminski, poznat kao Deni Kej, sjajan komi\u010dar, koji se anga\u017eovao i u UNICEF-u, agenciji UN za pomo\u0107 deci. Filmovi: „\u010cudo od \u010doveka“, „Momak iz Bruklina“, „Pesma se rodila“, „Tajni \u017eivot Voltera Mitija“, „Revizor“, „Ludi podvig“.<\/p>\n

\t1919 – Francuski predsednik vlade \u017dor\u017e Klemanso otvorio je Versajsku mirovnu konferenciju posle pobede sila Antante nad Centralnim silama u Prvom svetskom ratu. Na skupu predstavnika 27 dr\u017eava pobednica pravo odlu\u010divanja imale su samo Velika Britanija, Francuska, SAD i Italija. Ostale zemlje su u raspravi u\u010destvovale jedino o pitanjima koja su ih se direktno ticala, dok su pobe\u0111enim dr\u017eavama ultimativno nametnuti uslovi. Mirovnim ugovorom potpisanim 28. juna 1919. Nema\u010dka je preuzela odgovornost za rat, obavezala se na isplatu ratne \u0161tete i zabranjeno joj je naoru\u017eavanje. Stvorene su nove dr\u017eave Poljska, Ma\u0111arska, \u010cehoslova\u010dka, Estonija, Letonija, Litvanija i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.<\/p>\n

\t1936 – Umro je engleski pisac Radjard Kipling, dobitnik Nobelove nagrade za knji\u017eevnost 1907. majstor kratkih pri\u010da u kojima su s puno efekta isprepleteni humor i u\u017eas. Prikazivao je \u017eivot u Indiji, u kojoj je i ro\u0111en. Imao je izuzetan smisao za svet dece ali i \u017eivotinja. Dela: „Knjiga o d\u017eungli“, „Hrabri kapetan“, „Kim“, „U belom i crnom“, „Pri\u010de za decu“, „Izistinske pri\u010de“.<\/p>\n

\t1943 – Sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu, posle sedam dana ogor\u010denih borbi s nema\u010dkim snagama, uspele da olabave obru\u010d oko Lenjingrada koji su Nemci stvorili 16 meseci ranije.<\/p>\n

\t1977 – U najgoroj \u017eelezni\u010dkoj nesre\u0107i u Australiji, u Sidneju je poginulo najmanje 80 ljudi kad je lokomotiva udarila u most koji je potom pao na putni\u010dki voz.<\/p>\n

\t1991 – Skup\u0161tina Jordana osudila je vazdu\u0161ne napade na Irak u operaciji „Pustinjska oluja“ i pozvala je arapske i islamske zemlje na akciju protiv interesa SAD i dr\u017eava koje u\u010destvuju u masovnom bombardovanju ira\u010dkih ciljeva. Istog dana Irak je ispalio osam raketa tipa „skad“ na Izrael.<\/p>\n

\t1996 – Vladaju\u0107i PASOK izabrao je za gr\u010dkog predsednika vlade Kostasa Simitisa, posle ostavke te\u0161ko obolelog osniva\u010da te partije Andreasa Papandreua.<\/p>\n

\t1997 – Austrijski kancelar Franc Vranicki podneo je ostavku nakon 11 godina na vlasti.<\/p>\n

\t1999 – Vlada SRJ proglasila je Vilijama Vokera za „personu non grata“.<\/p>\n

\t2000 – Biv\u0161i nema\u010dki kancelar Helmut Kol podneo je ostavku na mesto po\u010dasnog predsednika Demohri\u0161\u0107anske unije pod pritiskom finansijskog skandala, odnosno protivzakonitog skupljanja nov\u010danih donacija dok je predvodio nema\u010dku vladu.<\/p>\n

\t2001 – Predsednik Konga Loran Kabila zvani\u010dno je progla\u0161en mrtvim, dva dana po\u0161to je na njega pucao jedan od njegovih telohranitelja.<\/p>\n

\t2004 – U eksploziji automobila-bombe ispred sredi\u0161ta privremene administracije SAD u Bagdadu poginulo je najmanje 25 ljudi.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 17, 01, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1939. godine od povreda je umro srpski lekar Dragi\u0161a Mi\u0161ovi\u0107, dva dana posle sudara u Beogradu izme\u0111u tramvaja i automobila kojim je prevo\u017een u zatvor.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-22334","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22334","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=22334"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22334\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=22334"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=22334"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=22334"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}